Suad 20 godina radio u Nemačkoj, pa se vratio u BiH: Znanje i iskustvo iz dijaspore pretvorio u uspešan biznis

Milioni ljudi poreklom iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore danas žive širom sveta. Njihova veza sa domovinom nije prekinuta odlaskom, a najvidljivije je kroz milijarde evra koje svake godine šalju u svoje zemlje. Dok većina iz dijaspore šalje novac porodicama, manjina se odlučuje na veći korak - povratak i pokretanje sopstvenog biznisa.

Mašinski inženjer Suad Bešlić je 20 godina života i rada u Nemačkoj zamenio povratkom u Bosnu i Hercegovinu. U Erdingu je radio na projektovanju vatrogasnih vozila, a stečeno znanje, iskustvo i deo kapitala zarađenog u inostranstvu odlučio je da uloži u Živinicama.

Razvio je firmu koja danas proizvodi vatrogasna vozila za domaće i strano tržište.

"I sve ovo što vidite ovde, to je faktički nemački proizvod, samo što se primenjuje ovde u Bosni i Hercegovini. Imamo osam radnika koji su došli iz dijaspore da rade u Bosni i Hercegovini. Vratili su se zauvek ovde", kazao je Bešlić za Euronews Bosna i Hercegovina. 

Koliko je ljudi sa prostora Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore van granica svojih zemalja, teško je precizno utvrditi jer nema zvaničnih podataka. Međutim, procene su da van BiH živi 2,2 miliona ljudi, van Srbije između tri i pet miliona, a da crnogorsku dijasporu čini oko 200.000 ljudi. Njihov uticaj na ekonomiju najbolje se vidi po novcu koji šalju u svoje zemlje.

Prošle godine u BiH je stiglo 2,2 milijarde evra, u Srbiju 5,3 milijarde evra, u Crnu Goru oko 900 miliona evra. Samo deo ovog novca se uloži u investicije, većina završi u potrošnji, kaže ekonomski analitičar Igor Gavran.