Emisija "Despot Stefan" o 30 godina Dejtona: Da li je mirovni sporazum iz 1995. i dalje temelj stabilnosti u BiH?
Komentari28/05/2025
-22:09
Trideset godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma postavljamo pitanje: Da li je dogovor koji je tada postignut i dalje održiv? U večerašnjoj emisiji govorimo o nasleđu Dejtona, o njegovom duhu i izvornom značenju, aktuelnim tenzijama i neizvesnostima koje ponovo otvaraju pitanje stabilnosti Bosne i Hercegovine. Analiziramo šta govori najnoviji non-paper, kakva je uloga međunarodne zajednice danas i da li celom regionu predstoji neki novi Dejton.
Gde je originalni dokument Dejtonskog sporazuma?
Politikolog Despot Kovačević ističe da više od dve decenije nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, i dalje nije pouzdano poznato gde se nalazi njegov original.
Kako navodi, situacija je izazvala niz polemika i zbunjenosti, naročito nakon što je 2008. godine Željko Komšić, tadašnji član Predsedništva BiH, priznao da dokument nije u zvaničnim arhivama institucije.
Nakon toga, Francuska je poslala svoju kopiju, a 2017. policija Republike Srpske zaplenila je jedan primerak na Palama, kod osobe za koju se tvrdilo da je nekadašnji vozač Alekse Buhe. Ostaje nejasno kojoj strani pripada pronađeni dokument — Federaciji BiH ili Republici Srpskoj — a deo javnosti sumnja čak i da Srbija ima svoju verziju.
Postoji i anegdota da je originalni dokument "ostavljen na kauču" u Dejtonu, što dodatno doprinosi konfuziji.
Kovačević podseća da je originalni dokument napisan na engleskom jeziku i da Dejtonski sporazum, iako temelj mira u BiH, danas izaziva krizu zbog pokušaja Republike Srpske da poništi pojedine postdejtonske institucije. Iako je sporazum i dalje formalno na snazi, u praksi se suočava s ozbiljnim izazovima.
Euronews Srbija
"Imamo živ sporazum koji je doneo mir, ali koji nije uspeo da uspostavi funkcionalan politički sistem", kaže Kovačević.
Povezane vesti
On ističe da pokušaji redefinisanja temelja Dejtona — uključujući insistiranje na građanskom konceptu umesto konsenzusa tri konstitutivna naroda — otežavaju izgradnju demokratije i stabilnosti u zemlji.
Surlić: Dejton jeste doneo mir, ali bez ideje o državi nema ni demokratije
Politikolog Stefan Surlić ocenjuje da Dejtonski sporazum, iako često kritikovan, ostaje ključni dokument koji je uspešno zaustavio rat i uspostavio institucionalni okvir za Bosnu i Hercegovinu. Prema njegovim rečima, Dejton nije samo mirovni dokument, već i eksperiment u kojem je međunarodna zajednica nametnula ustavno uređenje bazirano na konsenzusu tri naroda i dva entiteta.
Iako se često čuje da je Bosna disfunkcionalna, Surlić podseća da je to država koja je opstala nakon rata, za razliku od mnogih sličnih pokušaja u drugim delovima sveta.
"Ako Belgija, članica EU, može više od 600 dana da nema vladu, zašto očekivati savršenu funkcionalnost od BiH sa ratnom traumom i bez izgrađenog poverenja među narodima", navodi on.
Euronews Srbija
Surlić naglašava da današnja kriza, u kojoj se prvi put ozbiljno dovodi u pitanje učestvovanje u zajedničkim institucijama, predstavlja potencijalno najdublju sistemsku krizu od 1995. godine.
"Svi su nezadovoljni – Srbi, Bošnjaci i Hrvati – i to nezadovoljstvo, paradoksalno, drži državu na okupu", kaže on.
Problem, međutim, leži u tome što u Bosni i Hercegovini još uvek ne postoji jasna ideja o državi.
Povezane vesti
"Bez osećaja pripadnosti i lojalnosti građana prema toj državi, nema ni demokratije. A političke elite, koje bi morale graditi sistem, nemaju ni osnovni konsenzus", kaže Surlić.
Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)