Graorac: Memorijalni centar "Potočari" ne treba da dobije poseban administrativni status u Srpskoj

Predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Isidora Graorac izjavila je danas da inicijativa koju su poslanici Trojke uputili Upravnom odboru Saveta za provođenje mira i Kancelariji visokog predstavnika, a kojom traže dodelu posebnog administrativnog statusa Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari, nije iznenađenje.

Ona je to rekla s obzirom na to, kako je navela, kakva se frka digla ovih dana u vezi sa privođenjem na saslušanje zaposlenih u ovoj instituciji.

Poslanici Trojke predlažu poseban pravni i administrativni status za Memorijalni centar Srebrenica - Potočari.

Poslanici Trojke u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, dr Denis Zvizdić, Saša Magazinović i Predrag Kojović, uputili su danas Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira i Kancelariji visokog predstavnika inicijativu za pokretanje međunarodnog procesa uspostavljanja posebnog pravnog i administrativnog statusa Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari.

U inicijativi se navodi da su nedavna saslušanja većeg broja zaposlenih i saradnika Memorijalnog centra pokazala da postojeći institucionalni okvir ne pruža dovoljne garancije za potpunu nezavisnost, sigurnost i nesmetano delovanje ove institucije od izuzetnog značaja za Bosnu i Hercegovinu, Evropu i međunarodnu zajednicu.

"Poseban administrativni status u Republici Srpskoj ne treba da dobije Memorijalni centar Potočari, jer za to nema nikakvog osnova. Ako mesta stradanja srpskog naroda nisu tretirana na taj način, onda nema razloga da to bude slučaj ni sa njima. I, na kraju krajeva, šta bi to značilo? Da rade šta hoće, da budu mimo zakona, da ne podležu zakonima zemlje na čijoj teritoriji funkcionišu", rekla je Graorac za banjalučki Glas Srpske.

Graorac je napomenula da je pozivanje u pomoć svih i svakoga, samo da bi se zaštitio Centar, odnosno zaposleni, pokušaj uticaja na Tužilaštvo i procesne radnje koje su u toku.

"Ono što nije jasno jeste čemu sve to, ako je sve u redu i u skladu sa zakonom? Posebno je neprimereno pozivanje na emocije, status žrtava i kulturu sećanja. Ne vidimo da je iko pomenuo ove stvari niti da iko dovodi u pitanje rad Centra u tom pravcu. Zato čudi tolika panika, frka i pozivi u pomoć prijateljima, državama i strancima, koji su, uostalom, ionako dio tog centra, bilo direktno ili indirektno - ocenila je Graorac.

Ona je dodala da je u istom kontekstu i reagovanje Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP), koja je javno stala u zaštitu zaposlenih, iako su oni samo pozvani na razgovor u vezi sa svojim poslom, a ne aktivnostima na procesu traženja nestalih lica ili negovanju kulture sećanja.

"Neprimereno je da se stavljaju na bilo čiju stranu, da brane nečije postupke ili utiču na rad pravosudnih institucija u BiH. Međutim, ovim reagovanjem uradili su upravo to. Preporučujemo im da se okrenu traženju nestalih, da ostave pravosudne institucije da rade svoj posao i da se bore za nove informacije i saznanja o našim nestalim", rekla je Graorac.

Kada je reč o pozivima u pomoć visokom predstavniku i nametnutim rešenjima, Graorac je istakla da je to prošlo vreme i da je došlo vreme da se ukinu i ranije nametnute odluke, koje, kako je navela, nisu donele nikakva rešenja.

"Naprotiv, te nametnute odluke samo su nas još više udaljile i proizvele nezadovoljstvo srpske strane u BiH, koja je svakodnevno na meti, jer se prati svaki korak, reč ili stav bilo koga ko obavlja posao u vezi sa ratnim temama. Na taj način želi se stvoriti utisak straha i bojazni od iznošenja ličnih stavova i mišljenja, što nije u skladu sa slobodom govora i demokratskim principima na kojima treba da počiva društvo koje je u neposrednoj prošlosti bilo na zaraćenim stranama", zaključila je Graorac.