Vuković za Euronews Srbija: Na proslavu "Oluje" se ne mora ići, ali je crnogorskoj vlasti važnije šta misli Zagreb
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Danas se obeležava 31 godina od pogroma "Oluja", u kojem je od strane hrvatskih vojnih i policijskih snaga proterano oko 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine. Na proslavi u Kninu učestvuje i otpravnik poslova crnogorske ambasade u Zagrebu, a i ranijih godina su na ovim manifestacijama učestvovali predstavnici Crne Gore. S druge strane, u Mrkonjić Gradu u Republici Srpskoj se održava komemoracija i parastos za ubijene u "Oluji", kojom Srbija i Republika Srpska podsećaju na stradanje svog naroda. Odsustvo predstavnika Crne Gore na skupu u Mrkonjić Gradu dovelo je do pitanja zašto se to dešava i kakvu poruku šalje građanima srpske nacionalnosti.
Glavni i odgovorni urednik sajta Politika Vladimir Vuković za Euronews Srbija ocenio je da aktuelna crnogorska vlast, i pored promene ministara i funkcija, u suštini nastavlja antisrpsku politiku prethodnog režima. On ističe da ključnim procesima sve više upravljaju spoljni akteri, a da predstavnici srpskog naroda u toj vlasti preuzimaju odgovornost za odluke koje ponižavaju sopstveni narod.
"Crnogorska vlast je u svojoj suštini ostala antisrpska"
Vuković ističe da formalno Vladom rukovodi Milojko Spajić, ali da su funkcije postale relativne, te da ključnim procesima sve više upravlja strani faktor.
"Formalno Vladom rukovodi Milojko Spajić, ali su funkcije u današnjoj Crnoj Gori postale relativna kategorija, uključujući i premijersku. Moj politički sud je da ključnim procesima sve više upravlja Johan Satler, ambasador Evropske unije, koji se ponaša kao svojevrsni gubernator Crne Gore. Uticaj pojedinih briselskih birokrata danas je mnogo veći čak i od uticaja američke ambasade. Strukture starog režima, koje su preživele 30. avgust 2020. godine, pronašle su oslonac u delu briselske administracije i preko nje nastavljaju da kontrolišu državne procese. Ervin Ibrahimović je izvršilac takve politike, a činjenica da je u njegovom ministarstvu Ranko Krivokapić angažovan kao savetnik najbolje pokazuje da je reč o kontinuitetu sa Đukanovićevim vremenom, a ne o bilo kakvoj promeni", kaže Vuković i dodaje:
Tanjug/Komesarijat za izbeglice/ Dokumentaciono-informacioni centar Veritas
"Zbog Krivokapićeve dugogodišnje političke bliskosti sa zvaničnim i nezvaničnim hrvatskim bezbednosnim krugovima, nadležne institucije morale bi da razjasne svaku ozbiljnu sumnju u postojanje nedozvoljenog stranog uticaja. Posebno je sramna uloga onih članova vlasti koji su srpske nacionalnosti. Oni više nisu nemi posmatrači, već otvoreni saučesnici u politici ponižavanja sopstvenog naroda".
Prema Vukoviću, poruka je nedvosmislena – vlastima u Podgorici važnije je šta misli Zagreb od srpskih žrtava i osećanja sopstvenih građana.
"Čak je i režim Mila Đukanovića sa izvesnim ustezanjem slao predstavnike na te proslave pod pokroviteljstvom hrvatske države. Sadašnja vlast više se i ne stidi, jer ko jednom izgubi obraz, svako naredno brukanje lakše podnosi. Kada Crna Gora ima predstavnika u Kninu, gde se slavi operacija u kojoj je srpski narod proteran sa svojih vekovnih ognjišta, a nema nikoga u Mrkonjić Gradu, gde se služi pomen srpskim žrtvama, poruka je nedvosmislena, da je vlastima u Podgorici važnije šta Zagreb misli od srpskih žrtava i osećanja sopstvenih građana", navodi Vuković i nastavlja:
Povezane vesti
"Takav odnos najbolje opisuje karakter ove vlasti. Ona je u svojoj suštini ostala antisrpska i gotovo šest godina nakon što je režim zasnovan na antisrpskoj politici smenjen mirnim narodnim ustankom koji je kulminirao izbornim rezultatom od 30. avgusta 2020. godine. Promenjene su funkcije i imena, ali odnos prema Srbima, njihovim interesima, žrtvama i istorijskom pamćenju nije".
"Crna Gora mogla da odbije učešće"
Vuković ocenjuje da su reakcije srpskih predstavnika u vlasti Crne Gore neme i kalkulantske, da je reč o izdaji onih koji su mandate dobili na srpskim glasovima.
"Reakcija ima, ali su one neme, kalkulantske i namenjene obmanjivanju sopstvenih birača. To više ne doživljavam kao političku slabost i nesnalaženje u datim okolnostima, nego kao klasičnu izdaju političkih spavača u srpskim redovima, koji su mandate dobili na srpskim glasovima, a funkcije koriste da pokrivaju antisrpske odluke vlasti", kaže Vuković i dodaje:
"Na proslavu zločinačke "Oluje" ne mora se ići. To nije ni međunarodna ni saveznička obaveza, već svestan politički izbor. Crna Gora je i ranije mogla da odbije pojedine oblike učešća kao što je bio slučaj prošle godine, što potvrđuje da nikakva prinuda ne postoji. Ko nakon svega ostane u takvoj vlasti i zadovolji se objavom na društvenim mrežama, preuzima odgovornost za njene odluke. Ovoga puta posledice neće izostati. Istorija je već pokazala, kroz primer Novaka Kilibarde, kako završavaju oni koji nacionalno poverenje zamene za kratkotrajnu naklonost režimu čiji su deo. Završavaju bez naroda, bez povjerenja i na političkoj margini".
DRAGAN MILOVANOVIC / AFP / Profimedia
Vuković navodi da veći deo izbeglica iz Krajine u Crnoj Gori i dalje nema puna građanska i politička prava, da sadašnja vlast nije ukinula diskriminatorski sistem prethodnog režima.
"Njihov formalni status nije isti u svakom pojedinačnom slučaju. Manji dio je uspio da reguliše boravak ili državljanstvo, dok je veći dio decenijama uskaraćen i bez punih građanskih i političkih prava. UNHCR i danas pruža pravnu podršku izbeglicama iz bivše Jugoslavije koje imaju nerešen pravni status u Crnoj Gori. Đukanovićev režim ih je prihvatao kao radnike, poreske obveznike i stanovnike, ali ne i kao punopravne građane i birače. Razlog je pretpostavka da su većinom srpskog nacionalnog osećanja i da neće podržavati njegovu politiku", kaže Vuković i dodaje:
"Sadašnja vlast nije stvorila taj diskriminatorski sistem, ali ga nije ni ukinula. Obećali su promene, dobili glasove i nastavili istu politiku. Za trajno rešavanje statusa prognanih Srba nisu imali ni volje ni hrabrosti, ali su bez problema pronašli diplomatsko opravdanje da pošalju predstavnika na proslavu operacije zbog koje su ti ljudi postali izbeglice. Teško je zamisliti veće političko i moralno licemerje".
Povezane vesti
O odnosima Crne Gore sa Hrvatskom i evropskom putu
Prema Vukoviću, Hrvatska povezuje rešavanje niza spornih pitanja sa završetkom evropskih pregovora Crne Gore.
"Ovde odavno nije reč samo o brodu "Jadran". Hrvatska je otvorila pitanja Prevlake, Morinja, odštete, državne i privatne imovine i drugih tema, a njihovo rešavanje direktno povezuje sa završetkom evropskih pregovora Crne Gore. Kad god neko iz hrvatskog političkog establišmenta dođe u Crnu Goru, vlast u Podgorici se ponaša kao delegacija nižerangirane teritorije, a ne kao rukovodstvo suverene države. Zagreb je shvatio da su klasteri i obećanje brzog članstva u Evropskoj uniji jedina politička roba koju crnogorska vlast može da ponudi građanima, pa zato stalno podiže cenu", kaže on i dodaje:
TANJUG/FOTO HINA/MIROSLAV LELAS
"Stiče se utisak da hrvatska diplomatija ima uticaj na pojedine crnogorske odluke koji odavno prevazilazi granice normalnih odnosa dve države. Posebno zabrinjava utisak o snažnom hrvatskom uticaju na bezbednosni sektor, zbog čega institucije duguju javnosti odgovor ko zaista koordinira pojedine procese u Crnoj Gori. Crnogorski političari spremni su da Zagreb zadovolje na svaki način, a najlakše im je da trguju onim što nije njihovo, državnom imovinom, istorijskim dostojanstvom i interesima građana. Evropska unija je legitimni cilj, ali put na kojem država mora da se odrekne sebe nije evropska integracija nego dobrovoljna politička kapitulacija", zaključio je Vuković.
Povezane vesti
Komentari (0)