Dva najčešća tipa SMS prevarnih šema: Iz Narodne banke Srbije upozoravaju na fišing i investicione prevare
Komentari
25/07/2025
-13:50
Digitalizacija ekonomije pretvorila je digitalne kanale u glavne izvore finansijskih prevara a trenutno su dva najčešća tipa prevarnih šema fišing prevara i investiciona prevara, izjavio je danas Đorđe Gojković iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije (NBS).
On je u video rubrici "Korisno je da znate", objavljenoj na sajtu NBS istakao da se pod fišing prevarama smatraju situacije u kojima kriminalci od korisnika zahtevaju podatke za plaćanje kako bi samostalno obavili neodobrene platne transakcije koristeći te podatke.
Dodao je da sam naziv prevare potiče od engleske reči za glagol pecati - aludirajući na način na koji kriminalci dolaze do željenih podataka.
Prema njegovim rečima za investicione prevare se smatraju situacije u kojima kriminalci navode korisnika da sam obavi platnu transakciju ka licu koje nije ono za koje se predstavlja.
I kod fišing i kod investicionih prevara kriminalci prethodno stiču poverenje žrtve ili koriste nepažnju korisnika na različite načine.
"Kod fišinga putem SMS-a, kriminalci će gotovo uvek pokušati da se predstave kao neko drugo lice. Najčešći primeri kod nas su lažno predstavljanje imenom javnih preduzeća poput Pošte Srbije ili Elektrodistribucije, institucija odnosno državnih organa poput ministarstava, telekominikacionih operatora poput MTS-a ili pak imenom privrednih društava poput banaka", rekao je on.
Kada su u pitanju investicione prevare putem SMS-a, kriminalci obično kontaktiraju sa korisnicima predstavljajući se kao brokeri, uspešni biznismeni, advokati ostavioca koji iza sebe ostavlja veliko bogatstvo, finansijski savetnici i slično.
Povezane vesti
Prvi korak kako da se prepozna prevara
Objašnjavajući kako da se prepozna prevara putem poruke Đorđe Gojković je naveo da je prvi i osnovni korak ne samo kod fišing i investicionih prevara već i kod digitalne bezbednosti uopšte - provera pošiljaoca.
"Provera podrazumeva, da li poruka stiže s nepoznatog broja, da li je to pozivni broj strane države. Najveći broj poruka od nepoznatih pošiljalaca, a naročito sa stranih brojeva, koje makar posredno imaju veze s vašim finansijama, jesu poruke koje šalju kriminalci", naveo je on.
Međutim, dešava se, kao i u trenutno aktuelnim prevarama, da poruka stiže od pouzdanog pošiljaoca i da se oslanja na dotadašnje poruke koje je slao Tada bi trebalo, savetuje Gojković, dobro čitati tekst poruke i ukoliko ona upućuje na nepoznati link, neophodno je biti krajnje oprezan.
"Često same poruke sadrže gramatičke greške, odnosno nezgrapne formulacije. Ako poruka sadrži link na koji vas upućuje, u slučaju prevara taj link će gotovo uvek biti različit od linka pravog sajta na koji vas upućuje, čak i ako sam sajt izgleda isto", rekao je on.
Dodao je da je najbolji savet da se uopšte ne otvaraju nepoznati linkovi od nepoznatih pošiljalaca, a ako neko nije siguran da li je link pravi, može ga uporediti sa pravim, verifikovanim linkom veb-sajta kome će pristupiti preko pretraživača. I najmanja razlika u redu reči ili broju slova treba da bude crveni alarm da je reč o prevari.
Posebno je istakao i da kriminalci koji se bave prevarama u platnom prometu često koriste emocije straha i žurbe korisnika.
"Prosečan čovek uvek reaguje na opasnost, naročito ako mu je ona predočena kao neposredna. Tako, recimo, ako vam se u izgled stavlja nekakva opasnost od gubitka novca, isključenja televizije, struje ili vode ili druga šteta koju morate da sprečite u nerealno kratkom vremenskom roku, reč je o prevari", istakao je on.
Povezane vesti
"Ako je nešto previše dobro da bi bilo istinito, verovatno je prevara"
Napomenuo je da, iako je životni tempo generalno užurban, nijedna institucija, ustanova ili javno preduzeće neće od građana tražiti reakciju u nekoliko minuta, o čemu god da je reč. Zato je neohodno pribrano pročitati poruku i uraditi prethodno pomenute provere.
Prema njegovim rečima, kriminalci koji se bave investicionim prevarama uglavnom koriste druge porive ljudi poput želje da materijalno doprinese sebi i porodici, kao i ličnu satisfakciju koju stvara zarada.
"Svet u kome svi brzo i lako zarađujemo jeste utopija, pa je glavna odbrana protiv ovakve vrste prevara razboritost. Ako je nešto previše dobro da bi bilo istinito, verovatno je prevara", rekao je on.
Povezane vesti
Njegov je savet da ako se na osnovu svega navedenog ne može utvrditi da li poruka navodi na prevaru, neophodno je obratiti pažnju na to da li pošiljalac traži poverljive podatke o platnoj kartici, odnosno drugom platnom instrumentu koje samo klijent zna.
"Ako je odgovor potvrdan, budite sigurni da imate posla s kriminalcima koji žele da iskoriste vaša novčana sredstva", rekao je on.
Kada je reč o mogućnosti povraćaja novca za one koji su bili žrtva prevare Gojković je rekao da je povraćaj novca moguć, ali da zavisi od mnogo različitih faktora te da je nemoguće unapred reći u kojim slučajevima će reklamacija odnosno prigovor ili pritužba korisnika biti uspešna.
"To naročito važi za investicione prevare. Imajte na umu da banka ne može biti odgovorna za slobodne odluke korisnika da prenesu novac nepoznatim licima u želji da brzo i lako zarade. Upravo zbog toga, vaš novac je najsigurniji kada prevaru prepoznate na njenom početku", naveo je on.
Komentari (0)