uživo Centralni komemorativni skup u Mrkonjić Gradu – Srbija i Republika Srpska čuvaju sećanje na žrtve "Oluje"

U Mrkonjić Gradu večeras je počela centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", kojoj prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SNSD Milorad Dodik, kao i najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske.

Obeležavanje hrvatsko-muslimanskog pogroma nad Srbima Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine, na Trgu Kralja Petra Prvog Karađorđevića, na kome se okupio veliki broj građana, počelo je parastosom koji je služio patrijarh srpski Porfirije.

U Republici Srpskoj danas je Dan žalosti. Prenos centralnog komemorativnog skupa možete pratiti uživo na televiziji Euronews Srbija.

Komemorativnom skupu prisustvuju i predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, predsednik Srpske Siniša Karan, predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministri u Vladi Srbije kao i ministri u Vladi Srpske, predstavnici Srba iz regiona. Ceremoniji prisustvuju i narodni poslanici, predstavnici vojske, diplomatskog kora, verskih zajednica, kao i porodica žrtava i izbegli Krajišnici.

Tokom "Oluje", operacije hrvatske vojske i policije, oko 2.000 Srba je ubijeno ili nestalo, a više od 220.000 proterano iz Hrvatske sa područja nekadašnje Republike Srpske Krajine.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta.

U nastavku akcije u BiH, operacijom "Maestral", hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom akcije "Oluja".

Porfirije: Obaveza svih nas da pamtimo stradale u "Oluji", Srbe da upute jedne drugima

Patrijarh srpski Porfirije poručio je večeras na centralnom komemorativnom skupu u Mrkonjić Gradu povodom Dana sećanja na stradale u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", da istina uvek ostaje istina, a obaveza svih da pamte mučenike i stradalnike iz srpskog roda, kao i da sećanja na stradanja Srbe treba da upute jedne ka drugima kao braći i sestrama, kao jedinstvenom narodu.

Porfirije je u besedi naveo da su Srbi Krajišnici kada su ostajali bez domova i zavičaja nosili u sebi veru da ih Gospod nije ostavio, kao i nadu da zlo nema poslednju reč.

On je istakao da je narod večeras sabrala ljubav prema srpskim mučenicima, sunarodnicima i susedima, koji su kao nedužni ljudi stradali tokom užasnog pogroma sa svojih ognjišta.

"Na njihovom stradanju, ali na istrajnosti svih koji su poneli krst izgnanstva, ispunjavale su se reči velikog i svetog apostola Pavla, koji kaže: 'U svemu trpimo nevolje, ali nismo potišteni; zbunjeni smo, ali ne očajavamo; progonjeni, ali nismo ostavljeni, oboreni, ali ne pogubljeni', jer i onda, kada su ostajali bez domova i zavičaja, naša izgnana braća i sestre nosili su u sebi veru da ih Gospod nije ostavio i nadu da zlo nema poslednju reč", naveo je Porfirije.

 

Bojić: Pravda za srpske žrtve "Oluje" nije zadovoljena, kultura sećanja je pitanje opstanka naroda

Na obeležavanju 31. godišnjice egzodusa Srba iz Korduna, Banije, Like i severne Dalmacije, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić poručio je da, uprkos tome što institucionalna pravda još nije ostvarena, srpski narod ne sme da odustane od insistiranja na istini i odgovornosti za počinjene zločine.

Bojić je u razgovoru za Euronews Srbija rekao da samo okupljanje velikog broja ljudi predstavlja potvrdu da se sećanje na stradale čuva i da postoji odlučnost da se nastavi borba za pravdu.

„Čini mi se da se nada pokazuje upravo ovde, među nama, među brojnim ljudima koji su došli da zajednički podelimo sećanje i bol, ali i da budemo svesni da nikada ne smemo odustati od insistiranja na istini i pravdi. Možda u ovom trenutku nema institucionalne pravde, ni u Republici Hrvatskoj ni pred međunarodnim sudovima, ali dok god kao narod živimo sa uverenjem da je naše stradanje važno nama samima, mi ćemo se za tu pravdu boriti“, rekao je Bojić.

On je ocenio da obeležavanje godišnjice u Mrkonjić Gradu ima posebnu simboliku i predstavlja poruku da se stradanje ne zaboravlja, ali i upozorenje za budućnost.

Govoreći o vojnoj operaciji „Oluja“, Bojić je rekao da je ne posmatra kao izolovan istorijski događaj, već kao deo kontinuiteta stradanja srpskog naroda.

„'Oluja' ne sme da bude samo jedan datum kada tugujemo. Ona mora da bude trajna opomena srpskom narodu. To nije bio izolovan događaj, već nešto što je bilo planirano i što predstavlja nastavak kontinuiteta koji vuče korene još iz Drugog svetskog rata“, naveo je.

Euronews BiH

Istakao je i da zabrinjava sve češća pojava ustaške ikonografije, za koju smatra da se u pojedinim sredinama predstavlja kao prihvatljiv folklor.

„To su pojave na koje institucije moraju da reaguju, jer pokazuju da zlo ne miruje“, rekao je Bojić.

Posebno emotivnim ocenio je svedočenje Nevenke Dobrić, majke dvanaestogodišnjeg Siniše Dobrića, koji je ubijen tokom egzodusa.

„Kome je Siniša Dobrić bio kriv? Zašto nije priznat kao civilna žrtva rata? Odgovora na to pitanje nema, a upravo to boli porodice svih srpskih civilnih žrtava“, rekao je Bojić.

On smatra da upravo zbog toga kultura sećanja mora da bude jedan od prioriteta društva.

„Kultura pamćenja je politika preživljavanja jednog naroda. Srpski narod ima obavezu da politika pamćenja bude među najvažnijim društvenim vrednostima“, naglasio je. 

Kako je planirana operacija "Oluja" i kakve je posledice imala po srpsko stanovništvo 

Vojno-policijska operacija Oluja, kako se zvanično naziva ova akcija u Republici Hrvatskoj, trajala je četiri dana, front je bio dugačak oko 700 kilometara, a cilj operacije je bilo uspostavljanje kontrole nad teritorijama koje je kontrolisala Srpska vojska Krajine.

Nekoliko dana pre početka operacije, tačnije 31. jula na Brionima, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman održava sastanak sa vojnim vrhom na kojem planiraju izvođenje operacije, uz obaveštenje da Hrvatska ima podršku Nemačke i Amerike, i da se operacija mora izvršiti za tri do četiri, ili najviše osam dana.

Tuđman ističe i da je važno voditi računa da se ne isprovocira Savezna Republika Jugoslavija kako ne bi ušla u rat.

Tanjug/Komesarijat za izbeglice/ Dokumentaciono-informacioni centar Veritas

Tom prilikom, Tuđman izjavljuje: "Protivniku onda moramo naneti ili totalni poraz jug i sever, puštajući istok na miru za sada.

Uz vojnu i logističku podršku Sjedinjenih Američkih Država, operacija je počela u zoru 4. avgusta. Hrvatske snage brojale su oko 138.000 ljudi, dok je Srpska vojska Krajine imala oko 31.000 boraca.

Oko podneva, 5. avgusta, hrvatske snage su zauzele Knin i taj čin obeležile isticanjem hrvatske zastave na Kninskoj tvrđavi, a potom su zauzeta i okolna mesta: Vrlika, Drniš, Benkovac, Gračac.

Prema podacima dokumentaciono-informacionog centra Veritas, u operaciji Oluja poginulo je i nestalo 1.852 Srba, od čega 1.200 civila. Slične podatke je objavila i hrvatska nevladina organizacija Dokumenta.

Među stradalima je bilo 1.747 Srba, dok je tokom operacije poginulo i 466 Hrvata, od čega 371 vojnik.

DRAGAN MILOVANOVIC / AFP / Profimedia

Kao posledica operacije Oluja, oko 250.000 Srba je bilo prinuđeno da napusti svoje domove.

 Nakon uspostavljanja kontrole nad teritorijom, hrvatske snage su minirale, srušile ili spalile oko 20.000 srpskih kuća.

Tri decenije nakon rata, broj Srba u Hrvatskoj je skoro pet puta manji. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, u Hrvatskoj je živelo oko 580.000 Srba, odnosno oko 12% od ukupne populacije, dok je prema popisu iz 2021. u Hrvatskoj živi nešto više od 120.000 građana srpske nacionalnosti, odnosno oko 3,2% od ukupne populacije Republike Hrvatske.