Lazarević: Zahtev Deleza za arbitražu očekivan, odolevamo pritiscima od septembra

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je danas da je vesti da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana i istakla da Delez kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.

"Najavili su to, ali nismo hteli da odustanemo od Uredbe. Nama je samo interesantno - zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži", rekla je ministarka Lazarević.

Poručila je da Delez nije diskriminisan kao investitor u Srbiji, niti i jedna kompanija iz bilo koje zemlje.

"Delez je jedan od 27 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni Uredbom i to je sve vreme komunicirano sa njima", rekla je Lazarevićeva.

Ahold Delhaize grupacija, čiji je član Delez Srbija, zatražila je arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova - ICSID u Vašingtonu zbog primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži u našoj zemlji.

U pitanju je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova - ICSID (Center for Setlements of Investments Disputes), svetstka institucija koja se bavi rešavanjem sporova između država i stranih investitora.

ICSID je deo Grupacije Svetske banke i njegovo glavno sedište je u Vašingtonu.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je ranije da uredba o ograničavanju marži nije usmerena protiv poslovanja stranih trgovinskih lanaca, ali da Srbija želi adekvatan tretman, odnosno da ima slične uslove koje ti lanci imaju u zemljama EU gde im je sedište.

"Naše namere su krajnje pozitivne i ja ponovo koristim priliku da kažem da ono što mi želimo je da se i Deleze i svi drugi, pogotovo kompanije koje dolaze iz EU, ponašaju u skladu sa načinom kako se to dešava tamo i želimo prosto da imamo slične uslove. To znači da Srbija nije nikakva zemlja nekog trećeg sveta. Mi prosto želimo da nas tretiraju na adekvatan način i da se tako ponašaju, da zarade, da profitiraju, naravno da se razvijaju, ali postoje određene granice", kazala je Lazarevićeva.

Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.

Takozvani of rabat su ograničeni na 10 odsto i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu.

Takođe dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri odnosno jedan odsto.

Uredba se primenjuje na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene.

Uredba je obavezala i trgovinske lance da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom i koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Ministarka Lazarević je početkom januara ove godine rekla da Uredba o ograničavanju marži neće biti produžavana pošto je plan da se do kraja prvog kvartala usvoje tri ključna zakona koji će uvesti red na tržištu.

Lazarevićeva je kazala da je Uredba o ograničenju marži dala ključni doprinos obuzdavanju inflacije koja je sa 4,7 odsto u avgustu kasnije pala na 2,8 odsto.