Ko će naslediti Kristijana Šmita? Neslaganja o budućoj ulozi OHR-a, dogovor i dalje na čekanju

Savet za sprovođenje mira (PIC) danas će održati sednicu na kojoj će se ponovo razmatrati imenovanje novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH), nakon što je u maju ostavku na tu funkciju podneo Kristijan Šmit. Na sednici Upravnog odbora PIC-a 30. juna za vršioca dužnosti postavljen je američki diplomata Luis Krišok, prvi zamenik visokog predstavnika i supervizor za Brčko, koji će na toj poziciji biti dok članice PIC-a ne postignu dogovor o tome ko će biti novi visoki predstavnik.

Šta je o izboru visokog predstavnika rečeno za stolom u Briselu, a šta u Mostaru? Da li će na to mesto doći ime koje podržava Sjedinjene Države, ili Francuska i Velika Britanija? Na ta pitanja za Euronews Srbija odgovara Sandra Gojković Arbutina, glavna odgovorna urednica Nezavisnih novina iz Banja Luke.

Pitanje izbora novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ponovo je otvorilo razlike unutar međunarodne zajednice, ali i dilemu o budućoj ulozi Kancelarije visokog predstavnika (OHR). Uoči nove sednice Saveta za sprovođenje mira, Arbutina ocenjuje da prepreku predstavlja i izbor kandidata i potpuno različite vizije budućnosti ove institucije.

"Prvi put imamo situaciju da je imenovan vršilac dužnosti visokog predstavnika, iako Dejtonski sporazum ne poznaje takvu mogućnost. Razlog su nepomirljive razlike između Nemačke, Velike Britanije i Francuske, s jedne strane, i Sjedinjenih Američkih Država, koje podržavaju italijanski predlog, s druge strane“, navodi Gojković Arbutina.

Prinstscreen YouTube/Euronews BiH

Kako objašnjava, dosadašnja praksa bila je da visoki predstavnik ostane na funkciji do izbora naslednika, ali je Kristijan Šmit to odbio, zbog čega je prvi zamenik, Amerikanac, preuzeo funkciju vršioca dužnosti.

"Sada već postoje spekulacije da bi vršilac dužnosti mogao i da ostane na toj poziciji, jer se ne očekuje da će članice Saveta za sprovođenje mira postići dogovor. Ni Amerika ni evropske zemlje zasad ne pokazuju spremnost da odustanu od svojih predloga“, ističe ona.

Prema njenim rečima, suštinska razlika nije samo u izboru osobe, već u tome kakvu ulogu treba da ima budući visoki predstavnik.

"Amerika smatra da bi visoki predstavnik trebalo da bude pre svega medijator, bez intervencija u zakonodavstvo, dok evropske zemlje insistiraju na zadržavanju bonskih ovlašćenja i svih nadležnosti koje OHR danas ima. Istovremeno, i jedni i drugi smatraju da bi dugoročno trebalo ići ka zatvaranju OHR-a kao kancelarije“, kaže Gojković Arbutina.

Govoreći o zahtevima Milorada Dodika i Dragana Čovića da budu preispitane odluke svih dosadašnjih visokih predstavnika, ona ocenjuje da takvi stavovi nisu iznenađenje.

"Svim političkim akterima u Bosni i Hercegovini odgovara da OHR bude što slabiji. Ako pogledamo poslednju intervenciju Kristijana Šmita u Krivični zakon, nakon koje je Milorad Dodik osuđen, jasno je zašto je njemu u interesu da se takve odluke ukinu“, navodi ona.

Euronews

Istovremeno, smatra da je paradoksalno što Bosna i Hercegovina tri decenije nakon rata i dalje funkcioniše uz instituciju koja može da nameće zakone.

"Apsurdno je da odluka koja važi za sve građane i institucije bude objavljena na sajtu OHR-a, a da prethodno nije prošla parlamentarnu proceduru. To je samo po sebi svojevrsni nonsens“, ocenjuje Gojković Arbutina.

Odgovornost, dodaje, vidi i na strani međunarodne zajednice.

"Međunarodna zajednica je ovde već 30 godina, a nije uspela da političke aktere osposobi da sami donose odluke. Sa druge strane, domaći političari stalno govore da žele sami da odlučuju, ali gotovo svako pitanje završava u novoj političkoj krizi. Dakle, ni jedni ni drugi nisu postigli cilj da Bosna i Hercegovina funkcioniše kao stabilna demokratska država“, kaže ona.

Govoreći o strahovima dela političkog Sarajeva od mogućeg slabljenja OHR-a, Gojković Arbutina smatra da taj proces mora biti postepen.

"Naglo ukidanje ili ozbiljno slabljenje OHR-a moglo bi da izazove probleme, ali postepeno smanjenje njegovih ovlašćenja jeste neophodno. Bosna i Hercegovina kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ne može trajno funkcionisati sa institucijom koja ima mogućnost da interveniše u zakonodavstvu“, navodi ona.

Euronews

Prema njenoj oceni, razlog za zabrinutost u Sarajevu jeste bojazan da bi slabljenje OHR-a značilo i manji međunarodni uticaj u rešavanju političkih sporova.

"Do sada je postojala praksa da se, kada domaći političari ne mogu da postignu dogovor, pozove OHR da interveniše. Takav model više nije održiv, ali je neophodno pronaći mehanizam koji će omogućiti da tri političke strane ipak postignu dogovor“, smatra Gojković Arbutina.

Ona podseća da su razlike između američkog i evropskog pristupa i dalje veoma izražene.

"Amerika zagovara visokog predstavnika koji bi imao ulogu medijatora i gotovo bez bonskih ovlašćenja, dok evropske zemlje žele da zadrže snažnu instituciju koja bi mogla da nameće rešenja i podstiče reforme. Upravo zbog tih različitih stavova teško je očekivati brz dogovor“, zaključuje Sandra Gojković Arbutina.

Na kraju ocenjuje da se zbog izostanka konsenzusa sve češće pominje mogućnost da sadašnji vršilac dužnosti ostane na čelu OHR-a, što bi predstavljalo presedan, budući da je dosadašnja praksa podrazumevala da funkciju visokog predstavnika obavlja evropski diplomata, dok je njegov prvi zamenik tradicionalno dolazio iz Sjedinjenih Američkih Država.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.