"Čekajući Godoa": Ko je Estragon, a ko Beket u "predvorju" EU - gde je kraj procesu proširenja
Komentari
28/10/2025
-13:48
"Čekajući Godoa", drama u kojoj protagonisti čekaju nešto što se nikada ne dogodi, postala je omiljena izreka albanskog premijera Edija Rame za opis osećaja koji imaju neke zemlje kandidati u vezi sa mogućim članstvom u Evropskoj uniji.
"Albanija je Estragon, a Evropska unija je Semjuel Beket", rekao je Rama u junu 2022. godine, nakon samita EU–Zapadni Balkan.
Trenutno devet zemalja koje teže članstvu u EU i imaju status kandidata nalaze se u različitim fazama procesa pristupanja. Sedam njih je već otvorilo pristupne pregovore, što je poslednja faza na putu ka članstvu.
Međutim, proces je zastao na strani Brisela, barem još od vremena bivše Evropske komisije kojom je predsedavao Žan-Klod Junker, piše Euronews.
Zemlje Zapadnog Balkana već godinama ulažu napore da ostvare napredak. Albanija i Srbija podnele su zahtev za članstvo u EU 2009. godine, Crna Gora 2008, a za Severnu Makedoniju čekanje traje još od 2004. godine.
Proces se, čini se, usporio — što izaziva frustraciju među liderima i građanima zemalja u regionu — sve do sada.
Hrvatska, poslednja zemlja koja je pristupila Evropskoj uniji 2013. godine, morala je da čeka deset godina od podnošenja zahteva do konačnog zelenog svetla, dok su Rumunija i Bugarska pregovarale čak 12 godina.
Povezane vesti
Zemlje Zapadnog Balkana i dalje čekaju, uprkos naporima da usklade svoje politike i sprovedu reforme. Ipak, rat Rusije protiv Ukrajine i brze geopolitičke promene među ključnim su razlozima za obnovljeni pritisak da se proces proširenja nastavi, kao i za strateški interes Brisela da primi nove članice.
profimedia
Proširenje ka jugoistoku široko se smatra ključnim spoljnopolitičkim instrumentom i strateškim prioritetom Evropske unije u celini — do te mere da ga je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom poslednjem govoru o stanju Unije nazvala "ponovnim ujedinjenjem Evrope".
"Postoji usporavanje procesa proširenja ako ga uporedimo sa retoričkom posvećenošću koju čujemo od visokih zvaničnika i političara Evropske unije", izjavila je Teona Lavrelašvili, istraživačica u Centru za evropske studije Vilfrid Martens, za Euronews.
Kako je dodala, postati član EU postalo je mnogo zahtevnije.
"Zemlje moraju da poštuju čitav niz pravila, da obezbede vladavinu prava i ispune brojne kriterijume, što ranije nije bio slučaj u procesima pristupanja. Takođe, geopolitička situacija postala je mnogo teža za rešavanje", kaže ona.
Da bi pristupila EU, svaka zemlja mora da ispuni skup standarda upravljanja poznatih kao Kriterijumi iz Kopenhagena, uspostavljenih 1993. godine. Evropska komisija procenjuje napredak zemalja kandidata, dok je konačna jednoglasna odluka o prijemu u rukama lidera 27 država članica.
Strah od novih veta među zemljama EU
Evropska komisija će uskoro predstaviti paket za proširenje za 2025. godinu, godišnju studiju kojom se ocenjuje napredak zemalja kandidata za članstvo u EU.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Povezane vesti
Ove godine paket će uključivati i "pregled politike pred proširenje" o promenama koje bi postojeće članice EU trebalo da usvoje kako bi prihvatile nove članice, rekli su izvori iz Brisela za Euronews.
Prema rečima Lavrelašvili, trenutne članice EU imaju određene zabrinutosti u vezi sa novim članicama, posebno kada je reč o koheziji.
Međutim, po njenom mišljenju, glavni strah je da bi proširena EU mogla da napreduje još sporije nego sada u pitanjima gde je potrebna jednoglasnost.
Povezane vesti
"Institucionalna arhitektura EU je pravi slon u sobi", rekla je ona.
Svih 27 članica moraju da se saglase da bi neka odluka bila donesena u širokom spektru oblasti, uključujući spoljnu i finansijsku politiku, a dodavanje novih članica bez institucionalne reforme bloka značilo bi više glasova sposobnih da koriste veto za pregovaračkim stolom.
Evropski parlament, na primer, smatra da "procesi proširenja i evropsko ujedinjenje treba da idu ruku pod ruku" i da su "EU institucionalne i finansijske reforme potrebne kako bi se suočila sa izazovima trenutnog procesa proširenja i obezbedila sposobnost EU da primi nove članice", navodi se u poslednjoj rezoluciji usvojenoj o ovoj temi.
Način da se probije pat-pozicija?
Tokom godina, jedan od predloga za prevazilaženje ove blokade pojavio se u obliku dodeljivanja članstva u EU novim članicama bez prava veta.
Trenutno, o ovom predlogu nije bilo nikakvih diskusija ni na jednom nivou među zemljama EU, rekla su Euronews-u tri različita izvora iz EU.
Međutim, Stiven Blokmans iz think tanka Centar za evropske političke studije (CEPS) smatra da se to može promeniti u bliskoj budućnosti.
"Neosporno je da bi ovo, naravno, uvodilo diferencijaciju između novih i postojećih članica. Ali ona bi bila privremenog karaktera", rekao je Blokmans za Euronews.
Prema profesoru Blokmansu, ova opcija bi olakšala donošenje odluka među državama članicama.
Po njegovom mišljenju, bila bi vremenski ograničena i prihvatljiva sa pravnog stanovišta.
"Ne bi predstavljala kršenje (zakona EU) jer bi se primenjivala na sve buduće kandidate koji pristupe EU, tako da ne bi bilo diskriminacije među njima", zaključio je on.
Komentari (0)