Rekordna zaplena 40 tona kokaina u Španiji: Atlantska ruta glavni narko - koridor, dok uloga vojske i BAM brodova jača
Komentari
08/05/2026
-09:11
Rekordna zaplena oko 40 tona kokaina u Španiji na Atlantiku predstavlja jednu od najvećih potvrda da se globalni narko-sistem u poslednjim godinama fundamentalno promenio, i to ne samo u količini, već u načinu funkcionisanja. Operacija u kojoj je presretnut teretni brod "Arconian" između obala Dakara i južnog dela Zapadne Sahare pokazuje da Atlantski koridor između Latinske Amerike, Zapadne Afrike i Evrope više nije sporedna ruta, već centralna "arterija" savremenog šverca kokaina.
Na brodu je pronađena ogromna količina droge skrivena u posebno konstruisanim prostorima u trupu, iza zavarenih metalnih pregrada koje su stvarale lažni utisak praznog skladišta. Istražitelji navode da je droga bila sakrivena iza čeličnih zidova koji su izgledali kao deo same konstrukcije broda, zbog čega je prvi pregled teretnjaka ostavljao utisak da se iza pregrade ne nalazi ništa. Tek nakon detaljne pretrage i sečenja metalnih panela otkriveni su deseci i deseci bala kokaina, složenih u uskim prostorima unutar trupa.
Prema informacijama iz istrage, na brodu je pronađeno i više komada vatrenog oružja, uključujući automatske puške i poluautomatske pištolje, dok je uhapšeno više od 20 članova posade, uglavnom državljana Filipina i Holandije. Sama akcija ukrcavanja ocenjena je kao visokorizična operacija, zbog mogućnosti oružanog otpora posade i činjenice da se radilo o velikom teretnom brodu na otvorenom moru. Ovakvi brodovi više ne funkcionišu kao klasična transportna sredstva, već kao plutajuće logističke platforme - mobilna skladišta, čvorišta za prepakivanje i privremene stanice u sistemu koji se proteže preko celog Atlantika.
Operacija je sprovedena uz koordinaciju španske Civilne garde, Pomorske operativne snage mornarice (FAM), helikoptera i BAM broda "Rayo". BAM brodovi, prvobitno namenjeni nadzoru i zaštiti teritorijalnih voda, danas sve češće postaju ključni akteri direktnih intervencija na otvorenom moru, čime se granica između policijskih i vojnih misija praktično briše.
Kako je "Arconian" otkriven
Prema dostupnim informacijama iz španskih bezbednosnih izvora, brod je duže vreme bio pod nadzorom međunarodnih službi. Istraga je uključivala kombinaciju satelitskog praćenja, pomorske obaveštajne analize i praćenja kretanja broda koji je plovio pod zastavom Komora, države poznate po takozvanim "zastavama pogodnosti", koje kriminalne mreže često koriste zbog slabije kontrole i komplikovanijeg međunarodnog nadzora.
"Arconian" je isplovio iz Sijera Leonea i formalno bio na putu ka Bengaziju u Libiji. Međutim, istražitelji su primetili neuobičajena odstupanja u njegovom kretanju i sumnjive kontakte na Atlantiku, zbog čega je doneta odluka o presretanju.
Povezane vesti
U akciji su učestvovale specijalne jedinice za ukrcavanje, uključujući elitnu Jedinicu za specijalne intervencije (UEI) Civilne garde. Brod je presretnut u vodama između Dakara i Dakhle, nekadašnje Vila Sisneros, u zoni koja poslednjih godina postaje jedna od najvažnijih tačaka atlantskog narko-koridora.
Istražitelji veruju da je teret trebalo da bude prebačen na manje brodove ili glisere koji bi zatim drogu distribuirali prema Kanarskim ostrvima, Iberijskom poluostrvu ili drugim evropskim tačkama ulaska.
Atlantski koridor kao sistem, a ne ruta
Da bi se razumela ova zaplena, mora se razumeti da Atlantski pravac više nije jedna linija kretanja droge, već složen, višeslojni sistem koji funkcioniše kao mreža.
Kiyoshi Takahase Segundo/Panthermedia, EDUARDO MUNOZ ALVAREZ/Getty images/ Profimedia
1. Latinska Amerika - početna tačka proizvodnje
Kokain se proizvodi u Kolumbiji, Peruu i Boliviji, ali se više ne šalje direktno ka Evropi kao ranije. Karteli danas koriste model fragmentacije pošiljki, gde droga prolazi kroz više brodova, više transfera i više država.
Velike pošiljke često napuštaju Južnu Ameriku pod maskom legalnog tereta - banana, kafe, kakaa, smrznute hrane ili industrijske robe. Deo pošiljki ide direktno ka evropskim lukama, ali se sve više koristi "atlantski luk" preko Afrike.
Povezane vesti
2. Zapadna Afrika - nova logistička zona sveta
Obale Senegala, Mauritanije, Gvineje Bisao i Zapadne Sahare postale su ključna tranzitna i operativna zona.
Ovde se odvija:
- prebacivanje tereta između brodova na otvorenom moru
- privremeno skladištenje u improvizovanim obalskim bazama
- reorganizacija pošiljki za dalji transport ka Evropi
Zapadna Afrika više nije samo prolazna tačka, već aktivna infrastruktura globalne narko-ekonomije. Bezbednosne službe godinama upozoravaju da su pojedine luke i obalne oblasti praktično postale "sive zone" u kojima organizovane kriminalne mreže funkcionišu gotovo nesmetano.
3. Srednji Atlantik - plutajući logistički prostor
Veliki teretni brodovi poput "Arconiana" služe kao mobilni centri:
- kriju desetine tona droge
- vrše konsolidaciju i razmenu pošiljki
- omogućavaju transfer na manje brodove
- menjaju rute u realnom vremenu
To je ključna promena modernog šverca - okean više nije samo prostor transporta, već prostor organizacije.
Nekada su glavni rizici za krijumčare bili ulazak u evropske luke i carinske kontrole. Danas se veliki deo operacija odvija daleko od obale, gde je nadzor znatno teži, a reakcija sporija.
MUP Srbije
4. Kanarska ostrva i zapadna Evropa - ulaz u tržište
Kanarska ostrva postala su jedna od ključnih tačaka evropskog ulaza za kokain koji dolazi Atlantikom. Njihov geografski položaj omogućava kriminalnim mrežama da robu relativno brzo prebace prema Španiji i Portugalu.
Dalje tačke distribucije uključuju:
- Alhesiras
- Valensiju
- Roterdam
- Antverpen
- Marsej
Iz ovih luka droga se kopnenim mrežama distribuira širom Evrope.
Evolucija metoda šverca
Promenu ruta prati i promena metodologije. Umesto direktnih pošiljki i jednostavnih kontejnerskih sistema, danas dominiraju:
- višestruki transferi na moru
- korišćenje "matičnih brodova"
- skrivena plutajuća skladišta
- korišćenje legalne trgovačke infrastrukture
- konstantno menjanje jurisdikcija
Sve to otežava istrage i produžava vreme potrebno za presretanje.
Kriminalne mreže danas funkcionišu gotovo korporativno - sa logističkim sektorima, obezbeđenjem, finansijskim kanalima i međunarodnim posadama.
profimedia
Španija kao glavna tačka evropskog pritiska
Španija je poslednjih godina postala jedna od glavnih tačaka evropskog rata protiv kokaina. Do sada najveća pojedinačna zaplena u zemlji dogodila se u luci Alhesiras 2024. godine, kada je pronađeno 13 tona kokaina skrivenog među pošiljkama banana iz Ekvadora.
Početkom 2026. godine španske vlasti zaplenile su gotovo 10 tona kokaina na otvorenom moru kod Kanarskih ostrva, što je tada označeno kao najveća pomorska zaplena u istoriji španske policije.
U avgustu 2025. godine tegljač "Sky White" presretnut je sa tri tone kokaina sakrivenog u pošiljci soli.
Twitter/@policia
Pre toga, 2023. godine, evropske službe razbile su više mreža koje su koristile jedrilice i ribarske brodove za transport kokaina iz Južne Amerike preko Azora i Madeire.
Količine koje se danas zaplenjuju ukazuju da evropsko tržište beleži konstantan rast potražnje, ali i da karteli raspolažu logistikom koja može da prebaci desetine tona droge u jednoj operaciji.
Vojska i BAM brodovi preuzimaju ključnu ulogu u ratu protiv kokaina
Druga strana ove transformacije jeste odgovor evropskih država, koji je sve manje policijski, a sve više vojno-pomorski. U operaciji "Arconian", podsetimo, ključnu ulogu imali su:
- španska Civilna garda
- Pomorska operativna snaga mornarice (FAM)
- BAM brod „Rayo“
- helikopterski nadzor
- specijalne jedinice za ukrcavanje
BAM brodovi predstavljaju novu vrstu hibridnog sredstva - vojna platforma sa policijskim mandatom. Oni omogućavaju operacije daleko od obale, na tačkama gde klasične policijske snage ne mogu delovati.
U prethodnim operacijama, BAM "Rayo" učestvovao je u presretanju broda sa skoro 10 tona kokaina kod El Hijera, dok je BAM "Meteoro" korišćen kao operativna baza i pritvorski centar za posadu tegljača "Sky White".
Antonio Sempere / Zuma Press / Profimedia
Evropska "dimenzija"
Ovaj model nije ograničen na Španiju. Recimo, francuska mornarica je u Atlantiku zaplenila više od pola tone kokaina sa jedrilice bez zastave, dok je Portugal kod Azora presreo ribarski brod sa 1,8 tona droge namenjene britanskom tržištu.
Posade ovih brodova često su međunarodne - Brazilci, Surinamci, Holanđani, Filipinci - što pokazuje da je reč o globalno organizovanim mrežama. Koordinacija operacija odvija se preko centra MAOC-N u Lisabonu, koji povezuje evropske države u zajednički sistem pomorskog nadzora i razmene obaveštajnih podataka.
Zašto Atlantik postaje glavni front
Atlantski okean postao je idealan prostor za savremeni šverc iz nekoliko razloga:
- ogromna površina otežava kontrolu
- brodovi mogu menjati rute usred plovidbe
- jurisdikcije se preklapaju
- veliki teretni brodovi lako se stapaju sa regularnim pomorskim saobraćajem
Zbog toga se Atlantik transformisao u operativni prostor u kojem kriminalne mreže praktično vode pokretne logističke sisteme.
profimedia
Strukturna promena sukoba
Današnje zaplene pokazuju da borba protiv narkokartela više nije klasična policijska akcija u lukama, već dugotrajan pomorski sukob niskog intenziteta u kojem učestvuju - mornarice
specijalne jedinice, obaveštajne službe, međunarodni koordinacioni centri.
Granica između vojne i policijske operacije sve je tanja, dok se Atlantik pretvara u novi bezbednosni front Evrope.
U tom kontekstu, zaplena 40 tona kokaina na brodu "Arconian" nije izolovan incident, već deo mnogo šire transformacije globalnog narko-sistema, koji se sve više oslanja na okeanske rute, plutajuću logistiku i međunarodne mreže skrivene daleko od obale - ali sve bliže evropskom tržištu.
Komentari (0)