Posebne paralelne veze Republike Srpske i Srbije: Zašto Federacija BiH nema slične sporazume sa susedima
Komentari10/05/2026
-15:08
Danas se navršava 25 godina od kada je jugoslovenska skupština ratifikovala sporazum o specijalnim paralelnim vezama između tada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske. To je jedan od ukupno tri sporazuma o specijalnim vezama Banjaluke i Beograda koji je rezultovao brojnim ulaganjima i saradnjom u oblastima poput obrazovanja, zdravstva, kulture, te saobraćajne i komunalne infrastrukture širom Republike Srpske.
Takve sporazume, iako ih dozvoljava Ustav Bosne i Hercegovine, sa susednim zemljama nema Federacija Bosne i Hercegovine.
Izgradnja i obnova puteva, mostova i škola, hidroenergetski i brojni drugi infrastrukturni projekti, lečenje ljudi iz Republike Srpske u Srbiji, studentske razmene i stipendije — to je samo dro opipljivih rezultata koje su doneli sporazumi o specijalnim vezama Republike Srpske i Srbije.
Ovi sporazumi omogućeni su Dejtonskim sporazumom i nisu zamišljeni kao alat za podrivanje suvereniteta Bosne i Hercegovine, kaže bivši predsednik Republike Srpske Mirko Šarović, jedan od kreatora i potpisnika drugog sporazuma o specijalnim vezama koji je na snazi sada već četvrt veka.
"To je sporazum koji je davao određene benefite svim građanima Republike Srpske, i nije rekao Srbi iz Republike Srpske, nego svim građanima, i sa pozivom da se tom sporazumu pridruži i Federacija Bosne i Hercegovine koja je po Dejtonskom mirovnom sporazumu imala pravo na tako nešto. I ja mislim da bi možda bilo i pametno da je i Federacija Bosne i Hercegovine se našla u tom sporazumu i koristila neke mogućnosti, benefite, prednosti saradnje, mogućnosti otvaranja tržišta više i tako dalje", rekao je Šarović.
Ove sporazume pojedini poznavaoci političkih procesa vide kao najvažnije postdejtonske dokumente za Republiku Srpsku.
"To je žila kucavica, sigurno jedna od žila kucavica za Srbe u Republici Srpskoj, kojoj je podrška Srbije jako važna. I jako je važno da saradnju, bez obzira ko bio na vlasti i sa jedne ili druge strane Drine, da održavamo saradnju", rekao je politikolog Filip Matić.
Povezane vesti
Ako pogledamo kakve benefite sporazum o specijalnim vezama sa Srbijom donosi Republici Srpskoj, onda je jasno da je takav sporazum neophodan i između Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine, ističe to zastupnik u hrvatskom saboru Nino Raspudić, koji je i član Odbora za Hrvate izvan Republike Hrvatske.
"Nije nikakva nikada bila formalna inicijativa za posebne odnose između Hrvatske i Federacije. Vrlo verovatno je to sad pitanje bošnjačke politike i njihove volje ili (ne)volje. Hrvatska ima državni ured za Hrvate izvan Hrvatske i šalje priličnu pomoć za projekte Hrvata u BiH. Ali ako bi se ovo ostvarilo na nivou posebnih odnosa Federacije i Republike Hrvatske, to bi otvaralo sigurno čitavo jedno polje novih mogućnosti. I te kako, jer Hrvatska je punopravna članica Evropske unije, dakle tu je puno i nekakvih evropskih projekata koji bi se mogli realizovati kroz tu suradnju", rekao je on.
Međutim, iz kabineta resornih ministara u federalnoj vladi nisu odgovarali na upite Euronews zašto Federacija Bosne i Hercegovine nema sporazume o posebnim paralelnim odnosima sa susednim zemljama, stoga nisu poslali ni informacije da li su više od tri decenije nakon Dejtona takvi sporazumi u planu.
Komentari (0)