Novac

Evropa želi da ukine sitne kovanice, a kod nas ih nema duže od decenije

Komentari

Autor: Poslovni dnevnik.hr/Z.R.

29/05/2021

-

16:35

Evropa želi da ukine sitne kovanice, a kod nas ih nema duže od decenije
Evropa želi da ukine sitne kovanice, a kod nas ih nema duže od decenije - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Javna podrška evru dosegla je najviši nivo, saopštila je Evropska komisija. Prema rezultatima najnovijeg istraživanja Eurobarometar, čak 80 odsto od 17.700 ispitanika iz 19 država članica evrozone, smatra da je evro dobar za Evropsku uniju, dok ga oko 70 odsto smatra dobrim za svoju zemlju, piše Poslovni dnevnik.hr. Istovremeno, sve veći broj građana podržava i pravila zaokruživanja i ukidanje kovanica od jednog i dva centa, o čemu je nešto ranije sprovedeno i posebno otvoreno javno savetovanje.

IEvrobarometrovo istraživanje je pokazalo da se 67 odsto, ili dve trećine javnosti, zalaže za ukidanje evrokovanica od jednog i dva centa obaveznim zaokruživanjem konačnog iznosa kupovine pri plaćanjima gotovinom. Za to postoji većinska podrška u svih 19 država.

Pixabay

 

Da kovanice od jednog i dva centa nisu korisne, prema otvorenom javnom savetovanju o pravilima zaokruživanja, smatra 72 odsto ispitanika, a gotovo isto toliki postotak smatra da bi trebalo uvesti pravila zaokruživanja na najbližih pet centi. Slično važi i za pitanje da li bi pravila zaokruživanja trebalo da budu obavezna i usklađena u evrozoni.

Inače, evro kao valutu danas koristi oko 342 miliona građana EU, a u pet država evrozone, Finska, Holandija, Irska, Italija i Belgija, sa oko 100 miliona stanovnika već se primenjuju pravila zaokruživanja konačnog iznosa kupovine za plaćanja u gotovini.

 

U Srbiji sitniš samo u cenovnicima

U Srbiji su kovanice manje od dinara još 2008. godine povučene iz opticaja, ali pare i dalje opstaju u cenovnicima. U centralnoj banci ističu da ne mogu da utiču na to da se prilikom formiranja cena robe i usluga one zaokružuju na ceo iznos. 

Iako se potrošači s vremena na vreme bune zbog ove prakse trgovaca u NBS tvrde da se prilikom zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže neutralni efekat.

"Krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na dinar se međusobno potiru. To se vidi sagledavanjem stavki na računima za plaćene robe, jer se u određenom broju transakcija krajnji iznosi cena zaokružuju na nula dinara, a u određenom broju se zaokružuju na dinar", objašnjavaju u NBS.

Narodna banka je prestala da izdaje ove apoene zbog visokih troškova izrade kovanog novca.

 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis