Opšti izbori u BiH 4. oktobra: Bira se vlast na više nivoa
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Federaciji BiH i Republici Srpskoj u nedelju, 4. oktobra, održavaju se 10. Opšti izbori za predstavnike u zajedničkim, entitetskim i kantonalnim institucijama.
Prema Izbornom zakonu BiH, izborna kampanja završava se 24 sata pre otvaranja biračkih mesta, kada nastupa izborna tišina. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta.
Građani sa pravom glasa biraće tri člana Predsedništva BiH, poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), kao i poslanike u skupštinama deset kantona Federacije BiH.
Za različite nivoe vlasti nadmetaće se 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata. Veliki broj političkih subjekata ukazuje na snažnu konkurenciju, ali istovremeno potvrđuje i duboku fragmentiranost političke scene uoči izbora.
U Centralni birački spisak upisano je ukupno 3.414.364 registrovanih birača, uključujući 48.074 birača registrovanih za glasanje izvan BiH — putem pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH.
Tanjug/HINA/Admir Buljubašić
Broj od 48.074 birača registrovanih za glasanje izvan Bosne i Hercegovine predstavlja relativno malu cifru u odnosu na ukupan broj državljana BiH koji žive u inostranstvu. Dijaspora, međutim, predstavlja jedan od najznačajnijih, ali i nedovoljno iskorišćenih političkih potencijala države.
Povezane vesti
Izborni prag iznosi tri odsto.
Iako će na predstojećim izborima prvi put u većoj meri biti primenjene moderne izborne tehnologije — koje bi trebalo da spreče, odnosno značajno smanje mogućnost izbornih manipulacija — rizik od zloupotreba i dalje postoji. Posebnu zabrinutost, prema dostupnim navodima, predstavlja mogućnost kupovine glasova, što je ozbiljan izazov za integritet izbornog procesa i verodostojnost izbornih rezultata, smatraju analitičari.
Izbori u BiH održavaju se u trenutku kada Evropska unija očekuje konkretne rezultate u procesu evropskih integracija. Evropski savet je u martu 2024. godine dao zeleno svetlo za otvaranje pregovora i pozvao Evropsku komisiju da pripremi pregovarački okvir za otvaranje pristupnih pregovora.
Bez stabilne parlamentarne većine i funkcionalne izvršne vlasti nakon izbora, realizacija ovih reformi biće izuzetno otežana. Zbog toga izbori 4. oktobra 2026. godine neće biti samo test popularnosti pojedinačnih političkih stranaka i kandidata, već i test sposobnosti bosanskohercegovačkog političkog sistema da proizvede vlast koja je sposobna da sprovodi reforme i odgovori na evropske zahteve.
Kljucno pitanje predstojećih izbora nije samo ko će pobediti, već da li će nakon izbora biti moguće formirati funkcionalnu vlast, pre svega na nivou BiH, koja će imati političku volju, legitimitet i kapacitet da sprovede neophodne reforme.
Izbori, kako ukazuju analitičari, neće odlučiti samo ko će formirati vlast, već i da li će BiH ostati zarobljena u sistemu političke reprodukcije, etničke mobilizacije i institucionalnih blokada, ili će otvoriti prostor za novu političku odgovornost, funkcionalne institucije i ubrzanje evropskog puta.
Komentari (0)