BiH na pragu eskalacije političke krize: Presuda Dodiku i sudar pravne sile sa političkom voljom

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

07/08/2025

21:51

veličina teksta

Aa Aa

U Bosni i Hercegovini nova eskalacija političke krize. Nakon pravosnažne presude kojom je Milorad Dodik osuđen na godinu dana zatvora i zabranjeno mu je političko delovanje na šest godina, Centralna izborna komisija BiH donela je u sredu odluku o njegovom razrešenju sa mesta predsednika Republike Srpske. Sve to je izazvalo oštre reakcije. Iz Banjaluke poručuju da je u pitanju politički progon, dok međunarodni akteri pozivaju na poštovanje pravosudnih institucija.

Da li ulazimo u novu fazu institucionalnog sukoba unutar Bosne i Hercegovine? Kakve posledice ovaj pravni politički rasplet može imati po Republiku Srpsku, Dejtonski sporazum i regionalnu stabilnost? O tome su za Euronews Srbija govorili istoričar Marko Radojković i Marko Romić, savetnik predsednika Republike Srpske.

Kako Romić objašnjava, u Banjaluci trenutno vlada snažan osećaj da je u toku podrivanje demokratske izborne volje građana, a u presudi Suda BiH ta izborna volja se, kako kaže, potire.

"Predsednik republike se bira u skladu sa Ustavom Republike Srpske, isključivo na slobodnim demokratskim izborima. U pravosnažnoj presudi Suda Bosne i Hercegovine uočava se volja i želja da se ta izborna volja, ta slobodna volja građana Republike Srpske u potpunosti potre, odnosno da se na neki način stavi van snage i da se sprovede politička volja određenog dela političkog Sarajeva. Sa pravne strane, ova presuda je vrhunac jednog totalno nepravnog fijaska koji se desio u toku suđenja pred Sudom Bosne i Hercegovine. Bio sam prisutan na skoro svim ročištima, pogotovo u glavnom pretresu kada se vodio postupak protiv predsednika Republike i mogu vam reći da i sa procesno-pravnog i materijalno-pravnog aspekta ova presuda je toliko manjkava, toliko je, da kažem, nedostatna da će buduće generacije pravnika na njoj moći da izučavaju, kako je jedan sud radio, a kako su, da kažem, druge, više instance, recimo apelaciono odeljenje, dozvolilo da takva jedna potpuno manjkava prvostepena presuda ostane na snazi", rekao je Romić.

"Manjkavost" presude

Događaji u BiH su, prema mišljenju istoričara Radojkovića, jedni u nizu od 2023. godine kada je došlo do sukoba na relaciji Banjaluka-visoki predstavnik Kristijan Šmit. Sa pravne strane, kako dodaje, zanima ga da li je Šmit doneo zakon kojim se retroaktivno osuđuje i procesuira nešto je Narodna skupština Republike Srpske usvojila kao zakon u jednom trenutku, da odluke visokog predstavnika ne važe u RS.

Lokalni akteri, kako kaže Radojković, u ovom slučaju Sarajevo, koriste krizni period u Evropi kao priliku za pritisak na svoje percipirane protivnike - Republiku Srpsku i Banjaluku, i to da ostvare nešto što im nije pošlo za rukom tokom građanskog rata, odnosno "unitarna Bosna".

"Ovo je napad zapravo ne toliko na predsednika Dodika, koliko na institucije Republike Srpske. I u ovom smislu ja to vidim kao jedan ozbiljan izazov gde je ključna stvar, i to je istorija pokazala u mnogo prilikama, da su institucije ključne za srpski narod kako bi se sprečilo njihovo diskriminisanje ili stradanje ili neki loš položaj u tom trenutku. Tako da institucije Republike Srpske, i tu mislim na sve aktere u institucionalnom životu Republike Srpske, kako na stranke vlasti, tako i na opoziciju, sada dolaze pred jedan ključan momenat gde ne bi trebalo da pokažu znake slabosti, već jedan razborit odnos prema svemu ovome, čvrst ali razborit odnos", rekao je on.

Prema rečima Romića, Ustavni sud u svojoj apelacionoj nadležnosti može da poništi sudsku presudu i vrati postupak na ponovno odlučivanje. On ističe da postoji nekoliko nelogičnih tačaka ovog pravnog postupka.

"U BiH zakone na nivou BiH može isključivo da donosi parlamentarna skupština, odnosno njen Predstavnički dom i Dom naroda. Niko drugi, u skladu sa Ustavom i Dejtonskim sporazumom, nije ovlašćen da donosi zakone. To znači da visoki predstavnici koji su regulisani aneksom 10 Dejtona imaju jasno naglašena svoja ovlašćenja, ima ih nekoliko nabrojanih. Oni nikad nisu imali po Dejtonu, niti po nekim kasnijim, da kažem, aktima koji nisu pravne prirode, to treba reći, nikad nisu dobili zakonodavna ovlašćenja. To je prva stvar. Drugo, gospodin Šmit nikada, u skladu sa aneksom 10, koji je Ustav u materijalnom smislu, nikada nije imenovan na mesto visokog predstavnika, jer to bi onda značilo proceduru potvrđivanja relevantnom rezolucijom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Na sve to treba reći da nikada visoki predstavnici nisu bili deo unutrašnjeg pravnog poretka, niti su njihovi akti, po mišljenju Ustavnog suda BiH, bili delovi unutrašnjeg pravnog poretka. To znači da bi ovim po prvi put u istoriji napravljena jedna neverovatna greška", rekao je Romić.

Napominje da ovde postoji i kršenje principa retroaktivnosti.

"To je princip da ne možete primeniti zakon dok on nije stupio na snagu. Dakle, predsednik Republike je potpisao ukaze o proglašenju zakona pre nego što je stupio na snagu iz dopuna krivičnog zakona BiH, kojim je to njegovo delo podvedeno kao kršenje odluke visokog predstavnika. Ovo je jedan takav nonsens, ali verujte, Sud Bosne i Hercegovine ni u prvom ni u drugom stepenu nije se uopšte obazirao na ovu činjenicu. Evo, na kraju da dodam još jednu stvar. Predsednik Republike je prema sudu BiH kriv zato što je izvršavao svoju ustavnu obavezu. Garantujem vam da je to jedini krivični sud u Evropi trenutno koji je nekom svom šefu države, predsedniku, sudio samo zato što je poštovao Ustav Republike Srpske. I to je i navelo predsednika da kaže da upravo po Ustavu Republike Srpske, mandat predsednika Republike pre isteka vremena može da prestane samo na dva načina. To je ostavkom i opozivom. U ovom slučaju, pošto nemamo ni ostavke ni opoziva, predsednik je pozvao građane da se, u skladu opet sa Ustavom gde kaže da je predsednik Republike odgovoran samo građanima, da se upravo građani referendumski izjasne o ovoj situaciji i o podršci instituciji predsednika Republike Srpske", rekao je on.

Radojković ističe da se iz svega navedenog vidi da je ovo bila politički motivisana pravna procedura, a ne pravno motivisana.

"Stekao taj utisak zapravo da se tu pravne procedure fleksibilno tumače, zapravo u skladu sa političkim potrebama, u ovom trenutku političkim potrebama Sarajeva. Sarajevu se žuri da pokuša da privede taj projekat od 1995. nekom kraju, oni su to pokušavali u prethodnih 30 godina, i meni je bilo interesantno kada je zapravo čak i gospodin Šmit doneo jednu odluku koja nije išla na ruku Sarajevu, to je mislim bila jedna od retkih odluka koje je on doneo, ne sećam se više povodom čega je bilo, ali u prethodnih par godina, i Sarajevo i njega onda tumačilo kao nekoga ko je nepravedno okrenut prema Bošnjacima, kako je to instrumentalizovano i politički usmereno i tako dalje, ali ovde se vidi zapravo da je gospodin Šmit zapravo jedan instrument u rukama Sarajeva ili možda Berlina, Londona ili sad već kojih drugih međunarodnih aktera", rekao je Radojković.

Romić je saglasan da je u ovom slučaju pravosuđe zloupotrebljeno. Kako je rekao, kada su "neprijatelji Republike Srpske shvatili da u njoj samo narod bira vlast i da taj narod hoće da vidi onu vlast koja će da zaštiti i osnaži Republiku Srpsku, tog trenutka su sabili redove i napravili jedan potpuno nepravedni politički motivisani plan".

"To je upotreba sudske vlasti u političke svrhe. To znači da vi instruišete čitav jedan niz tužilaca i sudija da postignu za vas onaj politički cilj koji vi niste mogli na slobodnim fer demokratskim izborima. To vam je situacija koju ste videli prošle godine u nekoliko saveznih američkih država kada su pojedini sudovi pokušali da diskvalifikuju predsednika Trampa iz trke za predsednika Amerike upravo zato što je predsednik Tramp bio neko ko je bio apsolutno favorit američkog naroda i koji je kao promena bio već vrlo popularan i viđen za mesto predsednika SAD. S druge strane imali ste sličan postupak protiv gospodina Đorđeskua u Rumuniji, protiv gospođe Le Pen u Francuskoj i još nekoliko takvih primera u kojem vi koristite pravosudne institucije da biste ili nekome sprečili da se kandiduje ili već izabranim liderima da biste ih smenili da biste njihov mandat prekinuli", rekao je on.

Ako Sarajevo nastavi sa pritiscima, Radojković kaže da će to dovesti do reakcije Banjaluke.

"Ovo je jedan od načina, verovatno, da Sarajevo skrene pažnju na sebe, da pokuša da se na neki način uveže sa ovim trenutnim sukobima, pa i da se poveže sa, na primer, sukobom u Ukrajini, gde će verovatno pokušati da oslika Banjaluku kao saveznika Moskve. S tim što se pokazalo da Banjaluka pre svega ima saveznike u regionu, a to su Budimpešta, Beograd i do izvesne mere Zagreb, i sa ovim, da kažemo, nekim ambivalentnim stavom Vašingtona i SAD, koji zapravo samo ne želi nestabilnost i želi neki dogovor, verovatno, kako ne bi imao novo krizno žarište. Oni će verovatno pustiti da se ovo odigra kako će se odigrati, a ja se nadam da će reakcija Banjaluke biti čvrsta, ali i odmerena. Dakle, da u tom smislu ona ne dovede do nekih većih oružanih sukoba ili eskalacija, a da će se Sarajevo sa druge strane urazumiti i shvatiti da, ako misle da imaju Bosnu i Hercegovinu, da je jedino moguće kao Dejtonska Bosna i Hercegovina, koja je zapravo posledica jednog konsenzusa", rekao je istoričar.