Srbija bez nove mape puta za EU? Brisel uskoro objavljuje dokumente za četiri zemlje kandidate

Ministri odbrane zemalja Evropske unije razgovarali su u Briselu o novoj tranši vojne pomoći Ukrajini vrednoj 6,6 milijardi evra, ali i o uspostavljanju protokola za hitne slučajeve koji bi trebalo da omogući bržu reakciju na hibridne pretnje, uključujući one koje dolaze iz Rusije.

Nova pomoć Ukrajini obuhvata i sredstva za nabavku američkih sistema i projektila Patriot. Međutim, isporuke neće biti realizovane u kratkom roku, budući da trenutno nema dovoljno tih projektila na tržištu, već će se nabavka odvijati tempom njihove proizvodnje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je poručivao da su upravo projektili Patriot među retkim sistemima koji mogu efikasno da presreću ruske balističke rakete.

Na sastanku u Briselu razmatrana je i mogućnost da države članice deo projektila iz sopstvenih zaliha ustupe Ukrajini, a da ih kasnije nadomeste novim projektilima proizvedenim za Kijev. Međutim, nijedna od članica tokom sastanka nije bila spremna da napravi takav korak.

EU razmatra protokol za odgovor na hibridne napade

Veliki deo razgovora bio je posvećen hibridnim pretnjama i mogućim sabotažama za koje evropski zvaničnici sumnjaju da ih organizuje Rusija.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je da obaveštajni podaci ukazuju na mogućnost novih sabotaža i ocenila da Evropska unija mora da bude spremna da brzo reaguje.

Ministri su zbog toga prvi put razgovarali o uspostavljanju posebnog protokola za hitne slučajeve, koji bi trebalo da popuni praznine u postojećim mehanizmima NATO-a, bez njihovog dupliranja.

Kako je objašnjeno, član 5 NATO-a predviđa kolektivnu reakciju u slučaju oružanog napada na jednu od članica, dok član 4 omogućava konsultacije među saveznicima, ali sam po sebi ne podrazumeva konkretnu akciju.

Novi protokol EU trebalo bi da definiše mehanizme za odgovor na agresiju koja nije klasičan oružani napad, poput određenih oblika hibridnog delovanja.

„Moramo da radimo na protokolu za hitne slučajeve kako ne bi bilo dupliranja. To je ono što svi govore i što ne žele da stvore“, poručeno je na sastanku.

Savet Evrope o izborima na KiM

Istovremeno, u Strazburu je počelo zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a jedna od tema bili su izbori na Kosovu.

Komisija koju je predvodio rumunski parlamentarac Julijan Bulaj ocenila je da su izbori održani mirno i efikasno, bez većih incidenata. Međutim, u izveštaju je ukazano i na posledice učestalih izbora.

Kako je navedeno, činjenica da su građani na birališta izlazili tri puta u periodu od 16 meseci izazvala je frustraciju i nezadovoljstvo među biračima, uz manji odziv i pad poverenja u izborni proces.

Bulaj je poručio vlastima i opoziciji u Prištini da imaju rok od 10 dana da izaberu predsednika, uz ocenu da novi izbori u novembru ne bi trebalo da budu opcija.

„Ostalo je 10 dana da na Kosovu izaberete predsednika. Ukoliko ga ne izaberete, nastavićete neprekidni ciklus sa novim izborima u novembru, i to je za žaljenje“, rekao je Bulaj.

On je ocenio da je glavni izazov za Kosovo ranije bilo međunarodno priznanje, dok je sada najveći problem unutar samog Kosova, uključujući funkcionisanje parlamenta i poverenje građana u političke institucije.

EU priprema mape puta za četiri kandidata

Još jedna tema u Briselu bilo je proširenje Evropske unije. Prema informacijama koje su dvojica zvaničnika EU potvrdila za „Politiko“, Evropska unija uskoro bi trebalo da objavi takozvane mape puta za četiri zemlje kandidate – Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.

Reč je o dokumentima kojima bi trebalo da budu precizirani koraci koje zemlje kandidati treba da preduzmu u procesu pristupanja, ali i obaveze koje bi na sebe trebalo da preuzmu države članice EU.

Prema tim informacijama, mape puta ne bi bile namenjene zemljama koje su tek na početku pristupnog procesa, a među njima bi bile i Srbija i Turska, zbog, kako se navodi, nazadovanja u oblasti demokratije.

Evropska komisija za sada nije ni potvrdila ni demantovala ove navode. Portparoli Komisije naveli su da bi pitanje trebalo uskoro da bude razmatrano na kolegijumu Evropske unije.