Centralni komemorativni skup u Mrkonjić Gradu: Sećanje na žrtve "Oluje" i poruka da se zločin neće ponoviti

U Mrkonjić Gradu večeras je završen centralni komemorativni skup povodom Dana sećanja na sve stradale u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", a koji su zajedno obeležili Srbija i Republika Srpska.

Obeležavanje hrvatsko-muslimanskog pogroma nad Srbima Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine održan je na Trgu Kralja Petra Prvog Karađorđevića, na kome se okupio veliki broj građana, a glavna poruka bila je da se nijedna "Oluja" protiv srpskog naroda više nikada nigde neće ponoviti. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Srbija nikada više i nigde neće dozvoliti da se ponovi "Oluja" i da je zemlja dovoljno snažna da zaštiti svoj narod.

Ceremonija je počela parastosom koji je služio patrijarh srpski Porfirije, a koji je u besedi poručio da je obaveza svih da pamte mučenike i stradalnike iz srpskog roda, kao i da sećanja na stradanja Srbe treba da upute jedne ka drugima kao braći i sestrama, kao jedinstvenom narodu.

Na skupu su govorili i predsednik SNSD Milorad Dodik, predsednik DNP CG Milan Knežević,  Nevenka Dobrić, čiji je sin Siniša (12) ubijen u izbegličkoj koloni tokom agresije Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu 1995. godine.

Vučić: Nije sve počelo "Olujom" – drugi su rastakali državu, Srbi su hteli da ostanu na svom ognjištu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraćajući se okupljenima u Mrkonjić Gradu rekao je da mu je teško da govori posle Nevenke Dobrić, ali da se verovatno poslednji put obraća sa ovakvog skupa kao predsednik Srbije.

"Ma koliko da su nam ubijali ljude, uvek smo mi bili krivi, pokušali su da nas ubede da su Srbi za to krivi, i mnogi od nas su to prihvatali i učestvovali u pogromu nad istinom", istakao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da je u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila 29 odsto stanovništva i zarad drugih stvorila zajedničku državu.

"U Drugom svetskom ratu ubijali su nas netremice, brutalnije i od nacista, i nekako se i to zaboravilo. Ali rodila se novo pokoljenja Srba koji se ne stide, i spremni su da istrpe bestijalne laži, ali neće da zaborave Sinišine oči zarad nekog aplauza u Zagrebu ili Podgorici", rekao je Vučić.

Euronews

Predsednik Srbije je rekao da se u prethodnih 12 godina mnogo toga izmenilo, da više ne zaboravljamo stradanje našeg naroda i na Baniji i na Kordunu.

"Uspeli smo da se suprotstavimo narativu 'nemojte da se zamerate'. Meni su ponovo zabranili da odem u Jasenovac, i svi se prave blesavi u Evropi i ćute o tome, to su te demokratske i evropske vrednosti. Nisam tu bitan ja već ćutanje o Jasenovcu. A imate 100 tekstova u kojima se piše da je Jasenovac mit, da je izmišljen broj stradalih Srba. I da se razumemo nije sve počelo "Olujom“, oni optužuju Srbiju da je agresor. Nismo mi krenuli u rastakanje, vi ste rušili suverenu državu, a Srbi su hteli da je sačuvaju i opstanu na svom ognjištu", rekao je Vučić.

"Ja poslednji put govorim kao predsednik Srbije i izvinjavam se i Nevenki i svim Srbima u Krajini što je Srbija bila slaba, što vas je krila, što vam nije dala da silazite sa puteva. Ali rekao sam i ponavljam da nikada više nećemo dozvoliti, i da više nigde neće biti neke nove 'Oluje'. Srbija će zaštititi svoj narod i neće čekati i tražiti izgovor da to ne učini", istakao je predsedik Srbije u Mrkonjić Gradu.

Porfirije: Obaveza svih nas da pamtimo stradale u "Oluji", Srbe da upute jedne drugima

Patrijarh srpski Porfirije poručio je večeras na centralnom komemorativnom skupu u Mrkonjić Gradu povodom Dana sećanja na stradale u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", da istina uvek ostaje istina, a obaveza svih da pamte mučenike i stradalnike iz srpskog roda, kao i da sećanja na stradanja Srbe treba da upute jedne ka drugima kao braći i sestrama, kao jedinstvenom narodu.

Porfirije je u besedi naveo da su Srbi Krajišnici kada su ostajali bez domova i zavičaja nosili u sebi veru da ih Gospod nije ostavio, kao i nadu da zlo nema poslednju reč.

On je istakao da je narod večeras sabrala ljubav prema srpskim mučenicima, sunarodnicima i susedima, koji su kao nedužni ljudi stradali tokom užasnog pogroma sa svojih ognjišta.

"Na njihovom stradanju, ali na istrajnosti svih koji su poneli krst izgnanstva, ispunjavale su se reči velikog i svetog apostola Pavla, koji kaže: 'U svemu trpimo nevolje, ali nismo potišteni; zbunjeni smo, ali ne očajavamo; progonjeni, ali nismo ostavljeni, oboreni, ali ne pogubljeni', jer i onda, kada su ostajali bez domova i zavičaja, naša izgnana braća i sestre nosili su u sebi veru da ih Gospod nije ostavio i nadu da zlo nema poslednju reč", naveo je Porfirije.

Dodik: Srbi su ponosan narod, oplakujemo svoje žrtve

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je da današnji dan nije običan datum i protokolarni dan i da je ovo mesto na kojem govorimo istinu i da je zahvaljujući predsedniku Vučiću pre 11 godina nije ostalo u zaboravu.

"Hrvatska je izvršila agresiju na Republiku Srpsku ulazeći na naš prostor i vršeći pogrom i pokolj naših ljudi. Hrvatska koju ovde pamtimo kao Nezavisnu Državu koja je ostavila iza sebe Jasenovac i mnoga stradanja koja su sabrala gotovo milion srpskih žrtava", rekao je Dodik.

Dodao je da gotovo da nema dana da nema nekog parastosa i sećanja na žrtve.

"Srbi su ponosan narod, oplakujemo svoje žrtve", naveo je Dodik. 

Euronews

Dodao je da je očišćena Srpska Krajina i da nisu dozvolili da se vrate Srbi tamo.

"Naš jedini put koji je ispravan jeste Srbija i Republika Srpska. Nemamo mi drugog pravca. Srpska je opstala i ostala", rekao je Dodik.

Poručio je da je zato "važno da Vučić nastavi da razvija Srbiju" i da "zato oni koji govore tamo protiv njega grdno se varaju da mogu da prođu".

"Srpska živi od uspeha Srbije. Zahvalni smo za svu pomoć i podršku koju je Srbija pružila. Nema načina da zaustave našu integraciju, mi živimo za dan približavanja Srbiji", naveo je Dodik.

Knežević: Crna Gora je odlaskom u Zagreb zabila nož u leđa svim Srbima

Umesto u Mrkonjić Gradu odnarođena Crna Gora sutra svoj barjak nosi u Zagreb, rekao je predsednik DNP-a Milan Knežević, na centralnom obeležavanju stradanja Srba u zločinačkoj akciji "Oluja" u Mrkonjić Gradu.

"Bio bih ponosan da se ovde mogu obratiti i zvaničnicima Crne Gore, koji su morali biti ovde. Kroz istoriju smo zajedno vojevali, zajedno bili u svakoj pobedi i u svakom porazu. Nažalost odnarođena Crna Gora odlučila je da svoj barjak odnese sutra u Zagreb i stavi je pored šahovnice i zabode nož u leđa svim Srbima", rekao je Knežević.

Euronews

On je podsetio da su nas međunarodni faktori četiri puta proglasili za genocidni narod, otimajući srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.

"Ovde su oni pravi Crnogorci, potomci Marka Miljanova, a sutra će tamo u "lijepoj njihovoj" biti oni od Sekule Drljevića i tzv projekta "crvene Crne Gore". Nisam svetac, ali znam šta je Isus Hrist na krstu rekao: "Oprosti im Bože, ne znaju šta čine". Šalju nam poruku da se istorija ponavlja. Trpimo još jedno kainovo samoubistvo, ali uveren sam da će ih kazniti narod, jer izdaja se ne može oprostiti onome koji zabija nož u leđa rođenom bratu", rekao je Knežević.

Bojić: Pravda za srpske žrtve "Oluje" nije zadovoljena, kultura sećanja je pitanje opstanka naroda

Na obeležavanju 31. godišnjice egzodusa Srba iz Korduna, Banije, Like i severne Dalmacije, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić poručio je da, uprkos tome što institucionalna pravda još nije ostvarena, srpski narod ne sme da odustane od insistiranja na istini i odgovornosti za počinjene zločine.

Bojić je u razgovoru za Euronews Srbija rekao da samo okupljanje velikog broja ljudi predstavlja potvrdu da se sećanje na stradale čuva i da postoji odlučnost da se nastavi borba za pravdu.

„Čini mi se da se nada pokazuje upravo ovde, među nama, među brojnim ljudima koji su došli da zajednički podelimo sećanje i bol, ali i da budemo svesni da nikada ne smemo odustati od insistiranja na istini i pravdi. Možda u ovom trenutku nema institucionalne pravde, ni u Republici Hrvatskoj ni pred međunarodnim sudovima, ali dok god kao narod živimo sa uverenjem da je naše stradanje važno nama samima, mi ćemo se za tu pravdu boriti“, rekao je Bojić.

On je ocenio da obeležavanje godišnjice u Mrkonjić Gradu ima posebnu simboliku i predstavlja poruku da se stradanje ne zaboravlja, ali i upozorenje za budućnost.

Govoreći o vojnoj operaciji „Oluja“, Bojić je rekao da je ne posmatra kao izolovan istorijski događaj, već kao deo kontinuiteta stradanja srpskog naroda.

„'Oluja' ne sme da bude samo jedan datum kada tugujemo. Ona mora da bude trajna opomena srpskom narodu. To nije bio izolovan događaj, već nešto što je bilo planirano i što predstavlja nastavak kontinuiteta koji vuče korene još iz Drugog svetskog rata“, naveo je.

Euronews BiH

Istakao je i da zabrinjava sve češća pojava ustaške ikonografije, za koju smatra da se u pojedinim sredinama predstavlja kao prihvatljiv folklor.

„To su pojave na koje institucije moraju da reaguju, jer pokazuju da zlo ne miruje“, rekao je Bojić.

Posebno emotivnim ocenio je svedočenje Nevenke Dobrić, majke dvanaestogodišnjeg Siniše Dobrića, koji je ubijen tokom egzodusa.

„Kome je Siniša Dobrić bio kriv? Zašto nije priznat kao civilna žrtva rata? Odgovora na to pitanje nema, a upravo to boli porodice svih srpskih civilnih žrtava“, rekao je Bojić.

On smatra da upravo zbog toga kultura sećanja mora da bude jedan od prioriteta društva.

„Kultura pamćenja je politika preživljavanja jednog naroda. Srpski narod ima obavezu da politika pamćenja bude među najvažnijim društvenim vrednostima“, naglasio je. 

Kako je planirana operacija "Oluja" i kakve je posledice imala po srpsko stanovništvo 

Vojno-policijska operacija Oluja, kako se zvanično naziva ova akcija u Republici Hrvatskoj, trajala je četiri dana, front je bio dugačak oko 700 kilometara, a cilj operacije je bilo uspostavljanje kontrole nad teritorijama koje je kontrolisala Srpska vojska Krajine.

Nekoliko dana pre početka operacije, tačnije 31. jula na Brionima, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman održava sastanak sa vojnim vrhom na kojem planiraju izvođenje operacije, uz obaveštenje da Hrvatska ima podršku Nemačke i Amerike, i da se operacija mora izvršiti za tri do četiri, ili najviše osam dana.

Tuđman ističe i da je važno voditi računa da se ne isprovocira Savezna Republika Jugoslavija kako ne bi ušla u rat.

Tanjug/Komesarijat za izbeglice/ Dokumentaciono-informacioni centar Veritas

Tom prilikom, Tuđman izjavljuje: "Protivniku onda moramo naneti ili totalni poraz jug i sever, puštajući istok na miru za sada.

Uz vojnu i logističku podršku Sjedinjenih Američkih Država, operacija je počela u zoru 4. avgusta. Hrvatske snage brojale su oko 138.000 ljudi, dok je Srpska vojska Krajine imala oko 31.000 boraca.

Oko podneva, 5. avgusta, hrvatske snage su zauzele Knin i taj čin obeležile isticanjem hrvatske zastave na Kninskoj tvrđavi, a potom su zauzeta i okolna mesta: Vrlika, Drniš, Benkovac, Gračac.

Prema podacima dokumentaciono-informacionog centra Veritas, u operaciji Oluja poginulo je i nestalo 1.852 Srba, od čega 1.200 civila. Slične podatke je objavila i hrvatska nevladina organizacija Dokumenta.

Među stradalima je bilo 1.747 Srba, dok je tokom operacije poginulo i 466 Hrvata, od čega 371 vojnik.

DRAGAN MILOVANOVIC / AFP / Profimedia

Kao posledica operacije Oluja, oko 250.000 Srba je bilo prinuđeno da napusti svoje domove.

 Nakon uspostavljanja kontrole nad teritorijom, hrvatske snage su minirale, srušile ili spalile oko 20.000 srpskih kuća.

Tri decenije nakon rata, broj Srba u Hrvatskoj je skoro pet puta manji. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, u Hrvatskoj je živelo oko 580.000 Srba, odnosno oko 12% od ukupne populacije, dok je prema popisu iz 2021. u Hrvatskoj živi nešto više od 120.000 građana srpske nacionalnosti, odnosno oko 3,2% od ukupne populacije Republike Hrvatske.