Privreda

Novi zakon rasterećuje zagađivače voda: "Kada se naknada smanji 1.000 puta, ona praktično ne postoji"

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Marko Subotić

06/09/2023

-

08:50

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se naći izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara kojim se značajno smanjuju naknade koje plaćaju zagađivači voda. Tako će umesto dosadašnjih 25 dinara po kilogramu zagađujuće materije, industrija plaćati svega dve pare. Ministarstvo finansija predložilo je umanjenje naknada 1.000 puta zbog, kako tvrde, visokih troškova koje imaju privrednici koji zagađuju životnu sredinu.

I dok iz Ministarstva finansija za Euronews Srbija navode da je uočeno da visina naknade za zagađivanje voda predstavlja neprimereno veliko opterećenje za obveznike te naknade i da obveznicima nanosi bitnu ekonomsku štetu, stručnjaci upozoravaju da predlog izmena zakona ne doprinosi tome da ozbiljno shvatimo kolika je opasnost od zagađenja voda. Ekološki aktivisti traže povlačenje zakona i upozoravaju na to da se njegovim izmenama Srbija još više udaljava od evropskih standarda. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj se otpadne vode ispuštaju, bez prečišćavanja, direktno u reke.

Advokat Sreten Đorđević kaže da kada se naknada smanji 1.000 puta, ona praktično ne postoji. 

"Elektroprivreda Srbije predstavlja najvećeg zagađivača u Srbiji uključujući i najvećeg zagađivača voda. Pojedine termoelektrane, ako ne i sve, uopšte nemaju vodne dozvole za najvažnije faze zahvatanja i ispuštanja otpadnih voda. Jedan tako ogroman sistema decenijama unazad nema osnovne vodne dozvole na osnovu kojih bi mogao da posluje", rekao je Đorđević za Euronews Srbija.

Euronews

 

Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj navodi da niko u Srbiji ne prečiščava vodu 100 odsto. 

"Svi ekonomski tako gledaju da se prečisti do onih dozvoljenih graničnih vrednosti i tu imamo problem. Nažalost, ta neka uredba koja je kroz zakon o vodama usvojena još 2012. dozvoljava zagađivačima da ne dostignu dozvoljene granične vrednosti sve do 2032. godine", rekla je Đereg.

Koje zagađujuće supstance se ispuštaju u reke?

Euronews

Dušan Veljković sa Hemijskog fakulteta kaže za Euronews Srbija da se u reke ispuštaju uglavnom organske supstance tipa goriva i raznih organskih ulja. 

"To je ono što je verovatno najopasnije kod nas, ali postoje i rastvori teških metala. EPS ispušta jako toplu vodu koja hemijski nije zagađena ali s obzirom na to da se količina kiseonika u rekama smanjuje sa porastom temperature, reke ostaju bez kiseonika, živi svet umire, onda se raspada i ta biomasa i dovodi do hemijskog zagađenja", rekao je Veljković. 

On kaže da postoje analize na određene najčešće zagađujuće supstance, ali da je veliko pitanje da li su takve analize vode, koje se rade 10, 20 ili 30 godina, danas dovoljno dobre. 

Veljković ističe da se mora naći rešenje za prečišćavanje otpadnih voda, ili u formi fonda ili iz budžeta, ali i upozorava da predložene izmene zakona neće pomoći tim ciljevima. 

"EPS ispušta ogromnu količinu otpadnih voda i pretpostavljam da to ima veze sa time. Ono što će svakako biti posledica je da će Srbija postati privlačno mesto za zagađivače, za prljave industrije. To je ono što treba da zabrine", smatra Veljković. 

Za razliku od Budimpešte Bratislave i Beča koji skoro 100 odsto prečišćavaju otpadne vode, Beograd i Novi Sad izlivaju sve u Dunav, pa je plivajući tom rekom od njenog izvora, profesionalni plivač Andreas Fat, zbog zagađenja zaobišao Srbiju. 

"Profesionalni plivač Andreas Fat je profesor hemije. Radio je u okviru te svoje ekspedicije analize na neke stvari koje do sad nismo radili, kao što je mikroplastika, i rezulati su daleko od sjajnih", rekao je Veljković i dodaje da Dunav do neke mere, kao i sve reke može to da podnese, ali da postoje supstance koje Dunav ne može da apsorbuje. 

"Na pisanju izmena zakona nisu bili uključeni evropski eksperti"

Euronews

 

Veljković je na primeru Japana posle katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima objasnio kakve su posledice zagađenja vode. 

"Postojala je ogromna količina te otpadne vode koja je bila radiooaktivna. Japan je to visokim tehnologijama koje imaju prečistio i ta voda je u grancima normale. Japan odlučuje da tu vodu ispusti u okean, posledica je da okolne zemlje odbijaju da kupe proizvode, japansku ribu, japansku morsku so", rekao je Veljković. 

On je naveo da tako zagađivanje životne sredine ima i ekonomske posledice, kao i posledice na zdravlje. 

"To što ćemo privrememo ovakvim zakon olakšati industriji da zagađuje životnu sredinu ali da istovremeno posluje i što ćemo privremeno imati neku ekonomsku korist, vrlo kratkotrajnu, ne znači da u jednom trenutku nećemo doći u situaciju kao Japan da ljudi odbiju da korste naše poljoprivredne proizvode", rekao je Veljković. 

Na pisanju izmena zakona nisu bili uključeni evropski eksperti jer ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost. Nije uzet u obzir ni izveštaj Državnog revizora koji je upozorio da Srbija nije preduzela mere kako bi sprečila zagađenje svojih voda. 

"Vodna inspekcija nije u dovoljnoj meri vršila nadzor nad upravljanjem otpadnim vodama jer postoje privredni subjekti koji ispuštaju otpadne vode u recipijent bez pribavljene vodne dozvole", naveo je Državni revizor. 

Da postoji loš odnos prema životnoj sredini upozoravao je i Fiskalni savet koji je naveo da se u Srbiji prečisti tek 40 odsto najopasnije industrijske otpadne vode, a da ostatak završi direktno u rekama.

Komentari (0)

Biznis