Alternativni pravci kokaina od milion evra sa čamca na Dunavu: Koja je uloga splavova koji privlače bogate?
Komentari
07/06/2026
-18:04
Zaplena oko 20 kilograma kokaina kod Bačke Palanke, koju su sproveli pripadnici UKP-a, još jednom je otvorila pitanje kako se međunarodne kriminalne mreže prilagođavaju sve jačem nadzoru kopnenih i avionskih ruta i sve češće okreću alternativnim pravcima - u ovom slučaju, rečnim tokovima.
Prema operativnim informacijama iz istrage, zaplenjena pošiljka deo je šire međunarodne mreže koja potiče iz Južne Amerike, tradicionalno najvećeg izvorišta kokaina za evropsko tržište. Droga je, kako se sumnja, prošla dug lanac prebacivanja kroz više država i tranzitnih zona pre nego što je završila u rejonu Dunava, na granici Hrvatske i Srbije.
Krajnja destinacija ove pošiljke, prema saznanjima istražnih organa, bila su dva najveća urbana centra u Srbiji - Novi Sad i Beograd.
MUP Srbije
Dunav kao "nevidljivi koridor" šverca
Posebno "zabrinjava" način na koji je droga transportovana. Umesto "standardnih graničnih prelaza i drumskih ruta", krijumčari su, prema operativnim podacima, koristili motorni čamac kako bi preko Dunava prebacili pošiljku iz pravca Hrvatske u Srbiju.
Takav metod omogućava izbegavanje klasičnih kontrolnih tačaka, ali i pruža dodatnu prednost zbog same prirode rečnog saobraćaja, gde se istovremeno kreću teretni brodovi, privatna plovila, turistički kruzeri i sportski čamci, što otežava identifikaciju sumnjivih aktivnosti.
Droga je, kako se navodi, ubrzo nakon prelaska reke pronađena i zaplenjena u blizini Čelarevske plaže. Iako su osobe koje su je prevozile uspele da pobegnu pre dolaska policije, istražni organi su već identifikovali jedno lice, dok se za drugim intenzivno traga.
U toku je operativna potraga i analiza svih tragova koji bi mogli da dovedu do kompletne mreže učesnika u ovom lancu šverca.
MUP Srbije
Povezane vesti
Međunarodna ruta koja počinje u Južnoj Americi
Istraga ukazuje da ovaj slučaj nije izolovan incident, već deo mnogo šireg lanca krijumčarenja koji počinje u državama Južne Amerike, gde se kokain proizvodi i zatim preko različitih logističkih kanala transportuje ka Evropi.
U evropskom delu rute droga se prebacuje kroz više tranzitnih tačaka, često skrivana u legalnim pošiljkama ili transportnim kontejnerima, a zatim se distribuira ka regionalnim čvorištima. Srbija se u toj mreži sve češće pojavljuje kao tranzitna, ali i krajnja destinacija.
Zašto je Dunav postao interesantan kriminalnim grupama
Dunav je jedna od najvažnijih evropskih reka i prolazi kroz više država, što ga čini prirodnim logističkim koridorom, ali i potencijalnom slabom tačkom u sistemu kontrole.
Kroz njegov tok svakodnevno prolazi veliki broj plovila - od teretnih brodova i tankera, do turističkih kruzera i privatnih čamaca. Uz to, duž obale se nalaze brojni gradovi, marine, vikend naselja, restorani i splavovi, što stvara ogroman broj potencijalnih "tačaka kontakta" u kojima se kretanje robe može sakriti u legalnom saobraćaju.
Upravo ta kombinacija intenzivnog saobraćaja i geografske razuđenosti obale otežava kontrolu i omogućava kriminalnim grupama da razviju alternativne šeme transporta.
MUP Srbije
Ciljano tržište visoke kupovne moći
Na širi aspekt ove pojave osvrnuo se Marko Nicović advokat i član Svetske Asocijacije Šefova Policija koji za Euronews Srbija ističe da izbor rute i načina transporta nije slučajan, već da je usko povezan sa vrstom tržišta na koje se droga plasira.
"Otkrivanje 20 kilograma kokaina na Dunavu pokazuje sposobnost krijumčara da pokriju i tržište koje je vezano uz reku. Dunav je velika plovna reka kojom prolaze brodovi i kruzeri iz Nemačke, Austrije i Mađarske, često sa putnicima visoke kupovne moći", navodi Nicović.
E-Stock/Miloš Rafailović
Povezane vesti
On dodaje da uz turističke i komercijalne tokove, značajnu ulogu imaju i sportska i rekreativna plovila, kao i ugostiteljski objekti duž obale, koji privlače populaciju sa većom platežnom sposobnošću.
"Takvo okruženje predstavlja potencijalno tržište za kokain, koji se na ulici prodaje po cenama od 50 do 100 evra po gramu. U tom smislu marihuana nije konkurentna roba jer cilja potpuno drugačiji sloj potrošača", objašnjava on.
Nicović takođe ukazuje na operativni izazov sa kojim se suočavaju bezbednosne službe.
Povezane vesti
"Kada se pogleda broj plovila i dinamika saobraćaja na Dunavu, jasno je da kontrola takvog prostora zahteva značajne resurse, dok kriminalne grupe u takvom okruženju mogu lakše da deluju neprimećeno", ocenjuje on.
Eskalacija novih ruta šverca
Ovaj slučaj još jednom pokazuje da se rute šverca narkotika konstantno menjaju i prilagođavaju pojačanim kontrolama na kopnenim granicama. Dok se policijske akcije intenziviraju na drumskim pravcima, kriminalne mreže sve češće koriste rečne i pomorske koridore kao alternativu.
Dunav se u tom kontekstu sve jasnije profilira kao jedna od novih tranzitnih tačaka, gde se ukrštaju legalni međunarodni tokovi robe i ilegalne aktivnosti, što predstavlja dodatni izazov za regionalne i evropske bezbednosne strukture.
Komentari (0)