Faražova "Reforma" najjača prema anketama, ali šta će pokazati lokalni i regionalni izbori u Velikoj Britaniji?

Danas se održavaju lokalni i regionalni izbori u Velikoj Britaniji i milioni ljudi izlaze na birališta u danu koji bi mogao da preoblikuje britansku politiku za narednih nekoliko godina. Nema opštih izbora do 2029. godine, ali ovo je za premijera Kira Starmera nešto najbliže "midterm" testu što može da dobije. Vladajući Laburisti su pre dve godine osvojili ubedljivu većinu, ali sada ankete pokazuju da se stvari drastično menjaju.

Bira se više od 5.000 odbornika u 136 engleskih lokalnih saveta (uključujući svih 32 londonske opštine), šest gradonačelnika u Engleskoj, svih 129 poslanika u Škotskom parlamentu i svih 96 članova proširenog Velškog parlamenta (Senedd).

Pitanje koje postavljaju istraživači javnog mnjenja idu u smeru da li Starmerova vlada može preživeti pritisak ili će se suočiti sa ozbiljnom krizom.

Šta kažu ankete?

Kada su u pitanju ankete, slika je prilično jasna i za mnoge u Laburističkoj partiji prilično bolna. Prema Politico Poll of Polls, koji sabira sve glavne ankete iz poslednjih nedelja, Faražova "Reform UK" je trenutno najjača partija na nacionalnom nivou sa oko 25-28 odsto podrške.

Laburisti su strmoglavo pali ispod 20 odsto, takmiče se za drugo ili treće mesto sa Zelenima i Konzervativcima, dok su Liberalni demokrati negde na petom mestu sa oko 12 odsto.

Podaci pokazuju ogroman zaokret za Laburiste od one velike pobede 2024. godine nakon čega je Starmer postao premijer.

Reforma je uspela da privuče nezadovoljne glasače desnice, ali i deo radničke klase sa severa koji se osećao izdanim zbog ekonomskih problema, migracija i opšteg nezadovoljstva vlašću. Zeleni su takođe u jakom usponu, naročito među mlađim biračima u gradovima, gde kritikuju Starmera zbog nedovoljne ambicije u klimatskoj politici i socijalnim pitanjima.

Konzervativci se još uvek oporavljaju od prethodnog teškog poraza, a Liberalne Demokrate pokušavaju da profitiraju taktičkim glasanjem umerenih birača.

Reform UK ulazi u ove izbore sa ogromnim očekivanjima. Stručnjaci poput Roberta Hejvorda i Pitera Kelnera procenjuju da bi mogli da osvoje preko 1.500 novih mandata, a u samoj partiji kažu da bi bili zadovoljni i sa više od hiljadu.

Kandidati Reforme ciljaju da potpuno potisnu Konzervativce u predgrađima Londona, Haveringu, Beksliju, Barkingu i Dagenammu, Basildonu, ali i da postanu glavni izazivač Laburista na severu Engleske u Harlou, Haltonu, Linkolnu, Severoistočnom Linkolnširu, Sanderlendu, Njukasl-ander-Lajmu i Norfolku.

Tanjug AP/Joe Giddens/PA Wire/PA via AP

Faražovi ljudi čak javno poručuju da ako uzmu i neka "nemoguća" mesta poput Hamersmita i Fulama ili Kensingtona i Čelsija, onda mogu svuda. To bi bio istorijski trenutak i Reforma bi zamenila Torijevce kao glavnu desničarsku snagu u zemlji.

Laburisti brane ogroman broj mandata, tj. 2.557 u Engleskoj, i već unapred spuštaju loptu, ističući da se na lokalnim izborima uvek kažnjava vladajuća stranka. Ipak, ako izgube pola ili više, to će biti prava politička bomba koja može da pokrene interne borbe, glasove za smenu Starmera i priče da je protraćio mandat.

U Londonu ih pritiskaju Zeleni, na severu i istoku Reforma, a u nekim mestima i nezavisni kandidati fokusirani na pitanje Gaze i Bliskog istoka.

Laburisti u Škotskoj se bore da zadrže drugo mesto, a u Velsu se plaše da će završiti treći, što bi prekinulo njihovo višedecenijsko obitavanje na vlasti.

Konzervativci mogu da izgube pola mandata, Reforma može da ih zameni na desnici

Konzervativci brane 1.362 mandata i očekuju gubitak od oko 600. Nova liderka Kemi Badenoh pokušava da ih vrati porukom "obnova i oporavak", ali birači ih još uvek kažnjavaju za haos pre 2024. godine.

Lider Reforme UK još nakon izbora pre dve godine najavljivao je da će njegova stranka, tj. on sa saradnica, preuzeti Konzervativnu partiju, tradicionalno zvanu Torijevci.

"Zašto mislite da sam je nazvao Reforma? Zbog onoga što se desilo u Kanadi, prethodnog slučaja iz 1992–93. godine, odakle potiče Reforma. Ona je došla spolja, jer su kanadski konzervativci postali socijaldemokrati, baš kao naši ovde. Trebalo im je vremena, trebalo im je dva izborne cikluse, pa su postali najveća stranka na desnom centru. Zatim su u sebe uključili ono što je ostalo od Konzervativne partije i rebrendirali se", naveo je Faraž.

Kada su ga pitali da li to znači da želi spajanje dve stranke, odgovorio je maglovito.

Tanjug/AP/Alex Brandon

"Pre bih rekao preuzimanje, dragi moj. Sigurno im ne verujem nimalo, niti ih volim. Želim da preoblikujem desni centar, šta god to značilo", naveo je tada.

Da li će njegov plan da uspe, tj. da li je moguće da u ovom trenutku u potpunosti izgura Torijevce, te da ih zatim u potpunosti preuzme, ostaje da se vidi. U suštini, njegov plan se dobro odrazio na ankete, s obzirom na prednost koju ima u odnosu na ideološki bliske političke protivnike.

Međutim, na torijevska uporišta računaju i Liberalne demokrate, iako nisu visoko u anketama. Oni vide šanse zahvaljujući taktičkom glasanju. Poznati su po dobrim lokalnim kampanjama i često odnose glasove umerenih.

Zeleni su verovatno najzadovoljniji raspletom situacije. Nadaju se da će utrostručiti ili učetvorostručiti svojih 142 mandata, posebno u progresivnim delovima Londona i severnih gradova. Već vode manjinske uprave u Hastingsu i ciljaju na gradonačelničke pozicije. Njihov uspon pokazuje koliko je britanska politika postala fragmentirana sa pet-šest ozbiljnih igrača.

U Škotskoj i Velsu favoriti nacionalisti

U Škotskoj nacionalistička SNP Džona Svinija i dalje dominira u većini jednomandatnih jedinica, ali većina od 65 mandata visi o koncu. Ako je ne osvoje, čeka ih haos gde će zavisiti od Zelenih, Laburista ili čak Reforme.

I ovoga puta predstavnici SNP obećavaju da će pokrenuti pitanje novog referenduma o nezavisnosti. Podećamo, prethodni pokušaj da građani Škotske izglasaju nezavisnu državu propao je 2014. godine, kada se ipak 55,3 odsto građana opredelilo za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

profimedia

Izlaznost na referendumu je bila izuzetno visoka i dosegla je skoro 85 odsto u zemlji u kojoj je registrovano 3,6 miliona birača. Odluke građana Škotske, iako nije najbrojniji konstituent Velike BrItanije, odnosno Ujedinjenog Kraljevstva, mogu dodatno da uzdrmaju ostrvo.

Eventualni problemi koji bi mogli da nastanu pobedom SNP u Škotskoj, mogli bi da se preliju i u Vels. Tamo se takođe očekuje da nacionalistička Plaid Cymru postane najjača i formira manjinsku vladu, možda uz podršku Zelenih ili Laburista. To bi ponovo otvorilo pitanje velške nezavisnosti.

Ono što je sasvim sigurno je da bi ovi izbori mogli da ubrzaju raspad tradicionalnog dvopartijskog sistema. Britanija neminovno ide ka modelu gde više nema dominantnih partija, već koalicije, manjinske vlade i stalnih kompromisa. To može biti dobro za demokratiju jer glasovi više nisu "bačeni", ali i opasno jer otežava donošenje odluka.