Meksički kokain preko Rijeke: Od velikih zaplena do sudnica - narko dosije jadranskih luka
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od Rijeke, preko Bara do Drača, tri najveće jadranske luke poslednjih godina sve češće se pojavljuju u međunarodnim istragama o švercu kokaina iz Latinske Amerike. Hrvatska, Crna Gora i Albanija danas su među najvažnijim tačkama balkanskog narko-koridora, a protiv više desetina osumnjičenih trenutno se vode postupci zbog krijumčarenja tona kokaina, pranja stotina miliona evra i učešća u međunarodnim kriminalnim organizacijama. Poslednje optužnice USKOK-a, istrage albanskog SPAK-a i predmeti crnogorskog Specijalnog državnog tužilaštva pokazuju da iza rekordnih zaplena stoje složene mreže koje povezuju balkanske grupe sa južnoameričkim kartelima i evropskim distributivnim centrima.
Rijeka, Drač i crnogorske luke nisu samo tačke na pomorskoj karti - za istražitelje su godinama deo šireg balkanskog narko-koridora kojim kokain iz Latinske Amerike pokušava da pronađe put do tržišta Evropske unije. Poslednji slučajevi iz Hrvatske, Albanije i Crne Gore pokazuju isti obrazac - droga stiže skrivena u legalnim pošiljkama, iza nje stoje međunarodne veze, a istrage se često šire daleko izvan granica jedne države.
Rijeka - kokain iz Meksika skriven u kotlovima završio pred sudom
Wikipedia.org/RijekaPhotos
Jedan od najupečatljivijih slučajeva koji je poslednjih godina povezao Rijeku sa međunarodnim lancem krijumčarenja kokaina jeste predmet koji vodi hrvatski USKOK.
Prema optužnici USKOK-a, pred Županijskim sudom u Rijeci pokrenut je postupak protiv trojice hrvatskih državljana i jednog državljanina Kanade zbog sumnje da su bili deo organizovane kriminalne grupe koja je nabavljala velike količine kokaina i metamfetamina iz Meksika, organizovala njihov transport u Evropsku uniju i dalju distribuciju.
Istražitelji tvrde da je droga iz Meksika putovala skrivena u industrijskoj opremi - u oplatama dva kotla za ugostiteljstvo. Prema navodima optužnice, jedna pošiljka sadržala je najmanje 21 kilogram metamfetamina, dok je druga bila znatno veća - čak 140 kilograma kokaina i 51 kilogram metamfetamina.
Posebnu pažnju istražitelja privukla je druga pošiljka, čija je vrednost na ilegalnom tržištu u Hrvatskoj procenjena na više od 2,9 miliona evra. Droga je, prema navodima USKOK-a, dopremljena preko međunarodnog transportnog lanca do Zagreba, a zatim i do Rijeke, gde je trebalo da bude preuzeta i izvađena iz skrivene konstrukcije.
Ovaj slučaj pokazuje model koji istražitelji često opisuju kao zloupotrebu legalnih tokova trgovine, u kojem kriminalne grupe drogu ne krijumčare klasičnim rutama, već je skrivaju u robi koja formalno ima potpuno legalnu namenu.
Povezane vesti
Dok se u Rijeci vodi sudski postupak zbog međunarodnog šverca velikih količina narkotika, hrvatska policija je u najnovijoj akciji na ostrvu Pag razbila još jedan lanac preprodaje droge, ovoga puta usmeren na turističku sezonu i prodaju narkotika posetiocima festivala.
Uhapšeno pet Britanaca i jedan Italijan na Pagu
Poslednja velika akcija hrvatske policije protiv međunarodne preprodaje droge sprovedena je na ostrvu Pag, gde je uhapšeno šest stranih državljana – pet državljana Velike Britanije i jedan državljanin Italije. Policija sumnja da su tokom letnje turističke sezone organizovano prodavali narkotike turistima, pre svega na području Novalje i plaže Zrće, poznate po velikim muzičkim festivalima i noćnom životu. Akciju je potvrdio hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović.
Svi osumnjičeni predati su pritvorskom nadzorniku uz krivične prijave zbog neovlašćene proizvodnje i prometa drogama.
Tokom pretresa policija je zaplenila 168,8 grama marihuane, 107,3 grama kokaina, 44,1 gram ketamina, 66,77 grama MDMA, 391 tabletu MDMA (ekstazija) i 15 doza LSD-a.
Prema navodima hrvatskog MUP-a, osumnjičeni su u Hrvatsku došli upravo zbog letnje turističke sezone, kada na Pagu borave desetine hiljada mladih turista iz cele Evrope. Sumnja se da su drogu prodavali na festivalima i u klubovima na području Zrća i Novalje, koristeći veliki priliv stranih gostiju kako bi ostvarili što veću zaradu.
Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović saopštio je da je ovom akcijom "razbijen još jedan lanac preprodaje droge" i poručio da hrvatska policija nastavlja sistemsku borbu protiv narko-kriminala.
On je naveo da je hrvatska policija u prvih pet meseci ove godine podnela 1.450 krivičnih prijava za krivična dela u vezi sa drogama i uhapsila 506 osoba, što je 35 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Povezane vesti
Pag, a naročito plaža Zrće, tokom leta postaje jedno od najvećih evropskih odredišta za elektronsku muziku i festivale, koje posećuju desetine hiljada turista iz Velike Britanije, Italije, Nemačke, Holandije i drugih zemalja. Upravo zbog velikog broja posetilaca i intenzivnog noćnog života, policija svake godine pojačava kontrole i sprovodi akcije protiv organizovanih grupa koje pokušavaju da iskoriste sezonu za prodaju narkotika.
Zašto baš jadranske luke?
Pomorski transport predstavlja jednu od najvažnijih ruta za međunarodni šverc kokaina jer velike količine robe koje svakodnevno prolaze kroz luke otežavaju kontrolu svake pojedinačne pošiljke.
Prema procenama evropskih bezbednosnih službi, najveći deo kokaina koji dolazi u Evropu stiže pomorskim putem iz zemalja Latinske Amerike, posebno preko velikih kontejnerskih luka. Kriminalne grupe koriste legalnu trgovinu kao masku - drogu pokušavaju da sakriju među hiljadama kontejnera koji svakodnevno prelaze Atlantik.
Upravo zbog toga luke u Rijci, u Albaniji i Crnoj Gori, posmatraju se u okviru šireg regionalnog problema, njihovi kriminalni klanovi sve češće nisu samo krajnji distributeri, već učestvuju u organizaciji međunarodnog transporta.
Albanija - istrage protiv mreža koje povezuju Južnu Ameriku i Evropu
Albanske vlasti poslednjih godina vode više velikih istraga protiv grupa koje se povezuju sa međunarodnim švercom kokaina i pranjem novca. Jedan od poslednjih predmeta koji je pokrenulo Specijalno tužilaštvo protiv korupcije i organizovanog kriminala Albanije (SPAK) odnosi se na mrežu za koju istražitelji tvrde da je bila povezana sa međunarodnim transportom kokaina iz Latinske Amerike ka Evropi.
U toj istrazi kao "glavni" označen je Dritan Gjika, za koga tužilaštvo navodi da je bio deo strukture povezane sa trgovinom narkoticima i pranjem novca. SPAK je saopštio da je u okviru postupka blokirana imovina vredna oko 150 miliona evra i da su izdati nalozi za hapšenje više osoba.
OCCRP
Prema navodima albanskih istražitelja, grupa je delovala kroz više država – uključujući zemlje Latinske Amerike, Belgiju i Holandiju – dok je novac, prema sumnjama tužilaštva, ulagan u nekretnine, građevinske projekte i druge legalne poslove, navodi OCCRP.
Posebnu pažnju istražitelja privukla je činjenica da se kriminalne mreže više ne oslanjaju samo na prevoz droge, već grade čitave finansijske strukture koje omogućavaju prikrivanje porekla novca.
*Sve o delovanju albanske mafije - pročitajte u odvojenom TEKSTU.
Crna Gora - istraga o 4,1 tone kokaina i mreža koja je povezivala Južnu Ameriku i Evropu
Dok se u Hrvatskoj pred sudom razmatra slučaj krijumčarenja kokaina i metamfetamina preko Rijeke, u Crnoj Gori istražitelji vode jedan od najvećih predmeta poslednjih godina koji se odnosi na međunarodni transport kokaina - postupak protiv Harisa Monića, državljanina Crne Gore i Holandije, zbog sumnje da je bio deo kriminalne organizacije koja je, prema navodima tužilaštva, učestvovala u krijumčarenju više od četiri tone kokaina iz Južne Amerike ka Zapadnoj Evropi, navodi RTCG.
Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore saopštilo je da je protiv Monića pokrenuta istraga zbog sumnje za stvaranje kriminalne organizacije i više krivičnih dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Prema navodima SDT-a, predmet istrage je ukupno 4.168 kilograma kokaina, koji je, kako se sumnja, transportovan iz Južne Amerike prema evropskom tržištu.
profimedia
Prema navodima tužilaštva, Monić je bio deo kriminalne strukture koju su, kako se tvrdi u istrazi, organizovali Ljubo Milović i Mileta Ojdanić. Istražitelji navode da je grupa bila povezana sa više velikih pošiljki kokaina koje su išle iz Ekvadora prema državama Evropske unije.
U dokumentima tužilaštva navodi se da su sporne pošiljke obuhvatale:
- oko 500 kilograma kokaina iz Ekvadora prema Nemačkoj,
- oko 793 kilograma kokaina iz Ekvadora prema Holandiji,
- oko 846 kilograma kokaina iz Ekvadora prema Holandiji,
- više od 1.044 kilograma kokaina prema Belgiji,
- kao i još jednu pošiljku od oko 985 kilograma kokaina prema Belgiji.
Crnogorski istražitelji u ovom slučaju nisu govorili samo o jednoj pošiljci, već o mreži koja je, prema njihovim navodima, funkcionisala kroz više država.
Ruta koja se pojavljuje u predmetu počinje u Ekvadoru, jednoj od zemalja koje su poslednjih godina postale ključne tačke za izvoz kokaina prema Evropi. Droga iz Južne Amerike najčešće napušta kontinent preko velikih pomorskih luka, a zatim se kroz evropske distributivne centre preusmerava prema različitim tržištima.
Kiyoshi Takahase Segundo/Panthermedia, EDUARDO MUNOZ ALVAREZ/Getty images/ Profimedia
Belgija i Holandija predstavljaju među najvažnijim ulaznim tačkama za kokain u Evropi zbog ogromnog obima kontejnerskog saobraćaja. Luka Antverpen i luka Roterdam godinama su u fokusu evropskih policijskih službi zbog zaplena više tona kokaina.
U istom predmetu ranije obuhvaćeno još 25 osoba.
Crnogorsko Specijalno državno tužilaštvo navelo je da postupak protiv Monića nije izolovan slučaj, već nastavak šire istrage. Prema informacijama SDT-a, protiv još 25 pripadnika iste kriminalne organizacije ranije su pokrenuti krivični postupci koji su i dalje u toku.
Velike zaplene ne znače automatski pad kriminalnih mreža
Slučajevi iz Hrvatske, Albanije i Crne Gore imaju zajedničku tačku - kilogrami droge koji su zaplenjeni predstavljaju samo ono što je policija uspela da pronađe.
Istražitelji godinama upozoravaju da međunarodne kriminalne organizacije funkcionišu poput kompanija – imaju ljude za nabavku, transport, finansije, pranje novca i distribuciju.
Zbog toga se najvažnije istrage često ne završavaju samo zaplenom droge, već pokušajem da se pronađe novac koji je nastao trgovinom narkoticima.
Upravo taj element pojavljuje se najviše u velikim albanskim istragama, gde su tužilaštva, pored narkotika, fokus prebacila i na imovinu, kompanije i tokove novca.
Komentari (0)