"Po kodeksu novinara zabranjeno je članstvo u strankama": Rodić i Belić o odnosu novinarstva i političkog aktivizma

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić počeo je konsultacije sa predstavnicima političkih stranaka. Danas je na konsultacije pozvao Pokret socijalista (PS), Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i Stranku pravde i pomirenja (SPP). 

Mediji se osvrću i na aktuelnu situaciju u rekoratu, a razgovor o aktuelnim temama iz dnevne štampe između novinara i kolumniste Euronewsa, Filipa Rodića i novinara lista Politika, Nikole Belića, otvorio je pitanje odnosa između novinarstva i političkog aktivizma, kao i načina na koji se pojedini događaji predstavljaju u javnosti.  

Rodić se pre svega osvrnuo i na kolumnu "Politički aktivisti u novinarskoj koži", a povodom događaja za lokalne izbore, odnosno incidenta koji se desio sa Ivanom Bjelićem i Lazarom Dinićem, koji su predstavljeni tada kao novinari, a inače široj javnosti do tada poznati kao izuzetno aktivni politički aktivisti. Postavlja se pitanje kako politički aktivista, može biti novinar.

Filip Rodić ističe da prema Kodeksu novinara politički aktivizam nije spojiv sa novinarskom profesijom. Kako navodi, problem nastaje kada se osobe sa jasnim političkim angažmanom predstavljaju kao novinari, jer to dovodi u pitanje profesionalne standarde i kredibilitet struke.

Rodić: Po kodeksu novinara zabranjen je politički aktivizam

"Po kodeksu novinara i novinarki Srbije, zabranjen je politički aktivizam, tj, članstvo u političkim strankama, čak i učešće na stranačkim manifestacijama. S obzirom da predsednik jednog od ta dva udruženja, koja je moguće da su im dala legitimaciju, nadam se da UNS ipak nije otišao već toliko daleko, mada ni UNS nije više ono što je nekada bio, pa predsednik jednog od ta dva udruženja je bio u u u više stranaka nego redakcija", istakao je Rodić i dodao:

Euronews

"Ivan Bjelić, ako se ne varam, vezivao se za šine ili gurao je svojoj budućoj ili mu je već tada bila koleginica, Branki Lazić, onaj sendvič u lice tokom protesta u železničkoj stanici Prokop. Ovaj Lazar Dinić, on je hapšen sa onom grupom koja je optužena za planiranje državnog udara, rušenje ustavnog poretka. Tako da to jeste meni bilo čudno i onda vidim da se jedna grupa novinara odlučila da protestuje zbog toga", kaže Rodić.

On smatra da ne treba osuditi, kao i da nije dopustivo da se sprovodi nasilje nad bilo kim, uključujući i novinare i aktiviste.

On dodaje da je posebno sporno to što su takve osobe dobile novinarske legitimacije. Prema njegovim rečima, procedura postoji i podrazumeva određene provere, ali se u konkretnim slučajevima vidi da ti kriterijumi nisu dosledno primenjeni.

"Sada njih pretvarati u nekakve novinare posle svega, zaista mi je čudno, a posebno što taj medij koji oni pominju, to je osnovano pre dva ili tri meseca", rekao je on.

"Postoji procedura za dobijanje legitimacije, potrebne su potvrde, određeni period rada u mediju i ispunjavanje profesionalnih standarda. Ovde se jasno vidi da ti uslovi nisu mogli biti ispunjeni, što otvara pitanje kako su legitimacije uopšte dodeljene“, kaže Rodić.

Prema njegovim rečima, problem nije samo formalne prirode, već ima šire posledice po profesiju.

"Ako ubacujete političke aktiviste među novinare, to možda na prvi pogled deluje bezazleno, ali dugoročno narušava poverenje u novinarstvo. Time se briše granica između izveštavanja i političkog delovanja“, upozorava on.

Dodaje da ubacivanje političkih aktivista među novinare može biti opasno za profesiju, jer se time relativizuje pojam novinarstva i stvara prostor za manipulaciju javnošću. Takođe upozorava da se pojedini incidenti koriste za šire političke narative, čime se skreće pažnja sa drugih događaja.

Euronews

On posebno ističe problem selektivnog reagovanja na nasilje, navodeći da bi pravila morala da važe jednako za sve. U suprotnom, kako kaže, dolazi do relativizacije stvarnih problema i dodatne polarizacije društva.

"Imam utisak da se određeni događaji podižu na viši nivo kako bi se predstavili kao napadi na novinare, iako je reč o osobama koje su tek nedavno ušle u medijski prostor. Time se skreće pažnja sa drugih dešavanja i stvara određeni narativ“, ističe kolumnista. 

On posebno naglašava problem selektivnog pristupa.

"Ako se osuđuje nasilje, onda to mora da važi za sve. Ne možemo imati dvostruke aršine — da su jedni uvek žrtve, a drugi se ignorišu. To vodi ka dodatnoj podeli i relativizaciji stvarnih problema“, kaže Rodić.

Belić: Treba spustiti loptu, svako ima pravo na politički stav

Sa druge strane, Nikola Belić smatra da je ključni problem pokušaj politizacije pojedinačnih slučajeva. Kako navodi, određeni akteri nastoje da jedan događaj predstave kao širi napad na novinarstvo, čime se u drugi plan stavljaju drugi incidenti koji su se dogodili.

Belić upozorava da takav pristup može dovesti do iskrivljene slike u javnosti. Prema njegovim rečima, nije opravdano od jednog slučaja praviti opšti narativ o ugroženosti, posebno ako se zanemaruju drugi događaji i napadi.

"Ono što je ovde najopasnije jeste pokušaj da se ceo slučaj politizuje i predstavi kao napad na novinare, čime se u drugi plan stavljaju svi drugi incidenti koji su se dešavali“, navodi Belić.

On dodaje da takav pristup može dovesti do iskrivljene slike u javnosti.

"Ne treba od jednog slučaja praviti opšti narativ. Time se zanemaruju napadi na druge novinare i učesnike političkog života, što nije dobro za objektivno informisanje građana“, ističe.

Belić naglašava da je potrebno smiriti retoriku i sagledati situaciju bez dodatnog podizanja tenzija.

Euronews

"Treba spustiti loptu. Svako ima pravo na politički stav, ali nemamo pravo da od toga pravimo širu priču o sistemskoj ugroženosti, ako za to nema osnova u celini događaja“, kaže on.

Govoreći o izbornom procesu, Belić ističe da će odluka o eventualnim izborima zavisiti od više faktora.

"Sve opcije su otvorene i zavise od situacije u zemlji, regionu i svetu. Kada god izbori budu održani, sigurno je da će to biti ozbiljna politička utakmica“, navodi on.

On se osvrnuo i na rezultate i delovanje opozicionih i novih političkih aktera.

"Vidimo da postoje određeni politički potencijali, ali je za ozbiljan iskorak potrebno ponuditi jasne programe i odgovore na ključna državna pitanja, od spoljne politike do ekonomije. Bez toga je teško očekivati značajniji rezultat na nacionalnom nivou“, zaključuje Belić.

Detaljno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta: