Kako zaštiti pravo na dom: Dobar je svaki predlog, ali šta je prioritet
Komentari05/08/2025
-21:00
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Ministarstvo počelo da radi na izmenama Ustava i zakona na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koje se odnose na zaštitu prava na dom. Nakon najava o izmenama Ustava Srbije, postavlja se pitanje imamo li jasniju sliku šta ova zaštita zapravo podrazumeva.
U Komori javnih izvršitelja Republike Srbije podržavaju predlog da se u Ustavu Srbije, kada se bude menjao, pravo na dom nađe u korpusu osnovnih ljudskih prava i sloboda, ali i navode da iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, to pravo nije apsolutno.
Iz Udruženja "Krov nad glavom" poručuju da je dobar svaki predlog koji će omogućiti da se zaštiti pravo na dom i da ljudi ne ostaju na ulici.
Predsednik Izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja Vujadin Masnikosa kaže za Euronews Srbija da je po Ustavu pravo na imovinu jedno od osnovnih ljudskih prava koje je zaštićeno i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
U slučaju povrede nekog od prava garantovanih Evropskom konvencijom, građani Srbije mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava.
"Član 8 stav 2 te konvencije govori o pravu na dom. Naš Ustav kad je donošen 2006. godine, nažalost, to pravo nije prepoznao da se nađe u korpusu osnovnih ljudskih prava, pa i one izmene 2022. ili 2020. koje su se ticale suda i sudija, takođe je propušteno da se to pravo nađe u korpusu osnovnih ljudskih prava. U stručnoj javnosti, a većim delom i u lajičkoj javnosti, čuli su se oprečni stavovi, na primer, da nije potrebna promena Ustava, nego da se to može učiniti i samim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Naravno da Zakon o izvršenju i obezbeđenju mora biti u skladu sa Ustavom", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ono što interesuje javnost, to je opseg primene te konvencije i to može bliže da se uredi zakonom.
Povezane vesti
"Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, to pravo na dom nije apsolutno. Jer ako pogledamo situaciju u Srbiji, pa sigurno preko 90 odsto građana u Republici Srbiji ima samo jedan dom. Ako bi se to pravo apsolutno primenjivalo, onda vi kada vama duguje neko, recimo, u naslednom sporu, u slučaju ostavine, u bilo kom dužničko-poverilačkom odnosu, ne biste mogli da naplatite nijednu presudu ako to lice ima samo taj jedan dom. Tako da u praksi Evropskog suda za ljudska prava to pravo se ne tumači apsolutno u svim slučajevima i uglavnom se odnosi na odnos privatnog i javnog", rekao je Masnikosa.
On kaže da iz iskustva najveći broj za iseljenje iz nepokretnosti ticao se upravo situacija gde se javljao grad Novi Sad kao izvršni poverilac.
"To su te situacije u kojima bi trebalo, po meni, da u slučaju da izvršni dužnik istakne prigovor prava na dom, sud u izuzetno kratkom postupku o tome odluči. Na primer, da u roku od pet dana odluči o tom pravu. Da se ne dešava kao sada situacija da izvršni postupak sprovođenja pred izvršiteljem bude hitan, i da izvršitelji efikasno postupaju, a da nasuprot tome imamo sud koji godinama o tome uopšte ne odluči. Svi problemi koji u javnosti nastaju, nastaju upravo zato što je sud neažuran, sporo radi, ne odlučuje. Po meni i sada je sud mogao da primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Treba pitati sudije zašto, ako ta konvencija važi u Srbiji, oni nisu primenjivali. Zbog toga je po mom mišljenju potrebna i promena Ustava i zakona da to nedvosmisleno bude jasno", rekao je Masnikosa.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Da je predlog za izmenu Ustava zbog zaštite prava na dom dobar kaže za Euronews Srbija Ivan Zlatić iz Udruženja "Krov nad glavom", ali i navodi da treba razgovarati o tome na koji broj situacija će se to odnositi jer, kako je dodao, to nije jasno do sada iz onoga što se čuje u javnosti o ograničavanju socijalnom situacijom.
"Ljudi koji se nama obraćaju imali su da sada iskustvo u obraćanju Evropskom sudu za ljudska prava, tako da imamo neku sliku otprilike u kojoj meri se štiti pravo na dom. Nije to dobro rešenje za našu zemlju. Naša zemlja se po stambenoj situaciji dosta razlikuje od zapadnoevropskih zemalja, čije rešenje sada u zaštiti prava na dom ćemo da preuzmemo. Naši građani su neuporedivo više nego u zapadnoevropskim zemljama vlasnici nepokretnosti, dakle mi imamo tog siromašnog vlasnika koga treba mnogo više zaštititi u izvršnom postupku nego što je to situacija u zemljama Evropske unije i nego što smo i mi u praksi mogli da vidimo na koji način i u kom obimu to radi Evropski sud za ljudska prava", rekao je Zlatić.
On je naveo da samo za najsiromašnije građane u nekim najtežim situacijama koje prosto traže humanitarnu pomoć su situacije u kojima će se ovako rešenje primeniti.
"Prosto malo ima konfuzije u javnosti oko toga kako će tačno ovo rešenje da izgleda i bilo bi dobro da javnost što pre to zna. Apsolutno se slažemo sa svakim rešenjem koje će nekim ljudima olakšati život da se u izvršnom postupku zaštiti pravo na dom, odnosno jedini dom, dužnika i njegove porodice. Osam godina se zalažemo za to rešenje, predlagali smo ga prilikom prethodnih izmena i dopuna Zakona o izvrešenju i obezbeđenju 2019. godine u javnoj raspravi. Obraćali smo se Ustavnom sudu 2021. takođe da zbog toga što je naša zemlja ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, uvede u Zakon o izvršenju i obezbeđenju pravo na dom. Prošlo je puno godina, drago mi je što nas je svakim danom sve više, što je i zakonodavac napokon došao na tu poziciju, drago nam je i da sada takvo rešenje podržavaju i ljudi koji su godinama bili ogorčeno protiv njega kao što je Komora izvrštelja", rekao je Zlatić.
Povezane vesti
On je pozvao Ministarstvo pravde da bude mnogo jasnije oko toga na koje će se tačno ljude odnositi, navodeći da i Komora izvršitelja pominje, na primer, treća lica, navodeći da nije nije jasno da li će se ova zaštita odnositi na ljude koji su treća lica u izvršnom postupku, odnosno u situaciji kada nisu dužnici.
"Na primer, ja sam kupac stana, ali zbog duga investitora moj stan odlazi na doboš. Ja u tom slučaju nisam dužnik. Da li će se ovo rešenje odnositi na treće lice", upitao je on.
"Prioritet da ljudi ne završavaju na ulici"
Masnikosa navodi da se u javnosti čuju oprečni stavovi, poput tog stava da su on i Komora bili protiv rešavanja pitanja prava na dom.
"Mi smo bili protiv toga da se javnom izvršitelju spočitava i prebacuje da je on taj koji povređuje nečije pravo na dom. Zato što u javnosti, u medijima i od strane organizacije Krova nad glavom nismo imali jasan stav da je to proizvod sudskih pravnosnažnih presuda u kojima sud nije vodio računa kada je donosio tu presudu ili rešenje o izvršenju, da takvom presudom povređuje nečije pravo na dom. I mi podržavamo ovo što je predsednik Republike jasno rekao, pa nisu izvršitelji krivi, oni postupaju po tim presudama. Mi imamo sudstvo iz srednjeg veka, pećinsko sudstvo, zato što odlučuju godinama o nečijem pravu i bukvalno čitava porodica strada zato što oni odlučuju godinama", rekao je Masnikosa.
profimedia
Zlatić je naveo da je veliki napredak što se o ovim problemima razgovora, ali da su u Udruženju skeptični oko toga da li je zaista neophodno ići kroz ustavne promene, a ne kroz promenu zakona, s obzirom da je situacija urgentna.
On kaže da će procedura izmene Ustava očigledno biti sporija, da je mnogo komplikovanija i traži više vremena.
"U smislu urgentnosti, mislim da je jako važno da rešenje bude što brže i da ne razgovaramo na ovaj način da li bi nešto bilo bolje, lepše, kvalitetnije da se uradi, nego da li bi bilo primerenije urgentnosti situacije u kojoj se većina građana nalazi, ili bi možda Komora izvršitelja htela da preporuči, na primer, izvršiteljima da dok se Ustav ne promeni zastanu sa postupcima na koje će se možda ta situacija primenjivati", rekao je on.
Masnikosa navodi da ništa nije složeno ako za to postoji politička volja.
"Imali smo zakon o alimentaciji koji je usvojen prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma sa svim glasovima svih narodnih poslanika. Ja mislim da i u ovom slučaju možemo da očekujemo takvu situaciju. Jednostavno, ako se zalažemo za vladavinu prava, za vladavinu osnovnih načela hijerarhije pravnih akata, ne treba da bežimo od toga da imamo jedan uređen pravni sistem u kome će svi pravni akti biti u saglasnosti jedan sa drugim. Kada se neko vaše pravo nađe u korpusu osnovnih ljudskih prava, pa to je najviši stadijum zaštite ljudskih prava. I onda, ako je i neka zakonska odredba nedovoljno jasna, sud je dužan da je tumači u skladu sa tim ustavnim pravom. Zato smatramo da u pogledu ovoga, koliko znam u našoj javnosti, gotovo će se postići saglasnost", rekao je Masnikosa.
Zlatić kaže da je apsolutno najbitnije da se to pitanje zaštite prava na dom reši i to što pre.
"Otuda i jeste pitanje zašto to ne radimo na mnogo jednostavniji način, a to je promena Zakona o izvrešenju i obezbeđenju prostom većinom u Narodnoj skupštini", kaže on.
Zatić navodi da bi najbolje rešenje bilo da se definiše da nepokretnost koja ima funkciju doma ne može da bude predmet izvršenja, ali da bude ograničeno jedino time ukoliko postoje neke ekstremne situacije.
"Na primer, ja živim u 100 kvadrata na Beogradu na vodi sam, dugujem i Bogu i narodu, prosto preveliki je taj stan, da se u toj situaciji naredi da mi se taj stan proda, da mi se kupi nešto što je adekvatno mojoj situaciji", rekao je on.
Na pitanje o mogućnosti da veliki novčani dug napravi neko ko je u daleko lošijoj materijalnoj situaciji i kako postupiti u toj situaciji, Zlatić je naveo da u tim slučajevima mi kao društvo moramo da odlučimo šta nam je prioritet.
"Ja mislim da je prioritet da ljudi ne završavaju na ulici. Naša organizacija se okupila oko toga. Znači, u nekom trenutku i u tim situacijama mora da se kaže - nema. Naročito imajte u vidu da kada govorimo o zaštiti prava na dom, da prvenstveno ne govorimo o tome da neko sam živi u Beogradu na vodi, to je neki smešan izuzetak u našoj zemlji. Mi pretežno govorimo o siromašnim ljudima koji su već prošli kroz to iskustvo", rekao je on.
Zlatić naglašava da je pravo na dom, odnosno elementarna socijalna bezbednost naših građana, starija od sigurnosti naplate potraživanja.
Masnikosa, međutim, kaže da su mnogi građani Srbije pokrenuli sudske postupke zato što im neko duguje neki novac, a koje vode 5-10 godina.
"Suština je da ne možete da govorite samo sa jedne strane. Imate mnoštvo građana Republike Srbije koji se obraćaju sudu za sudsku zaštitu, koji nisu zato što su jači, silniji uhvatili nekoga za gušu pa tražili novac ili angažovali neke uterivače da naplate te dugove, nego se obraćaju u skladu sa Ustavom i zakonom sudu radi naplate svog potraživanja. Potpuno bi bilo neodgovorno od strane države da prihvati pravo na dom kao apsolutno pravo i da vi dođete u situaciju - vodio sam 5-10 godina spor da mi se nešto plati, ja sada ne mogu da naplatim presudu, zato što 90 odsto građana ima pravo na dom. To jednostavno mora da se uredi i ne možemo posmatrati samo građane sa aspekta da su oni izvršni dužnici. Građani su vrlo često izvršni poverioci", rekao je Masnikosa.
On kaže da se opet dolazi na teren koji je zapravo nejasan zato što nije dovoljno objašnjeno i od strane Ministarstva kako će tačno da izgleda to rešenje.
"Prosto da iznesemo pitanja koja proizlaze, pa neka zakonodavac o njima razmisli. Trebalo bi što pre da razumemo u kojoj proceduri i ko će tačno odlučivati o tome ko je siromašan a ko ne, odnosno šta je loš socijalni položaj dužnika, a šta nije. Ili trećeg lica, ukoliko se bude odnosilo i na treće lice", rekao je Zlatić.
Navodeći da ne postoji nikakav zvaničan i konačan predlog, Masnikosa je rekao da se nikada ne može zakonom reći da je to 60-80 ili neki drugi broj kvadrata i ponovio da se pravo na dom ne može primeniti kao apsolutno i neograničeno i da se na taj način povređuje drugo ljudsko pravo i obesmišljava vođenje sudskih postupaka.
Celo gostovanje predsednika Izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja Vujadina Masnikose i Ivana Zlatića iz Udruženja "Krov nad glavom" možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)