Kodna imena Tara ili Blanka: Euronrews Region o dosijeu Marte Kos i 10 dokumenata koji je spajaju sa Udbom
Komentari27/04/2026
-22:12
Tara ili Blanka, pod ta dva kodna imena i ličnim brojem 5448, evropska komesarka za proširenje Marta Kos, delovala je unutar jugoslovenske tajne službe. Ta saznanja u svojoj knjizi "Komesarka" izneo je autor Igor Omerza. Iako optužbe za špijunsku prošlost Marta Kos oštro negira, interes evroparlamentaraca za ovu temu ne jenjava. Da li su objavljeni dokumenti verodostojni ili je reč o političkom obračunu? Kako se biraju najviše funkcije u evropskim institucijama? I može li ova afera da odredi odnos Marte Kos prema Srbiji?
Sve su to pitanja na koja odgovaramo u večerašnjem izdanju Euronews Regiona.
Omerza: Od "izvora" do "saradnice" Udbe
Politička scena u Sloveniji, ali i u Briselu, uzdrmana je novim tvrdnjama istraživača i autora Igora Omerze, koji u svojoj knjizi „Komesarka“ iznosi deset dokumenata koji, prema njegovim rečima, neosporno dokazuju da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske Službe državne bezbednosti (Udbа).
Gostujući u emisiji Euronews Region, Omerza je detaljno objasnio prirodu angažmana Marte Kos, navodeći da je ona u arhivama vođena pod kodnim imenima Tara i Blanka. Iako je 90 odsto dokumentacije uništeno tokom demokratskih promena, Omerza ističe da su preostali tragovi dovoljni za rekonstrukciju njene uloge u tajnoj službi krajem osamdesetih godina.
Omerza pravi jasnu razliku između dve faze njenog angažmana: faze „izvora“, u kojoj je samo izveštavala, i faze „saradnice“, koja podrazumeva proaktivno delovanje i širenje dezinformacija.
„Dokumenti pokazuju kako Udba priprema nju da dobije posao na radiju Deutsche Welle. Instruisali su je kako da se ponaša u Zapadnoj Nemačkoj. U dokumentima se navodi da će je, nakon što potpiše ugovor sa redakcijom, ’prekvalifikovati’ iz Tare u saradnicu“, objašnjava Omerza.
Prema njegovim saznanjima, Marta Kos je kao saradnica pratila rad Alojza Lamprehta, vođu slovenačke sekcije Deutsche Welle, kojeg je služba držala pod prismotrom pod kodnim imenom Struna. Omerza navodi da je njen angažman bio vezan za centar SDB-a u Slovenj Gradecu, dok je ona u to vreme studirala u Ljubljani.
Tanjug/STA/Nebojša Tejić
Povezane vesti
Na pitanje urednika emisije da li je moguće da je Kos bila nesvesna da je „vrbovana“, Omerza odlučno odbacuje tu mogućnost. On citira njen intervju za magazin Jana iz 1990. godine, gde ona sama navodi da su je za posao u Kelnu preporučile kolege iz Slovenj Gradeca, mesta gde je operisao službenik Udbe Stojan Celin.
"Nije moguće da nije znala. Iz dokumenata se vidi da je ona sa Celinom obavljala ’operativne razgovore’. Izveštaje o njenom radu u Kelnu potpisivao je Janez Bezjak, tadašnji šef službe u Mariboru, i oni su prosleđivani centrali u Ljubljani. Ona je išla na te sastanke, razgovarala sa operativcima i podnosila izveštaje“, tvrdi autor knjige.
"Lagala je Evropski parlament"
Istraživač ističe da dokumenti koje je pronašao potiču iz javnog arhiva i da su dostupni na uvid. On smatra da je najveća greška Marte Kos to što je negirala bilo kakvu povezanost sa službom.
"Bolje bi bilo da je priznala, rekla da je bila mlada i naivna. Umesto toga, ona je lagala slovensku javnost, a potom i Evropski parlament tokom saslušanja za kandidaturu za komesarku. Da moje tvrdnje nisu tačne, ona bi me tužila, ali se ne usuđuje jer zna da bih na suđenje pozvao bivše udbaše i udbašice koji su bili upoznati sa njenim delovanjem“, poručuje Omerza.
Iako je 1987. godina bila vreme kada je Udba počela da gubi apsolutni uticaj, Omerza podseća da je ona ostala tajna politička policija komunističkog režima sve do 16. maja 1990. godine.
"Tek dolaskom Igora Bavčara na mesto ministra unutrašnjih poslova počinje transformacija SDB-a u normalnu obaveštajnu službu. Do tada, ona je služila režimu, a Marta Kos je u tom sistemu bila registrovana kao važan izvor informacija", ističe Omerza.
Rodić: Najveći problem Marte Kos nije saradnja sa UDBA-om, već to što je o njoj lagala
Filip Rodić, kolumnista Euronewsa Srbija, ocenjuje da je u celoj priči najsporniji pokušaj prikrivanja istine, što bi na kraju moglo direktno da se odrazi na odnos Brisela prema Srbiji. Rodić navodi da su mu iznete tvrdnje o prošlosti Marte Kos „sasvim verodostojne“ i povlači paralelu sa čuvenim aferama u svetskoj politici.
Povezane vesti
"Najveći problem ovde nije toliko to što je ona bila saradnica Službe državne bezbednosti, nego što je lagala u vezi sa tim", ističe Rodić.
On podseća na slučaj Bila Klintona i Monike Levinski, naglašavajući da Klinton nije bio pred opozivom (impičmentom) zbog same afere, već zbog davanja lažnog iskaza.
Euronews Srbija
Rodić primećuje da „presvlačenje kaputa“ i kontroverzne biografije visokih funkcionera nisu retkost u strukturama EU i NATO, pominjući primere od Rajnharda Gehlena i Valtera Halštajna, pa sve do porodice Kaje Kalas.
"Ne razumem zbog čega je Marta Kos to toliko krila, osim ako eventualno nije nastavila da se bavi nekim sličnim poslom. Ipak je to bila služba njene države", ocenjuje kolumnista Euronews Srbija.
Opasnost po Srbiju: Pranje biografije preko leđa Beograda
Poseban fokus analize bio je na pokušaju identifikacije nekadašnje savezne službe isključivo sa Beogradom, što Rodić vidi kao potencijalnu opasnost za Srbiju. On napominje da se slovenački i hrvatski kadrovi često „peru“ od sopstvene uloge u jugoslovenskom sistemu, prebacujući teret na Srbiju, iako su ključne figure, poput Staneta Dolanca, bili Slovenci.
"Mene plaši to što se ona već brani argumentom da je Evropska komisija ’oštra prema Beogradu’. Ako bude insistirala na tome da se pere od ove afere, bojim se da bi mogla biti mnogo stroža prema Srbiji nego što bi to inače bila", upozorava Rodić.
Čomić: Procedura je kultura, a otvaranje arhiva pitanje ljudskih prava, ne samo politike
Povodom kontroverzi koje prate kandidaturu Marte Kos za evropsku komesarku, Gordana Čomić, bivša ministarka i dugogodišnja političarka, ocenjuje da se ovaj slučaj mora posmatrati kroz prizmu "političkog zanata" i dubljih kulturoloških promena unutar same Evropske unije.
Čomić ističe da je veliko proširenje EU 2004. godine donelo ogroman napredak bivšim socijalističkim državama, ali je istovremeno izazvalo "kulturološki udar" narativa društava koja su decenijama živela u jednopartijskom sistemu.
Komentarišući činjenicu da Marta Kos nije jednostavno priznala prošlost rečima da "ta služba više ne postoji", Čomić na to gleda kao na deo šire političke kampanje koju naziva "folklornom".
"Ako je procedura Evropskog parlamenta takva da kandidati prolaze provere, a ona je tu proveru jednom već prošla, onda u drugom poluvremenu tema može biti samo – ko je pogrešio što je ona prošla? Sve ostalo je pokušaj da se krene ispočetka jer je sama procedura dosadna", objašnjava Čomić.
Euronews Srbija
Ona podseća na primer Alenke Bratušek, koja svojevremeno nije prošla jer se "politika organizovala protiv nje", te naglašava da je u EU veoma komplikovano menjati kadrove koje je predložila prethodna vlada, što se sada vidi na primeru Slovenije.
„Sa nivoa zanatske politike, pitanje je samo koliko ko i
ma glasova i da li će biti smenjivanja i razmenjivanja, dok su priče o Udbi često bočni deo folklorne kampanje“, dodaje ona.
Odgovarajući na pitanje zašto je otvaranje arhiva tajnih službi važan zahtev Evropske unije, Čomić naglašava da to nije samo političko, već suštinsko pitanje ljudskih prava.
„U srži tih dosijea su dokazi o tome kako je samovoljom uskog kruga ljudi i partijskim odlukama kršeno pravo građana koji zapravo ništa nisu uradili. To je pitanje zašto je dopušteno da se moja prava krše samo zato što je neko član partije ili službe“, kaže Čomić.
Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)