Poljska kao test: Može li neka država da izbegne dogovorene obaveze i dobije status "zemlje pod migracionim pritiskom"
Komentari
18/10/2025
-18:00
Jedno od ključnih pitanja u vezi sa Paktom o migraciji i azilu, koji je usvojila Evropska unija u maju 2024. godine, jeste - koje će zemlje moći da izbegnu deo svojih obaveza?
Pakt uključuje odredbu o mehanizmu koji omogućava godišnje preseljenje najmanje 30.000 migranata. Zemlje koje odluče da ne prihvate i ne obrade zahteve za azil biće obavezne da plate naknadu od 20.000 evra za svaki nerešeni zahtev ili da preduzmu druge mere solidarnosti.
Države članice imaju tri opcije za ispunjavanje svojih obaveza: putem preseljenja migranata, finansijskih doprinosa ili operativne podrške, na primer u vidu opreme, osoblja ili logistike.
Istovremeno, pakt predviđa da zemlje koje su pod posebnim migracionim pritiskom – na primer zbog velikog priliva izbeglica – mogu dobiti delimično ili potpuno izuzeće od svojih obaveza solidarnosti, piše Euronews.
Poljska kao test
Jedna od zemalja o kojoj se najviše diskutuje u ovom trenutku je Poljska. Lokalni mediji u zemlji nedavno su izvestili da bi Poljska mogla biti izuzeta od obaveze relokacije migranata i od dela finansijskih obaveza prema paktu, kao i da bi mogla da ima operativne olakšice.
Tokom konferencije za medije u RFK Raciborz u utorak, premijer Donald Tusk osvrnuo se na ove izveštaje.
"Već dugo znam da Poljska neće biti uključena u program relokacije i da nam niko neće slati migrante", rekao je.
Povezane vesti
Premijer je dodao: "Dokle god sam ja na čelu vlade u Poljskoj, bez obzira na to kako budu izgledale naredne faze migracionog pakta, Poljska ima načine i neće prihvatiti nijednog migranta u okviru mehanizma relokacije. Nijednog migranta. Za nas je ta tema zatvorena".
Ministar unutrašnjih poslova i uprave Marcin Kirvinjski takođe je komentarisao ove izveštaje.
"Poljska će biti izuzeta iz mehanizama relokacije migranata na mnogo godina", rekao je on u Luksemburgu tokom sastanka Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove Evropske unije.
Bivši ministar unutrašnjih poslova i uprave u vladi Mateuša Moravjeckog, a sada poslanik PiS-a u Evropskom parlamentu, Marijuš Kaminski, oglasio se povodom ovog pitanja na svom profilu na društvenoj mreži X.
On je izjavio da "sistemsko isključenje Poljske iz migracionog pakta ne dolazi u obzir".
"Pitanje migracionog pakta je trenutno predmet žestokih sukoba unutar Evropske unije. Nisu donete nikakve odluke, i nema govora o sistemskom isključenju Poljske", rekao je Kaminski.
Tanjug/AP/Chancellery of the Prime Minister of Poland
Portparol vlade Adam Szlapka izjavio je u utorak za TVP Info da su odredbe migracionog pakta sastavljene dok je Mateuš Moravjecki još bio na vlasti.
Povezane vesti
Kako je rekao, "u suštini se radi o migracionom paktu koji nosi ime Mateuša Moravjeckog". Takođe je naveo da će Poljska biti trajno izuzeta iz mehanizma relokacije migranata, a ne samo na jednu godinu.
Međutim, još ne postoji zvaničan stav Evropske komisije.
Poljska tvrdi da je od početka ruske invazije na Ukrajinu primila milione izbeglica, što je stavlja u jedinstvenu poziciju i, prema mišljenju vlasti, zaslužuje status zemlje "pod migracionim pritiskom".
Povezane vesti
Može li neka zemlja biti izuzeta od svojih obaveza?
Evropska komisija (EK) naglašava da pravo EU ne predviđa potpuno izuzeće neke zemlje iz pakta.
Umesto toga, predviđena je mogućnost ublažavanja obaveza – na primer, manji broj relokacija migranata ili umanjene finansijske i operativne obaveze – ako se neka država članica smatra da je "pod migracionim pritiskom".
Kriterijumi koje će EU koristiti kako bi priznala takav status nisu jasno definisani. Broj izbeglica, privremena zaštita i situacija na granicama predstavljaju faktore koji mogu biti uzeti u obzir.
Ako bi odluka o nekom obliku izuzeća bila formalno usvojena, to bi moglo značiti da neka zemlja ne bi morala da prihvati migrante ili bi imala obavezu da prihvati manji broj ljudi.
Zemlja može biti izuzeta od finansijskih kazni ili naknada vezanih za nepoštovanje obaveze relokacije, ili imati smanjenu stopu tih kazni. Takođe može biti oslobođena obaveze da obezbedi opremu, osoblje ili da učestvuje u operativnim aktivnostima.
Tanjug/AP/Czarek Sokolowski
U teoriji, mogla bi biti izuzeta i od određenih proceduralnih zahteva, kao što su obaveze oko provere (screeninga). Međutim, to je manje verovatno jer su proceduralna pitanja strože regulisana zakonom.
Postoji rizik da se ovakve odluke mogu smatrati presedanom, što bi značilo da bi i druge zemlje očekivale slične povlastice. To bi moglo dovesti do pregovora, protesta ili pravnih sporova ako Evropska komisija ili druge zemlje budu imale različita tumačenja.
Ko još, osim Poljske, može tražiti izuzeće?
Do sada se kao zemlje koje su posebno opterećene migracijama najčešće pominju Grčka, Španija i Italija u kontekstu mogućeg izuzeća.
Zemlje koje primaju veliki broj izbeglica koji beže od rata, kao što je Poljska, pokazuju da ovaj kriterijum može biti ključan.
Za sada, međutim, ne postoji zvanično potvrđena lista zemalja koje mogu formalno biti izuzete.
Evropska komisija je 15. oktobra trebalo da predstavi listu zemalja pod takozvanim migracionim pritiskom i da definiše fond solidarnosti za narednu godinu. Međutim, nezvanični medijski izveštaji sugerišu da Komisija ove nedelje neće razmatrati izveštaj o migracionom paktu.
Komentari (0)