Porez na ugljen-dioksid od januara: Koliko iznosi, na koga se odnosi i jesu li dva meseca dovoljna kompanijama
Komentari
02/11/2025
-12:24
Srbija od januara uvodi nacionalni porez na ugljen dioksid od četiri evra po toni. To će regulisati dva zakona - o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Prema oceni stručnjaka, cilj je smanjenje štetnih uticaja koji dovode do pogoršanja klimatskih promena, a Željko Marković iz Saveta energetičara kaže da će porez najviše uticati na ugljenično intenzivne industrije. Ipak, nekoliko organizacija izrazilo je svoje iznenađenje jer je kompanijama na koje se propisi direktno odnose ostalo svega dva meseca za pripremu.
Pre dve nedelje završena je javna rasprava o nacrtima dva nova zakona o nacionalnom porezu na ugljen-dioksid. Prethodno je ministar finansija Siniša Mali najavio da Srbija sprema dodatni porez koji se odnosi na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a koji će Evropska unija uvesti od 1. januara sledeće godine. Javna rasprava trajala je od 1. do 21. oktobra.
"Vi već danas imate u javnoj raspravi dva zakona koja su usmerena upravo ka tom mehanizmu koji je vezan za to da morate da imate dodatni porez na sve one koji proizvode, odnosno koji emituju više ugljen-dioksida nego što je dozvoljeno. Drugi zakon se odnosi na to kako oporezujete one koji uvoze proizvode koji su iz industrije koje zagađaju čovekovu okolinu", rekao je Mali.
Željko Marković iz Saveza energetičara rekao je za RTS da će porez najviše uticati na ugljenično intenzivne industrije - proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, fero legura, cementa i električne energije.
Pojašnjava da se porez plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima nastalim efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.
Stručnjak za energetiku objašnjava da drugi zakon, o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, obavezuje i uvoznike, te emisije CO2, da "uvoze i takse od četiri evra po toni".
Marković ističe da se porez uvodi jer je i sama Srbija, kao i EU, potpisnik Pariskog sporazuma. Podseća da je EU počela da se bavi efektom staklene bašte još 2005. godine, a da Srbija kaska za tom praksom.
Povezane vesti
"Cilj je da se nateraju oni proizvođači koji emituju CO2, da ulažu u svoju proizvodnju, nađu alternativne mere, načine kako da smanje zagađenje", kaže Marković.
EU porezi za zagađivače – CBAM
Od Nove godine, i Srbiju i zemlje regiona obavezuje i naplata evropskog poreza za zagađivače poznatog kao sistem CBAM. Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM) prevodi se kao mehanizam za kontrolu prekograničnih emisija, a predstavlja taksu EU za uvoz robe iz trećih zemalja.
Marković kaže da je to zato što roba koja se proizvodi u EU, u finalnu cenu, uključuje naplatu emisija za zagađivače, dok roba, koja se uvozi iz zemalja gde nema naplate – ili je ta naplata niža, ili nije konkurentna ovoj robi – može biti i jeftinija.
Jittawit Tachakanjanapong / Alamy / Profimedia
Precizira da je uvedena u želji da se izjednače uslovi za proizvođače i za EU i one koje bi nelojalno konkurisali sa strane, pojašnjava Marković.
Objašnjava da EU ima svoj sistem naplate i da taksa nije fiksna, već da se proračunava, u odnosu više faktora.
"Cena se kretala od 20-30 evra do sadašnjih nekih 80-85 u 2025. godini", kaže Marković.
U vezi sa odnosom CBAM taksa i domaćeg poreza za zagađivače, Marković objašnjava da je osmišljeno da nacionalna taksa dovede do umanjenja takse CBAM.
Povezane vesti
"Uvoznici naše robe, u EU bi sada trenutno plaćali 85 manje 4, dakle 81 evra. Ako pričamo recimo o uvoznicima iz Crne Gore, tamo je taksa 24 evra po toni, onda bi to bila razlika između 85 i 24 evra. Dakle, ako mi budemo povećavali, tako će se smanjivati ona taksa", kaže stručnjak za energetiku
"Iznenađenje za privredu i javnost"
Organizacije Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu 21. oktobra objavile su saopštenje u kom su izrazili svoje zabrinutosti.
Kako navode, Uredba EU kojom se uspostavlja mehanizam prekogranične naplate za emisije ugljen-dioskida (CBAM) je stupila na snagu u maju 2023. godine. Od oktobra 2023. postoji obaveza izveštavanja o emisijama ugljen-dioksida, a od januara 2026. kompanije u EU će plaćati taksu na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljen-dioksida.
"CBAM ni za koga ko se ozbiljno bavi energetskom i klimatskom politikom nije mogao biti iznenađenje. Sa druge strane, odgovor Republike Srbije na uvođenje CBAM-a dolazi samo dva meseca pre početka naplate u EU i predstavlja iznenađenje imajući u vidu da niko nije ni znao da se pripremaju. Izloženost Srbije CBAM-u je značajna jer se gotovo dve trećine ukupnog izvoza plasira na tržište EU. Dodatni izazov predstavlja činjenica da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU što direktno umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda. Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU", navodi se u saopštenju.
Imajući u vidu, kako dodaju, globalnu borbu protiv klimatskih promena, međunarodne obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma, kao i proces evropskih integracija i cilj da Evropa do kraja 2050. godine postane ugljenično neutralan kontinent, uspostavljanje sistema naplate emisija ugljen-dioksida je neminovno.
"Međutim, zbog brojnih proceduralnih i sadržinskih propusta, smatramo da predložena rešenja ne ispunjavaju osnovne uslove za sprovođenje efikasne fiskalne i klimatske politike", navedeno je u saopštenju u kom ukazuju na nekoliko, kako kažu, ključnih nedostatka predloženih zakona.
Kako navode, javno dostupni podaci ukazuju da privreda i građani nisu bili uključeni u ranu fazu izrade zakona, zakoni se pozivaju na dokumente koji ne postoje, a takođe se ne precizira kako će se koristiti sredstva od prikupljanja poreza. Pozivaju da Ministarstvo finansija povuče iz procesudure nacrte ovih zakona.
Komentari (0)