Od "zlatnog polumeseca" do kokaina iz Južne Amerike: Nicović za Euronews Srbija otkriva tajne kanala albanske mafije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Albanske kriminalne grupe decenijama su širile svoje delovanje od regionalnog krijumčarenja do međunarodnih mreža koje se povezuju sa trgovinom narkoticima, oružjem i ljudima, pranjem novca i ubacivanjem novca iz ilegalnih poslova u legalne tokove. Njihove aktivnosti predmet su istraga policija i bezbednosnih službi širom sveta, a o načinu na koji su se razvijale i menjale rute njihovog delovanja za Euronews Srbija govori Marko Nicović, advokat i član Svetske asocijacije šefova policija.
"Albanska mafija je jedna od retkih koja koristi krijumčarske rute i heroina i kokaina. Od početka sedamdesetih heroin je bio glavna droga u Evropi. Dolazio je iz takozvanog "zlatnog polumeseca", a to je Iran, Avganistan, Pakistan", kaže Nicović.
Kako objašnjava, heroin se zatim prebacivao poznatim rutama preko Bliskog istoka ka Evropi.
E-Stock/Miloš Rafailović
"Uglavnom kopnom sa Srednjeg i Bliskog Istoka do Turske koja je takođe bila proizvođač opijumovog maka. Odatle je heroin išao na Kosovo i Metohiju i Makedoniju, a preko Grčke u Albaniju. Iz Albanije je prevožen u Italiju i Evropu kao i u SAD", navodi on.
Prema njegovim rečima, u čitavom lancu postojala je i saradnja sa velikim italijanskim kriminalnim organizacijama: "Sve ovo uz logistiku italijanske mafije kao što je Ndrangeta, Koza Nostra i Santa Corona".
Nicović ističe da su određene društvene karakteristike i veze unutar zajednica omogućile kriminalnim grupama da dugo ostanu otporne na prodore policije.
"U to vreme stotine hiljada Albanaca sa Kosova i Metohije i Makedonije je radilo u Zapadnoj Evropi. Imali su svoj jezik, čvrstu porodičnu povezanost i običajno pravo koje ih je činilo vrlo otpornim na policijske prodore preko agenata provokatora. Takođe su imali prednost u tome što su postojale i porodične veze u Turskoj koja je bila ključna na putu ka Evropi", priča Nicović.
Povezane vesti
Dodaje da se istovremeno razvijala i trgovina marihuanom: "U Albaniji je masovno gajena i marihuana koja je kao izuzetno kvalitetna bila popularna na crnom tržištu".
Govoreći o tadašnjim okolnostima, Nicović navodi da je kriminalni sistem opstajao uz podršku pojedinaca iz struktura vlasti.
"Sve je rađeno uz znanje predstavnika establišmenta koji je bio uključen u čitav posao".
Podseća da su tokom njegovog rada u policiji otkrivane veze između kriminalnih mreža i pojedinaca iz sistema.
"Kada sam bio načelnik za suzbijanje droga u beogradskoj policiji, tokom saradnje sa američkom DEA otkrili smo tu vezu, pa je čak i jedan ministar policije dao ostavku", kaže on.
Tanjug/AP/Joe Burbank/Orlando Sentinel
Prema njegovim rečima, prelazak na trgovinu kokainom usledio je tokom osamdesetih i devedesetih godina, kada su kriminalne grupe iskoristile ranije izgrađene kanale.
"Tada počinje era šverca kokaina u koju se vrlo brzo uključuje i albanska mafija. Iskoristili su već razrađene heroinske kanale i veze. Sve je funkcionisalo na isti način", objašnjava Nicović.
Povezane vesti
Navodi da su važnu ulogu tada dobile i luke na Jadranu: "Jedina novost je bilo uključivanje albanskih luka u Draču i Valoni (uz crnogorsku luku Bar) koje su postale glavna pristaništa za kokain iz Južne Amerike. Treba napomenuti da je primera radi i Agim Čeku kao jedan od vođa tzv. OVK jedno vreme bio instruktor koji je obučavao južnoameričke kartele vojnim veštinama".
Nicović ocenjuje da je albanska mafija vremenom izrasla u globalnu kriminalnu organizaciju koja je, kako ističe, strahovito ojačala i statusno i finansijski. Kako navodi, jedan od glavnih pokazatelja moći jeste način na koji se kriminalni novac ubacuje u legalne tokove.
"Njeno učešće se najviše vidi kroz ogromno pranje novca ulaganjem u nekretnine i kupovini akcija velikih kompanija preko poreskih rajeva. O njenoj snazi govori i podatak da su u mnogim kriminalističkim policijama Evrope formirani posebni departmani za albansku mafiju", navodi Nicović.
Kaže da je problem albanske mafije prepoznat i na međunarodnom nivou: "Prisustvovao sam na kongresu Svetske asocijacije šefova policija kada je konstatovano da je albanska mafija postala globalni problem koji zahteva i globalni pristup".
Da se obrasci o kojima govori Nicović i dalje pojavljuju u međunarodnim istragama, pokazuje i najnoviji slučaj koji vodi albansko Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK).
SPAK je pokrenuo veliku akciju protiv kriminalne grupe koju istražitelji povezuju sa međunarodnim švercom kokaina i pranjem novca. U fokusu istrage nalazi se Dritan Gjika, za koga tužilaštvo tvrdi da je bio jedan od ključnih ljudi u toj strukturi.
OCCRP
U okviru akcije izdati su nalozi za hapšenje za deset osoba albanskog porekla, za koje se sumnja da su bile deo organizovane kriminalne grupe koja je delovala između Latinske Amerike i Evrope. Prema navodima istražitelja, grupa je bila aktivna najmanje od 2019. do 2021. godine i imala je razvijene veze u Ekvadoru, Brazilu, Belgiji, Holandiji i Albaniji.
Istražitelji sumnjaju da je ova grupa bila uključena u transport velikih količina kokaina iz Južne Amerike ka evropskom tržištu. U istrazi se pominje najmanje pet velikih zaplena, sa ukupno oko 8,9 tona kokaina, dok istražitelji navode da je stvarna količina droge sa kojom je grupa mogla biti povezana možda iznosila i više desetina tona.
Kiyoshi Takahase Segundo/Panthermedia, EDUARDO MUNOZ ALVAREZ/Getty images/ Profimedia
Među slučajevima koje SPAK i istražni organi navode nalazi se zaplena oko 700 kilograma kokaina u luci Antverpen u Belgiji, više od dve tone kokaina zaplenjene u Ekvadoru, oko 1,1 tona u Roterdamu, kao i više od četiri tone kokaina takođe zaplenjene u Roterdamu. U istrazi se pominje i zaplena više od tone kokaina u Kolumbiji.
Pored trgovine drogom, jedan od glavnih fokusa istrage odnosi se i na novac za koji se sumnja da potiče iz kriminalnih aktivnosti. SPAK je privremeno blokirao imovinu čija se vrednost procenjuje na oko 150 miliona evra.
Među imovinom koja je obuhvaćena merama nalaze se 266 nekretnina, 209 bankarskih računa, vozila, plovila, poslovni udeli i kompanije.
profimedia
Istražitelji sumnjaju da je novac stečen trgovinom drogom ubacivan u legalne tokove kroz različite poslovne projekte, posebno u oblasti građevine, turizma i nekretnina. Prema navodima iz istrage, kriminalno stečeni novac mogao je biti prikrivan kroz kompanije, investicije i projekte koji su služili za stvaranje privida legalnog porekla kapitala.
Među imovinom i projektima koji se pominju u vezi sa istragom nalaze se kompanije iz građevinskog sektora, turistički projekti, hoteli, luksuzne vile, zemljišta i poslovni objekti.
Istražitelji navode da se među projektima koji su predmet provere nalaze deo kompleksa Lalzi Marina Seaside, projekat hotela Zig-Zag sa više od 200 soba u oblasti Jale kod Himare, Hotel Elisa Tirana povezan sa brendom Melia, kao i projekti u oblasti Dhermija i Tirane.
Dritan Gjika se ranije pominjao i u istragama u Ekvadoru, gde su ga tamošnji organi povezivali sa organizovanom kriminalnom grupom i pranjem novca. Prema dostupnim izveštajima, uhapšen je u Abu Dabiju 2025. godine, nakon čega su usledili postupci povezani sa međunarodnim istragama.
U medijskim izveštajima kao deo iste kriminalne strukture pominju se i druga imena, uključujući Eldija Dizdarija i druge osumnjičene, dok SPAK tvrdi da je grupa imala međunarodni karakter i da je delovala kroz mrežu povezanih osoba i kompanija.
Komentari (0)