Izmene izbornih zakona i nacionalne manjine: Grupe građana u trci za privilegovani status
Komentari08/05/2026
-10:00
Raspravom o izmenama izbornih zakona završeno je javno slušanje o setu tih propisa koje je ove nedelje održano i u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Promene koje bi, prema rečima predstavnika vlasti, trebalo da poboljšaju izborne uslove, uskoro će i pred narodne poslanike. Pojedine stranke nacionalnih manjina, međutim, kritikuju odredbe koje dozvoljavaju da se i grupe građana nađu na glasačkom listiću kao predstavnici manje brojnih naroda, uz objašnjenje da to može da dovede do zloupotreba i konfuzije među biračima.
Prema aktuelnim pravilima, samoregistrovane stranke nacionalnih manjina mogu da se kandiduju na izborima pod privilegovanim uslovima. Za njih važi prirodni prag, to jest nije potrebno da pređu cenzus od tri odsto, a za podnošenje kandidature ne moraju da prikupe 10.000 potpisa, već upola manje.
Izmenama zakona uvodi se mogućnost i da grupe građana učestvuju u političkoj trci za glasove manjinskih naroda.
"Kad je u pitanju grupa građana koja želi da ima manjinski status, da ne bi došlo do zloupotreba i da ne bi došlo do zlonamernog tumačenja i dovođenja birača u zabludu, u nazivu te liste mora stajati za koje interese, odnosno za interese koje nacionalne manjine se ta izborna lista zalaže", rekao je Miroslav Petrašinović, predlagač zakona (SNS).
Pojedine stranke nacionalnih manjina su ipak sumnjičave prema ovakvim izmenama.
"Mene zanima kako će RIK da utvrdi da je tom podnosiocu osnovni cilj zastupanje interesa zaštite i poboljšanja prava pripadnika nacionalnih manjina. Ne postoji u pravnom sistemu Republike Srbije drugi mehanizam osim posebnog biračkog spiska. Ne postoji. Mi ćemo imati, zarad interesa ovog režima, ekspanziju manjinskih izbornih lista, iliti fantomskih izbornih lista", rekao je Ahmedin Škrijelj iz SDA Sandžaka.
Slobodan Nikolić iz Ruske stranke kaže da je registrovano između 65 i 80 manjinskih stranaka.
Povezane vesti
"Vi možete stranku, to je još od prethodne vlasti, da nazovete "Mi beremo rosno cveće" i da bude stranka tamo bugarske manjine. Prema registraciji u APR-u od 135 stranaka, bar jedno 75-80 su manjinske stranke, i one uglavnom služe zloupotrebi", rekao je Slobodan Nikolić, Ruska stranka.
Kako ne bi došlo do zloupotreba, predlagač zakona je ostavio mogućnost da manjinska izborna lista bude odbijena ukoliko su njeni kandidati prepoznatljivi kao aktivni članovi druge većinske političke organizacije. A tokom rasprave u parlamentu čuo se i predlog PUPS-a da se pooštre kazne za sve one koji bi da izigraju pravila.
Iz opozicije stiže kritika da sistem ide na ruku samo bošnjačkoj i mađarskoj nacionalnoj manjini, kao najbrojnijima u Srbiji.
"Smanjite nam ono što je diskriminacija. Smanjite nam na hiljadu broj potpisa koji moramo da predamo da bi predali listu, jer je potpuno nelogično da nam tražite 5. 000 potpisa, a da nam tražite 1.000 za registraciju liste", rekao je Jasminko Hadžisalihović, Koalicija 381, Savez manjinskih stranaka.
Iz Saveza vojvođanskih Mađara i Stranke pravde i pomirenja nisu hteli da govore pred kamerom. Predstavnici Mađara kažu: "Sve ćemo reći u skupštinskoj raspravi".
Komentari (0)