"Migracioni pakt" ponovo deli EU: Četiri zemlje spremne da stanu na crtu planu za relokaciju tražilaca azila po kvotama
Komentari
15/11/2025
-16:00
Grupa političara oštro orijentisana prema pitanju migracija, predvođena Poljskom i Mađarskom, kaže da je spremna da se suprotstavi Evropskoj uniji oko plana za raspodelu tražilaca azila na osnovu kvota.
Evropska komisija je u utorak objavila novi plan raspodele kako bi se smanjio teret za zemlje koje su migraciona "žarišta", poput Italije, Španije i Grčke. To znači da će neke zemlje centralne i istočne Evrope morati da pruže pomoć.
Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka poručile su da neće učestvovati u sistemu kvota i da su spremne da ospore odluku Komisije, piše Euronews.
Prema Paktu o migracijama i azilu, sve zemlje EU moraju da doprinesu — srazmerno broju stanovnika i ukupnom BDP-u — rasterećenju država koje se smatraju "pod migracionim pritiskom", uglavnom onih na jugu Evrope.
Dozvoljeno im je da to urade na tri načina: preseljenjem određenog broja tražilaca azila na svoju teritoriju, plaćanjem 20.000 evra po osobi za koju ne pristanu da je presele ili finansiranjem operativne podrške u državama članicama koje se smatraju "pod pritiskom", kao što su Italija i Španija. Kombinacija ova tri načina je takođe moguća prema pravilima.
Ukupan iznos i udeo relokacija država članica će odrediti do kraja godine. Svih 27 članice moraće da formiraju "fond solidarnosti", zasnovan na predlogu Komisije koji je strogo poverljiv i ne očekuje se da će biti javno objavljen.
Zakonom je predviđeno najmanje 30.000 relokacija i 600 miliona evra finansijskih doprinosa.
Povezane vesti
Oštre reakcije na sistem migracionih kvota
Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka saopštile su da ne žele da učestvuju – bilo prihvatanjem onih koji su relociranim ili finansijskim doprinosom.
"Poljska neće prihvatati migrante u okviru Migracionog pakta. Niti ćemo za to plaćati", napisao je poljski premijer Donald Tusk na mreži X ubrzo nakon predstavljanja izveštaja Komisije. Tusk je pod pritiskom da zauzme oštar stav po pitanju migracija, što snažno osporava konzervativna opozicija.
gunnar3000, YAY Media AS, Iacobucci/Fotogramma / Zuma Press / Profimedia
Mađarski premijer Viktor Orbán takođe je zauzeo čvrst stav: "Nećemo sprovoditi Migracioni pakt... Nećemo primati migrante i nećemo platiti nijedanu forintu".
Mađarska bi trebalo da održi izbore u aprilu, a Orban želi da migracije budu centralna tema i da prikaže politiku "nulta migranata" svoje vlade kao ključni deo kampanje.
Ranije ove godine, slovački premijer Robert Fico uputio je slično upozorenje Briselu, tvrdeći da njegova zemlja neće učestvovati u šemi i neće uplaćivati sredstva u fond solidarnosti. Fico je takođe zauzeo oštar stav prema migracijama i pridružio se Orbanovom motu "nula migranata".
Budući češki premijer Andrej Babiš još nije formirao vladu, ali je već odbacio sistem kvota, pozivajući se na "razloge nacionalne bezbednosti".
"Naša stranka se ne slaže sa migracionim paktom, koji predstavlja direktnu pretnju našoj bezbednosti. Odbacujemo ga", rekao je za Euronews Jaroslav Bžoh, poslanik ANO-a u Evropskom parlamentu.
Povezane vesti
Mogu li zemlje EU da odbiju sistem migracionih kvota?
Teoretski, sve države članice EU trebalo bi da učestvuju u programu i pokažu solidarnost — finansijsku ili operativnu — prema državama koje se suočavaju sa najvećim brojem dolazaka.
Ipak, izuzeci se mogu pregovarati.
Prema proceni Komisije, Češka i Poljska su među šest zemalja koje bi mogle da zatraže izuzeće iz fonda solidarnosti, jer se i one svrstavaju u države koje se suočavaju sa "značajnom migracionom situacijom".
Povezane vesti
EU zvaničnici su za Euronews rekli da se očekuje da Poljska odmah zatraži izuzeće, a da će Češka uskoro učiniti isto.
Svako izuzeće moraju da odobre ministri EU kvalifikovanom većinom. To znači da 15 od 27 država članica, koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupne populacije EU, mora da ga podrži.
Ako se nekoj državi članici odobri izuzeće, njen udeo relokacija i finansijskih doprinosa se ne preraspodeljuje na druge države, što znači da će zemlje "pod migracionim pritiskom" dobiti manje pomoći u ukupnom paketu.
ISTVAN RUZSA / AFP / Profimedia
To bi moglo izazvati ozbiljne reakcije Evropskog saveta, koji čine šefovi država i vlada 27 članica.
Definisanje toga šta sve "fond solidarnosti" podrazumeva i kome se može dati izuzeće izuzetno je osetljivo pitanje. Evropski zvaničnici priznaju da će biti teško odobriti izuzeće jednoj zemlji, a uskratiti ga drugoj.
"Sprovođenje migracionog pakta biće veoma teško; većina država članica bi radije izbegla relokacije zbog reakcija sa kojima bi se mogle suočiti kod kuće", rekao je jedan diplomata za Euronews.
Zemlje poput Mađarske i Slovačke, koje načelno ne bi imale pravo da traže izuzeće jer se ne smatraju "ozbiljno" opterećenim migracijama, i dalje bi mogle da osporavaju zakon.
"Jasno je da, ako većina država članica odbije svoj deo relokacija, Komisija ih neće sve kazniti. Ovo će biti veoma teško primeniti u praksi", rekao je diplomata.
Komisija je u početku propustila rok do 15. oktobra za predlog, što dodatno ukazuje na osetljivu i nestabilnu prirodu ovog pitanja.
Pošto je ostalo veoma malo vremena do kraja godine, o ovoj temi će se najverovatnije raspravljati na završnom samitu Evropskog saveta, zakazanom za 18. i 19. decembar.
Komentari (0)