Predsednik PKS Marko Čadež o Business Summitu 2026: Važnost odnosa između politike i biznisa
Komentari
27/04/2026
-12:00
U trenutku kada globalne ekonomske neizvesnosti sve direktnije utiču na lokalna tržišta , pitanje odnosa politike i biznisa postaje ključno za tempo i pravac njihovog razvoja. Odgovor na ovo ali i druga pitanja potražiće učesnici jednog od najznačajnijih poslovnih događaja u regionu - Business Summit 26. pod sloganom "Vizija koja se gradi" u organizaciji Euronews Srbija i podršku Privredne komore Srbije, samit će na jednom mestu okupiti lidere iz politike, biznisa, ekonomije i medija iz Srbije i celog regiona.
Jedan od tih lidera, Marko Čadež, predsednik PKS, koji će učestvovati na Business Summit 26. i moderirati jedan od panela, u intervjuu za Euronews Srbija, govori o značaju ovog skupa ali i drugim pitanjima koja su važna za definisanje platforme i dugoročne strategije u ovako nestabilnim i komplikovanim geopolitičkim prilikama.
- Na samom početku logično je da vas pitam da li su ovakva okupljanja dobra platforma za privredne i ekonomske tokove i da li stavovi koji se čuju na njima ostaju mrtvo slovo na papiru ili ih država implementira u svoja razvojna dokumenta?
- Privredna komora Srbije je partner Business Summit 2026 u organizaciji Euronewsa, jer verujemo da je otvoren i argumentovan dijalog najbolji put do dugoročno održivih rešenja koja uvažavaju potrebe privrede, odražavaju prioritete države i jačaju međusobno poverenje.
Mi nismo samo zagovornik dijaloga između biznis zajednice i institucija - u nacionalnim okvirima, u regionu i u komunikaciji sa Briselom. Mi taj dijalog svakodnevno živimo u praksi kroz zastupanje inicijativa privrednika i konkretna rešenja do kojih dolazimo u komunikaciji sa donosiocima odluka važnih za privredu. Jedan od najboljih primera je Centar za privredne inicijative i brze odgovore, koji je nastao iz dijaloga privrede i države, na inicijativu lično predsednika države, i koji kroz taj isti dijalog danas rešava i nudi brze odgovore na izazove sa kojima se kompanije suočavaju. Od dosledne primene postojećih propisa, pojednostavljenja i ubrzanja procedura i smanjenja administrativnih opterećenja, do tema bitnih za konkurentnost privrede, kao što su fiskalno rasterećenje, cene energenata, kadrovi, podsticaji za izvoznike, digitalnu transformaciju, automatizaciju i zelenu tranziciju, bolji pristup postojećim i otvaranje novih tržišta.
Uveren sam da će i ovaj Biznis samit, kao novi Euronews format, izrasti u odličnu platformu u okviru koje ćemo zajedno moći da sagledamo aktuelni trenutak, razmenimo ideje, definišemo izazove i predložimo u praksi primenjiva rešenja koja će oblikovati naše odnose i rast u budućnosti.
I verujem da ćemo u godinama pred nama, na sledećim samitima, zajedno meriti napredak - time koliko nam je okruženje za poslovanje podsticajnije i infrastruktura za rast funkcionalnija, koliko više izvozimo, koliko smo novih domaćih investicija realizovali i stranih privukli, koliko smo napredovali na lestvicama inovativnosti i novih tehnologija, koliko su nam kompanije konkurentnije, produktivnije i profitabilnije, institucije efikasnije, a ekonomija u celini otpornija.
Tanjug/Amir Hamzagić
Povezane vesti
- Gospodine Čadež, PKS je partner prvog "Biznis samita" na kome će se, između ostalog, razgovarati i o odnosu politike i biznisa, posebno u kontekstu velikih razvojnih planova Srbije do 2035. godine. Da li je realno da se u ovako neizvesnim geopolitičkim prilikama pravi ovako dugoročna strategija?
- Umesto da se unapred brinemo, bolje je da unapred razmišljamo i planiramo. Citirajući Čerčilovu sentencu, ne poričem da u neizvesnim globalnim okolnostima nije lako planirati ni na mesečnom i godišnjem nivou, a kamoli deset godina unapred. Ali upravo u ovakvim vremenima planiranje je itekako važno, važnije nego inače - da bismo definisali pravac, da bismo znali kuda idemo, gde želimo da budemo, šta da razvijamo, šta su nam prioriteti, koje su nam snage i koji rizici.
U tom smislu, strategijom "Srbija 2035" trasiran je put srpske ekonomije u narednih pet i deset godina. Ta dugoročna vizija razvoja i jasan okvir predstavljaju orijentir za domaću privredu i institucije i snažan signal za međunarodnu zajednicu.
Ako je pitanje da li će zapisano u planovima "izdržati" brze promene i potrese u okruženju i iznenađenja na putu do cilja, iskustva ukazuju da se ekonomije koje imaju jasan pravac, koje znaju ka čemu idu, lakše prilagođavaju promenama u hodu, brže reaguju na krize i efikasnije koriste prilike koje im se ukažu.
- Koliko se na strategiju "Srbija 2035" može primeniti teza Erika Šmita (Eric Schmidt), nekadašnjeg direktora kompanije Google, da će "narednih deset godina odrediti sudbinu sveta u narednih sto godina"? Da li je predstojeća decenija u tom smislu prelomna i za tehnološki i ekonomski razvoj Srbije?
- Ono što pravi suštinsku razliku između ove i prethodnih strategija jeste izražena tehnološka dimenzija. Ona veštačku inteligenciju i nove tehnologije prepoznaje kao ključ budućeg ubrzanog rasta i razvoja. Ne samo u IT sektoru, već i u poljoprivredi, energetici, prerađivačkoj industriji, infrastrukturi, obrazovanju, zdravstvu...
U uslovima brzih tehnoloških promena, to je pitanje i efikasnosti države i konkurentnosti privrede - pitanje opstanka na međunarodnom tržištu i našeg globalnog pozicioniranja u novom svetu. Ekonomije i kompanije koje zasnivaju svoj rast na novim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji svoje partnere će birati među onima koji to isto rade.
Tanjug/Amir Hamzagić
Povezane vesti
Srbija u taj globalni voz ne uskače bez osnova. Na ruku nam ide čitav splet okolnosti i ojačanih sopstvenih kapaciteta: ICT kao najbrže rastuća industrija sa 4,55 milijardi evra godišnjeg izvoza, softver kao izvozni proizvod broj jedan, AI infrastruktura kakvu gotovo nijedna zemlja naše veličine nema, EXPO 2027 i Gitex AI koji donose globalnu vidljivost, široka baza privrednih kompetencija od poljoprivrede do namenske industrije i geopolitička pozicija Srbije kao mesta susreta, što u svetu koji se fragmentira, postaje strateška prednost.
Imamo priliku i generacijsku šansu da u godinama pred nama, u relativno kratkom roku, promenimo lice Srbije i da, primenjujući veštačku inteligenciju u svim sferama, napravimo veliki iskorak i svrstamo se u red pametnih ekonomija. Od toga da li ćemo strateška opredeljenja primeniti brzo i dosledno zavisiće da li ćemo rasti dva, tri, pet ili sedam odsto godišnje. I da li ćemo na kraju posmatranog horizonta – 2035. godine imati 50 milijardi manji ili veći GDP, da li ćemo dostići 150 do 170 milijardi evra ili ćemo, idući sadašnjim tempom, uspeti da dosegnemo tek 100 do 120 milijardi evra.
- Nacionalna strategija privrednog razvoja predstavlja jedan od najambicioznijih investicionih i razvojnih planova Srbije do sada, sa gotovo 50 milijardi evra ulaganja do 2035. godine. Poseban značaj pridaje se ulaganjima u infrastrukturu za razvoj i primenu veštačke inteligencije.
Povezane vesti
- Opredeljenje države da dodatno ojača svoju infrastrukturu za razvoj i primenu veštačke inteligencije nije samo tehnološki projekat. To je preduslov da obezbedimo AI suverenitet, koji postaje jedna od najvažnijih dimenzija ekonomske nezavisnosti i digitalne bezbednosti svake zemlje. Da razvijemo i kontrolišemo sopstveni AI lanac vrednosti – od računarskih kapaciteta i podataka do modela, aplikacija i tržišta. Da podstičemo inovacije i, umesto da uvozimo tuđa, razvijamo sopstvena rešenja koja će unaprediti konkurentnost privrede i efikasnost državnih institucija, te postati deo svakodnevnog života građana i poslovne zajednice. Da na sopstvenoj infrastrukturi kreiramo sopstveni razvoj.
Osim nastavka ulaganja u računarsku infrastrukturu i uspostavljanja nacionalnog sistema podataka, u saradnji sa Mistral AI, najvrednijim evropskim startapom, krenuli smo u razvoj velikog jezičkog AI modela za srpski jezik, koji je srce nacionalne platforme za razvoj i primenu veštačke inteligencije. Povezujući infrastrukturu i podatke u moćan resurs za razvoj i primenu domaćih AI aplikacija, koje će državu učiniti efikasnijom, a privredu konkurentnijom, srpski LLM je zapravo digitalni autoput bez koga nema rasta, razvoja i konkurentnosti. Pretočeno u efekte za kompanije, to bi značilo, na primer, 25 odsto niže troškove u automobilskoj industriji ili 30 odsto veće prinose u poljoprivredi.
- Gde je, po Vašem mišljenju, granica između politike i biznisa i ko je definiše, odnosno da li strategija i program razvoja jedne države treba da zavise od toga ko je trenutno na vlasti?
Uloga države je da definiše pravac i stvara uslove – da postavi stabilan i predvidiv okvir, obezbedi pravnu sigurnost, jasna pravila igre, infrastrukturu i dugoročnu razvojnu viziju. Posao privrede je da u tom okviru stvara novu vrednost – da investira, proizvodi, zapošljava, inovira. Pri tome, kompanije najbolje znaju da procene potrebe tržišta i prepoznaju razvojne prilike.
Granica između politike i biznisa upravo je u toj podeli odgovornosti. Strategije razvoja bi trebalo da budu rezultat konsenzusa i saradnje, da odražavaju dugoročne interese ekonomije i društva u celini i da ne zavise od izbornih ciklusa. U tom smislu, najuspešnije su one zemlje koje imaju kontinuitet u ključnim razvojnim pravcima, jer upravo to obezbeđuje stabilno poslovno okruženje i poverenje kompanija – i domaćih i stranih.
Tanjug/Sava Radovanović
- Ako pogledamo narednih deset godina: šta će imati veći uticaj na uspeh biznisa – tehnologija, kapital ili politika?
- Ako bih morao da izdvojim ono što pravi suštinsku razliku jeste sposobnost kompanija da tehnologiju pretvore u konkretnu vrednost. Međutim, tehnologija, kapital i politika nisu odvojeni – oni se međusobno prožimaju, utiču jedni na druge i zajedno – na uspeh biznisa. Tehnologije će biti ključni pokretač produktivnosti i konkurentnosti. Kapital, koji sve više prati znanje i inovacije, omogućiće brži rast i širenje. A politika, odnosno država, i dalje će igrati značajnu ulogu u definisanju uslova u kojima biznis posluje i amortizovanju poremećaja na tržištu, preuzimajući, u nestabilnom geopolitičkom okruženju, delom i razvojnu ulogu.
Zato budućnost ne pripada samo tehnolozima, niti samo menadžerima niti samo političarima. Pobednici neće biti oni koji se oslone samo na kapital ili pristup tehnologiji ili bliskost centrima odlučivanja. Pobednici će biti oni koji uspeju da povežu tehnologije, finansije, institucije i moć ljudskog rasuđivanja u jedinstvene strategije i razvojne modele.
- Koje biste promene u institucionalnom okviru predložili za koje smatrate da bi najviše pomogle privredi Srbije?
- Pre svega bitno je da naš regulatorni okvir prilagodimo novoj realnosti koju će, izvesno je, u godinama pred nama obeležiti globalne promene, podele i nestabilnosti. Važno je da naš regulatorni okvir ostane dovoljno čvrst i stabilan, da u svemu poštuje standarde, uključujući i poslovne i tehničke i one koji proizlaze iz evropskog pravnog okvira i srpskih integracija, ali da, istovremeno, bude dovoljno fleksibilan, sposoban da odgovori na šokove, krize, događaje koji izazivaju prolazne ili trajnije nestabilnosti i potrebu da se brzo reaguje. Za privredu je to posebno značajno.
Jednako je važno prilagođavanje regulative, i to stvarno i duboko, promenama i razvoju veštačke inteligencije. To je ozbiljan niz promena, koji mora da prati ne samo tehnologiju, nego da olakša njeno korišćenje u hiljadama poslovnih, proizvodnih i drugih procesa.
- Kako globalne političke nestabilnosti utiču na privlačenje kapitala u Srbiji i da li male ekonomije imaju više prostora za fleksibilnost ili su zapravo najranjivije u ovakvim geopolitičkim prilikama?
- Globalne političke nestabilnosti po pravilu čine investitore opreznijim i selektivnijim, a kapital skupljim. U takvim okolnostima strane direktne investicije beleže pad – i globalno, i regionalno, i lokalno. Uprkos tome što je Srbija jednako poželjna poslovna destinacija, o čemu između ostalog govori i sačuvan kreditni rejting, prošlogodišnji investicioni učinak je, kao posledica kretanja u međunarodnom okruženju, bio za trećinu manji u odnosu na dostignutih rekordnih 5,2 milijarde evra u 2024. godini. Iako se Evropska unija, kao naš glavni trgovinski i investicioni partner, sporo oporavlja, ohrabrilo je ponovno buđenje evropskih kupaca i investitora. Kompanije iz EU su prošle godine u Srbiji investirale gotovo četvrtinu više nego prethodne, a od 3,45 milijardi evra stranih direktnih investicija koje je Srbija privukla u 2025. godini, čak 72 odsto stiglo je iz zemalja EU.
Posledice eskalacije sukoba na Bliskom istoku, rasta cena energenata i poremećaja u lancima snabdevanja u prvom kvartalu ove godine već su vidljive i pretočene u nedavno snižene MMF-ove procene rasta svetske i pojedinačnih privreda, što će se bez sumnje odraziti i na investicione tokove. Kako će to konkretno uticati na manje ekonomije, poput Srbije, najviše zavisi od toga koliko će kriza dugo trajati. Male ekonomije imaju određenu prednost, ali samo ako kriza, koja prvo pogađa najrazvijenije i najintegrisanije u globalno tržište, ne potraje dugo i ne prelije se na njih. Ipak, nema te globalne krize koja direktno ili indirektno, u većoj ili manjoj meri, ne dotiče svaku ekonomiju, posebno one otvorenije, i svaku kompaniju pojedinačno, zbog rasta cena energenata, smanjene tražnje, investicija i doznaka.
Tanjug/Vladimir Šporčić
- Energetska kriza je pokazala da suverenitet svake države nisu samo grb i zastava, već i gas i nafta. Kako Srbija da stigne do energetskog suvereniteta?
- Nesumnjivo je da je pitanje energetske suverenosti oduvek, a danas posebno, pitanje nacionalne stabilnosti, bezbednosti i razvoja svake zemlje. Ono što su potvrdile energetske krize i poremećaji na tržištu energenata postaće još izraženije sa sve većom potrošnjom električne energije usled primene novih tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. U tom kontekstu, Srbija ima solidnu osnovu za proizvodnju struje, uključujući i iz obnovljivih izvora, ali ostaje veoma ranjiva zbog visoke zavisnosti od uvoza gasa i nafte.
Na putu ka višem stepenu energetske samostalnosti postoji nekoliko ključnih karika: od diversifikacije izvora i pravaca snabdevanja, kao što su gasni interkonektor sa Bugarskom i planirane veze sa regionom, kako bi se smanjila zavisnost od jednog dobavljača, preko povećanja postojećih skladišnih kapaciteta poput Banatskog Dvora i izgradnje novih, do jačanja strateških rezervi koje obezbeđuju sigurnost u kriznim situacijama. U naftnom sektoru prednost jeste postojanje domaće rafinerije, ali izazov ostaje stabilno snabdevanje sirovom naftom, što zahteva dodatna ulaganja u istraživanje i eksploataciju, kao i nova partnerstva u zemlji i inostranstvu.
Da bi se što brže smanjila zavisnost od fosilnih goriva i obezbedila energetska tranzicija, ključne su investicije u obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosti – kroz modernizaciju infrastrukture i racionalniju potrošnju. Na duži rok, u strateškom okviru do 2035. godine, Srbija je pred odlukom o ulaganjima u nuklearnu energiju kao novi stabilan i niskougljenični izvor.
Komentari (0)