Obećanje Kine ne znači i kraj rata: Šta se zapravo promenilo posle Trampovog sastanka sa Sijem?

Donald Tramp je završio svoju visokorizičnu posetu Kini tvrdeći da je Si Đinping obećao da neće naoružavati Iran, da želi da Ormuski moreuz ostane otvoren i da podržava njegov cilj da se spreči Teheran da dođe do nuklearnog oružja. Ali da li bilo šta od toga zaista predstavlja promenu kineske politike i da li će to doprineti okončanju zamrznutog, ali i dalje tinjajućeg sukoba? Andrea Giselji, stručnjak za Kinu i Iran koji je tokom rata boravio u Kini, za britanski Telegraf govorio je o tome kako se ovaj sukob posmatra u Pekingu.

"S jedne strane, vidimo da se ono što se obično dešava posle takvih samita, odnosi uglavnom malo stabilizuju u poređenju sa prethodnim stanjem. To je i glavna svrha sastanaka američkih i kineskih lidera. Oba dela to prepoznaju. Tako da mislim da smo videli da je poseta protekla prilično glatko. Nije bilo posebnih problema, nije bilo incidenata. Dve strane nisu osporavale izjave jedna druge. U tom smislu, to je pozitivno", kaže Giselji, prenosi Telegraph.

Dodaje da ono što mu je zaista privuklo pažnju jeste razlika u agendama dvojice lidera, što se videlo i u izjavama samih lidera i zvaničnika pre posete, kao i u saopštenjima nakon nje. 

"Kineska poruka je bila vrlo direktna. Tajvan - to je bila centralna tema. Oni kažu da je to najveća prepreka u saradnji SAD i Kine, posebno u postizanju onoga što nazivaju konstruktivnim odnosima između dve strane. Nasuprot tome, Iran je bio važan deo američkog pristupa", kaže stručnjak.

Dodaje da je kinesko saopštenje, gotovo u potpunosti fokusirano na bilateralne odnose i Tajvan, zatim na poslovanje, a tek na kraju na regionalna pitanja. Iran se uopšte ne pominje direktno,  samo se pominje "situacija na Bliskom istoku“.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

U američkom saopštenju, međutim, Iran se pominje mnogo više. Tu se govori o dogovoru o protivljenju nuklearnom Iranu i o slobodi prolaza kroz Ormuski moreuz.

"Protivljenje nuklearnom oružju je dosledan kineski stav, kao i stav o slobodnoj plovidbi kroz Ormuski moreuz, to nije iznenađenje, to su već ranije jasno rekli. Dakle, nema velikih ustupaka. Videćemo šta će se desiti. Ovo je, u suštini, bio samo sastanak. Pretpostavljam da, ako je i bilo nekog dogovora ili razmene, to se neće odmah pojaviti u javnosti. Verovatno će obe strane pokušati da to odlože, posebno jer postoji paket naoružanja vredan 14 milijardi dolara koji čeka Trampovo odobrenje", navodi Giselji.

Paket naoružanja za Tajvan kao poluga za pregovore sa Kinom

Na pitanje da li bi ovaj sastanak između Trampa i Sija mogao da ima bilo kakav uticaj na to da li će SAD nastaviti sa paketom naoružanja za Tajvan, Giselji navodi da je na to teško dati odgovor u ovom trenutku. 

"Iskreno, to je veoma teško reći. Mislim da svi postavljaju to pitanje - od lidera na Tajvanu do članova Kongresa. Naravno, različiti zvaničnici i bivši zvaničnici u Vašingtonu govore da ni u kom slučaju ne žele promenu američkog stava prema Tajvanu. Tramp je bio, mislim, nešto dvosmisleniji. Rekao je da će razgovarati sa Si Đinpingom, misleći na paket naoružanja. Naravno, Tramp zna da je Si protiv toga. Bio bih vrlo iznenađen ako bi došlo do stvarne promene u vezi s tim", kaže stručnjak.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Dodaje da bi taj paket naoružanja bio prilično veliki ustupak od strane Sjedinjenih Država, posebno ako bi bio odložen na duže vreme ili značajno smanjen.

"Mislim da bi se čak i Tramp suočio sa otporom, bilo unutar same administracije ili uopšte među američkom političkom elitom. Dakle, i tu postoji mogućnost nekog blagog ublažavanja Trampovog stava, ali to se ne može uzeti kao sigurno.“, kaže Giselji.

Uticaj Kine na Iran nakon samita

Ističe da što se tiče uticaja Kine na Iran nakon samita, ne očekuje se velika promena. Iranski ministar spoljnih poslova je već bio u Pekingu i verovatno je unapred znao šta će biti rečeno. Kineske izjave o Iranu i Ormuskom moreuzu su već poznate i ranije izgovarane, pa se smatra da su i one verovatno bile usaglašene između strana, smatra Giselji.

"Kina želi da kriza bude rešena, ali ne želi da Iran "izgubi“. Njihov cilj je stabilnost, a ne poraz partnera", smatra Giselji.

Poručuje da se tokom boravka u Kini primećuje da većina ljudi smatra da su SAD odgovorne za krizu, dok Kina ima ograničen prostor da deluje. Ipak, i u Kini postoji neizvesnost i čekanje na dalji razvoj događaja. Mediji u Kini izveštavaju o ratu, ali kroz specifičan okvir, naglašavaju američke i izraelske akcije i izbegavaju direktno zauzimanje jasnih strana.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Kineski eksperti često javno govore, ali i oni priznaju da ni oni ne znaju sve što vlada zaista planira. Sistem je veoma centralizovan i zatvoren, pa čak ni akademska zajednica nema potpune informacije.

"Kina pokušava da balansira različite interese: želi stabilne odnose sa SAD, želi da sačuva svoje partnere poput Irana, Rusije i Severne Koreje, ali i da zaštiti svoje ekonomske interese, posebno vezane za energente i transport kroz Ormuski moreuz. Istovremeno se priprema za moguće ekonomske šokove u budućnosti", kaže Giselji.

Što se tiče samog sastanka Trampa i Sija, on je prošao glatko i bez većih incidenata. Međutim, uočava se razlika u prioritetima: Kina je fokusirana na Tajvan, dok SAD više naglašavaju Iran i ekonomiju. 

Neki smatraju da Kina izlazi kao jača strana jer ima više strateške poluge, dok SAD deluju slabije i traže izlaz iz krize. Trampovo ponašanje tokom sastanka, uključujući javno hvaljenje Sija, dodatno je ostavilo takav utisak, iako se to delimično pripisuje njegovom stilu komunikacije.

Ipak, američka administracija i dalje u velikoj meri vidi Kinu kao protivnika i priprema se za dugoročnu konfrontaciju, uprkos privremenoj stabilnosti.