Halačeva: EU se priprema za prijem novih članica sa Zapadnog Balkana, pravi trenutak da Srbija preduzme konretne korake
Komentari
17/10/2025
-16:15
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva otvorila je danas u Evropskoj kući u Beogradu panel konferenciju "Uloga EU u međunarodnim odnosima i na Zapadnom Balkanu" i tom prilikom naglasila da se EU priprema za pristup novih članica sa Zapadnog Balkana, kao i da je za Srbiju pravi trenutak da preduzme konkretne korake u pridruživanju.
"Naš primarni cilj na Zapadnom Balkanu je da ljude iz ove regije potpuno uključimo u evropsku porodicu gde i pripadaju. Plan proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan je potencijalna prekretnica. Trenutna inicijativa je bez presedana što se tiče finansijske podrške i snažnih podsticaja za reforme, regionalnu saradnju i ekonomsku integraciju. Vidimo napredak u nekoliko zemalja, i zaista želimo da i Srbija učini ključne korake iz svoje reformske agende", rekla je Halačeva.
Ona je rekla i da EU želi da podstakne Srbiju da dodatno pokaže stratešku posvećenost pridruženju povećanjem nivoa usklađenosti spoljne politike sa spoljnom politikom EU, koji trenutno iznosi 61 odsto.
"Priznali smo postignuti napredak i radujemo se daljim koracima u tom pravcu", rekla je Halačeva.
Ona je napomenula da je osim usklađenosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU, potrebno gledati i širu sliku.
"Srbija je pružila značajnu humanitarnu pomoć Ukrajini, uključujući vitalnu energetsku opremu, i pridružila se partnerima EU u međunarodnoj podršci teritorijalnoj integritetu Ukrajine. Primećujemo i veoma cenimo ove doprinose. Gledajući u budućnost, nadamo se da ćemo još produbiti saradnju sa ovim regionom, posebno u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike", rekla je ona.
Halačeva je ukazala i da su poslednji događaji u svetu ubrzali tranziciju EU ka većoj strateškoj autonomiji, zbog čega će EU investirati u naoružavanje u skladu sa odbrambenom inicijativom Spremnost 2030 (Readiness 2030).
Povezane vesti
"Postalo je očigledno da mir ne može zavisiti samo od meke moći. Takođe moramo biti u stanju da branimo naše granice i naš način života od novih pretnji. Zato EU radi na smanjenju zavisnosti od trećih zemalja kada je reč o kritičnim materijalima i strateškim dobrima", rekla je Halačeva.
Kako je dodala, EU se nedavno suočila sa provokacijama i narušavanjem vazdušnog prostora nekoliko država članica, uz pretnje kritičnoj infrastrukturi.
"Ovi incidenti su deo šireg obrasca hibridnog rata, uključujući mešanje u izborne procese i druge neprijateljske akcije. Evropska unija mora biti spremna da predupredi i odgovori na takve pretnje, zbog čega ulažemo bez presedana u naše odbrambene sposobnosti kroz Agendu spremnosti 'Readiness 2030'", rekla je Halačeva.
Ona je istakla da će EU održavati pritisak ka Rusiji sve dok se rat ne završi i napomenula da je cilj da se ostvare suštinski pregovori koji će doneti momentalan prekid vatre i pravedan mir.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju je istakla da je ozbiljan izazov da se EU transformiše iz "centra meke moći" u nešto drugo u kontekstu potrebe za samostalnijom odbrambenom politikom, ali je ukazala da EU nema pretenzija da zameni NATO i postojeća vojna partnerstva.
Predstavnik Centra za istočne studije iz Varšave Andžej Sadecki ocenio je da je situacija neizvesna u pogledu bezbednosne saradnje EU i SAD.
"Na teritoriji Poljske se nalazi 10.000 američkih vojnika i mi imamo političko obećanje da će oni tu ostati, ali ne znamo da li će se prisustvo SAD u Evropi ubuduće menjati na nepredvidiv način", rekao je on.
Povezane vesti
Kako kaže, odgovor EU na razvoj situacije se ne čini dovoljno agilnim.
"EU se adaptira, ali uvek je teško govoriti o spoljnoj politici Unije, jer ona predstavlja najmanji zajednički sadržalac politika država članica, tako da je ona uvek malo neodređena. Zbog toga je važno razgovarati o politikama pojedinačnih članica, a ne toliko o EU kao celini", naveo je.
Sadecki je rekao i da bi jedan od načina za efikasnije usklađivanje spoljne politike unutar EU bio reforma procesa odlučivanja.
Konferenciju su organizovali Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Nacionalni konvent o EU.
Komentari (0)