Reforma imigracione politike stupa na snagu širom EU posle decenije priprema
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Reforma imigracione i azilne politike, koja danas stupa na snagu širom Evropske unije, usledila je nakon decenije rada na novim merama, a zemlje EU našle su se pod pritiskom krajnje desničarskih nacionalističkih stranaka po tom pitanju, prenosi danas Rojters.
Sporazum na nivou EU uvodi strože granične kontrole, bržu obradu predmeta, proširene digitalne alate za praćenje zahteva za azil, kao i povećanje broja deportacija, navodi agencija.
Dogovor je usvojen 2024. godine, sa dvogodišnjim periodom primene.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala je pakt kao “fer i čvrst“, dodajući da će doneti “bezbednije spoljne granice, solidarnost između država članica i efikasnije procedure za azil i povratak“.
To je primarni kolektivni odgovor EU na zahteve za promenama koji su bili pojačani u deceniji od 2015. godine, kada je više od milion ljudi stiglo u Evropu tražeći azil, uglavnom Sirijaca koji su bežali od građanskog rata i pešice prelazili kontinent, podsetio je Rojters.
Nivo spremnosti za promene, međutim, varira među 27 država članica EU, što je dovelo do izvesne sumnje u to koliko brzo će reorganizacija stupiti na snagu i koliko će biti efikasna, navodi Rojters.
"Moramo da shvatimo da skoro nijedna država članica nije 100 odsto spremna, a to je razočaravajuće jer nismo počeli od nule", rekla je nemačka poslanica levog centra u EU, Birgit Zipel.
Povezane vesti
Države članice se i dalje bore da uvedu složena nova pravila, čak i dok zauzimaju oštar stav o migraciji, što će verovatno biti ključni element predizbornih kampanja u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Poljskoj i Španiji tokom sledeće godine.
"Politički centar gravitacije se već značajno pomerio udesno tokom poslednje decenije", rekao je predstavnik Centra za mešovite migracije (MMC), Roberto Forin.
On je dodao da svaki izborni ciklus rizikuje da donese normalizaciju stavova koji bi donedavno bili smatrani ekstremnim.
Neki kritičari tvrde da se reforme previše oslanjaju na odvraćanje i zanemaruju osnovne uzroke migracija, uključujući sukobe, siromaštvo i političku represiju.
Credit: Martin Bertrand / imago stock&people / Profimedia
Forin je napomenuo da je anketa koju je njegova grupa sprovela prošle godine, obuhvativši više od 4.000 migranata duž mediteranskih ruta, pokazala da 64 odsto njih nisu odvratile politike EU i pojedinih zemalja, dok je manje od jednog procenta reklo da su odustali od planova zbog političkih razloga.
Pakt uvodi novi "mehanizam solidarnosti", koji zahteva od država članica EU koje primaju manje zahteva za azil ili da prihvate premeštanje izbeglica, ili da obezbede finansijske doprinose i operativnu podršku zemljama u koje dolazi više migranata.
Kritičari, međutim, kažu da paktu nedostaje snažna primena, usled političkog pritiska koji bi mogao da podstakne tenzije između država.
Povezane vesti
Države članice žele da broj dolazaka migranata bude nizak, uprkos smanjenju imigracionih pritisaka. Podaci EU pokazuju da je broj ilegalnih dolazaka opao za 26 odsto tokom prošle godine, na najniži nivo od 2021. godine, a zahtevi za azil su takođe u opadanju.
"Očekivao bih da države članice učine sve što mogu da dolasci migranata i pritisak na njihove sisteme azila budu umanjeni, kako bi smanjile rizik da se nova pravila prerano stavljaju na probu", izjavio je viši analitičar u Evropskom centru za politiku, Alberto Horst Najdhart.
Evropske zemlje su zainteresovane za osnivanje centara van bloka gde se mogu deportovati tražioci azila kojima je odbijen zahtev, navodi agencija.
Evropska komisija je saopštila da podržava sprovođenje mera novim finansiranjem i u tom cilju je predložila budžet od 6,34 milijarde evra (6,8 milijardi dolara) za migracije, upravljanje granicama i unutrašnju bezbednost u narednom sedmogodišnjem budžetu.
Pakt predviđa mere usmerene na zaštitu prava ranjivih grupa, ali organizacije za ljudska prava i analitičari upozoravaju da novi okvir ograničava pristup azilu i slabi zaštitu podnosilaca zahteva, prenosi Rojters.
Kako se navodi, usled proširene upotrebe pritvora, tražioci azila mogu da budu držani u pritvoru nekoliko meseci i može im biti ograničen pristup uslugama i pravima.
"Mi strahujemo da loš zakon, zajedno sa nevoljnošću da se sprovedu standardi, dovodi do nastavka ove trke ka dnu", zaključio je advokat u grčkoj neprofitnoj organizaciji za podršku izbeglicama, Minos Muzurakis.
Komentari (0)