Ko je bolje prošao: Kolika je razlika u platama javnog i privatnog sektora u Srbiji danas
Komentari
31/12/2025
-09:04
Prosečne plate u javnom sektoru u Srbiji dugo su bile primetno više nego u privatnom, ali taj odnos danas više nije tako izražen. Razlika se svela na minimum, a u pojedinim mesecima privatni sektor je čak beležio viši prosek, prenosi Bloomberg Adria.
Prema najnovijim zvaničnim podacima za oktobar, prosečna neto zarada u javnom sektoru iznosila je 115.983 dinara, dok je u privatnom sektoru bila 108.534. Razlika između dva proseka bila je, dakle, 6,86 odsto, što se uklapa u šire kvartalne trendove u okviru kojih se vidi da je poslednjih tromesečja ta razlika ostala u jednocifrenim procentima.
U trećem tromesečju 2025. zabeležen je nešto brži rast zarada u javnom nego u privatnom sektoru. "Vidimo da je ta razlika u stopama 7,6 naspram 6,7 odsto i nije prevelika", istakao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović na nedavnom predstavljaju biltena Kvartalni monitor.
Međutim, kako je Bloomberg Adria ranije već pisala, jaz u prosečnim zaradama između javnog i privatnog sektora bio je daleko veći pre dve decenije. Tokom 2003. i 2004. godine zarade u javnom sektoru su u proseku bile za čak 50-60 odsto veće u odnosu na privatni. Pri tome je ta razlika dodatno veća ukoliko se posmatraju javna preduzeća u odnosu na privatni sektor, "jer kada posmatramo javni sektor, zarade su dosta veće u javnim preduzećima u odnosu na opšti sektor države", rekla je tada docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Aleksandra Anić.
Prema oktobarskim podacima, u javnom sektoru najbolje su prošli oni u državnim preduzećima, sa prosečnom neto zaradom od 124.196 dinara, a sledi ih državna administracija (123.390). Sa druge strane, najniži prosek drži administracija lokalnih samouprava - 97.236 dinara.
I dok se razlika u zaradama između javnog i privatnog sektora postepeno smanjuje, poslednja decenija pokazala je čak da kraj godine ume da donese preokret, pa je dosad u više navrata u decembru očitano da su plate kod privatnih entiteta više nego u javnim, što se objašnjava isplatama godišnjih bonusa.
KSCHiLI / Alamy / Profimedia
Da li će slično biti zabeleženo i za decembar 2025. biće poznato u februaru, kada bi Republički zavod za statistiku trebalo da objavi zvanični izveštaj o zaradama za završni mesec 2025. Anić je, inače, u ranijoj izjavi već ukazala na realnu mogućnost da u narednom periodu dođe do preokreta na duže staze, u kom bi zarade u privatnom sektoru u proseku beležile više vrednosti od mesečnih primanja u javnom.
Povezane vesti
Zašto su plate u javnom sektoru više
U teoriji, više plate u javnom sektoru nisu sporne jer su u njemu koncentrisana zanimanja koja zahtevaju visoko obrazovanje, dug period školovanja i veliku odgovornost: od zdravstvenih radnika i sudija do profesora. Procenjuje se da su plate u većini zemalja u Evropi veće za 10 odsto u javnom sektoru nego u onom tržišnom.
"Ako posmatrano nominalno - da, prosečna zarada jeste veća u javnom sektoru, nego u privatnom. Ali tu razliku treba prilagoditi za razliku u nivou kvalifikacija. U javnom sektoru, od oko 500.000 zaposlenih otprilike - bez javnih preduzeća - blizu 60 odsto čine zaposleni u zdravstvu i prosveti. To su ipak kompetencije koje su značajno iznad prosečnih kompetencija na tržištu rada u privatnom sektoru, tako da taj jaz, odnosno veće prosečne zarade u javnom sektoru u odnosu na privatni nisu anomalija", rekao je Ranđelović u izjavi za Bloomberg Adriju.
Kako je dodao, važno je da politika plata u javnom sektoru bude održiva jer ona kreira efekat ugledanja na privatni sektor. "Ako se ide sa rastom plata u javnom sektoru koji je značajno iznad realnog privrednog rasta, onda to delimično stvara pritisak na privatni sektor, a onda to dovodi do toga da zarade rastu značajno brže od produktivnosti, potkopavajući izvoznu i investicionu konkurentnost zemlje."
Treba reći i da domaći stručnjaci već godinama ukazuju na problem neujednačenosti - dok su slabije kvalifikovana radna mesta u javnom sektoru često bolje plaćena nego ista zanimanja u privatnom, visokoobrazovani kadrovi, poput inženjera ili lekara, u privatnom sektoru mogu da ostvare znatno veće prihode.
Očekivan dalji rast zarada
U trećem kvartalu 2025. ukupan rast zarada je nastavljen sličnom dinamikom kao u prethodnom periodu. "Možda nešto malo sporije", istakao je Ranđelović tokom prezentacije biltena. "Međugodišnji nominalni rast je iznosio sedam odsto, a kad isključimo efekat prosečne inflacije u trećem kvartalu taj rast je realno bio blizu dva odsto - on blago usporava. U odnosu na drugi kvartal zarade su realno smanjenje za jedan odsto."
Emil Ivanov / Alamy / Profimedia
Prema njegovim rečima, nastavak pomenutog trenda rasta može se očekivati početkom 2026. godine, "pre svega usled efekta povećanja minimalne zarade (10,1 odsto), povećanja svih zarada u javnom sektoru (5,1 odsto) i verovatno efekta ugledanja delimično u privatnom sektoru".
Od 2012. zarade u zemlji realno su skočile za 52,4 odsto, što je rast iznad inflacije i on je, kako je rekao profesor, posledica delovanja većeg broja faktora, uključujući rezultate u pogledu rasta privrede i unapređenje pregovaračke snage radnika, zbog loših demografskih kretanja i emigracije.
Povezane vesti
"Na tržištu rada situacija je i dalje relativno stabilna, u smislu kretanja zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, što je i očekivano, budući da ovi indikatori reaguju sa pomakom u odnosu na osnovna privredna kretanja", naveo je, nakon što je ukazao na usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda i makroekonomske rizike. "Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu je 51,3 odsto i ona je za 0,6 procentnih poena manja u odnosu na treći kvartal 2024, ali to je posledica pre svega pada neformalne zaposlenosti - u velikoj meri neformalne zaposlenosti u sektoru građevinarstva."
Istovremeno, formalna zaposlenost stagnira, odnosno opada u poljoprivrednoj industriji, a raste u sektoru usluga. Stopa nezaposlenosti je u posmatranom tromesečju iznosila 8,2 odsto, što je rast za 0,1 procentni poen u odnosu na isti kvartal 2024.
Uz to, "u trećem kvartalu je broj zaposlenih u privatnom sektoru blago porastao - za 9,5 hiljada, a u javnom sektoru je pao za oko tri hiljade", dodao je Ranđelović.
Komentari (0)