20 godina paralelnih odnosa Beograda i Banjaluke: Zašto Srbi preko Drine ne mogu bez jake srpske privrede?

Danas se navršava tačno dvadeset godina otkako je potpisan Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Srbije. Tokom ove dve decenije, veze između Beograda i Banjaluke prolazile su kroz različite faze, transformišući se od pretežno političkih okvira ka sve dubljoj ekonomskoj, infrastrukturnoj i kulturnoj integraciji. Analitičari ocenjuju da je sporazum doneo mnoge benefite, ali upozoravaju na praktične prepreke koje proističu iz složenih odnosa sa centralnim vlastima.

Šef misije Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji Obrad Kesić u razgovoru za Euronews Srbija podseća da se koreni sporazuma nalaze još u Dejtonu iz 1995. godine, ali i u Vašingtonskom sporazumu, koji je predviđao mogućnost konfederacije između tadašnje muslimansko-hrvatske federacije i Hrvatske. Hrvati su kasnije odustali od te ideje zbog evropskih integracija, ali je koncept paralelnih veza opstao. Srbija je, objašnjava Kesić, tada bila pod međunarodnim pritiscima, pa je saradnja sa Srpskom dozirana.

"Na samom početku, to je bilo više simbolično, jer je Srbija bila pod velikim pritiskom. Ipak, krenulo je povezivanje preko obrazovanja i ekonomskih projekata. Kada je došlo do privatizacije Telekoma i drugih javnih preduzeća, Srbija je učestvovala u tome. To je bila jedna vrlo važna infuzija ekonomske podrške bez koje bi Republika Srpska teško opstala u tom vremenu", ističe Kesić.

Euronews Srbija

On se osvrnuo i na aktuelne polemike o glasanju građana Srpske na izborima u Srbiji, nazivajući tvrdnje da oni odlučuju izbore "apsolutnom farsom". Kesić smatra apsurdnim da se pravo glasa osporava Srbima iz regiona, dok se to isto pravo potpuno podrazumeva za dijasporu u zapadnim zemljama.

S druge strane, ekspert iz oblasti odbrane i bezbednosti Ivan Miletić sagledava situaciju iz znatno pragmatičnijeg ugla, upozoravajući da je punu implementaciju sporazuma nemoguće sprovesti bez uspostavljanja jednako dobrih odnosa sa celovitom državom Bosnom i Hercegovinom. On podseća da je prva tačka sporazuma posvećena privredi, a carinska i granična kontrola su u nadležnosti institucija u Sarajevu.

"Imati dobre odnose sa Republikom Srpskom je dobro, ali ako nemate iste tako dobre specijalne odnose sa celom državom Bosnom i Hercegovinom, onda ga je vrlo teško sprovesti u delo", naglašava Miletić za Euronews Srbija.

Euronews Srbija

On napominje da se pravi efekti ne postižu isključivo parolama, ističući neophodnost konkretne saradnje i većeg prisustva kompanija iz Srbije na tržištu preko Drine.

"Taj ekonomski momenat je ključan. Zastava jeste važna, ali za opstanak stanovništva presudno je da privreda funkcioniše. Zastave i parole su jako lepa stvar, ali nažalost, od toga se ne živi", jasan je Miletić.

Kao primer navodi da Srbija trenutno uvozi znatno više proizvoda iz Federacije BiH zbog njihove razvijenije mreže malih i srednjih preduzeća, dok je broj srpskih kompanija koje posluju u Srpskoj i dalje skroman, sa izuzecima u prehrambenoj industriji.

Politički analitičar i pravnik Sava Stambolić slaže se da postoje izazovi, ali odgovornost za otežanu saradnju prevashodno prebacuje na aktuelno "političko Sarajevo". Naglašava da je Beograd uvek težio dobrim odnosima sa centralnim vlastima, nudeći brojne zajedničke projekte.

"Srbija je uvek sve činila da maksimalno uredi i napravi dobre odnose i sa celokupnom državom. Sadašnja opcija u Sarajevu ponaša se mnogo ekstremnije nego neki raniji predstavnici. Krivica za komplikovan odnos je u potpunosti na političkom Sarajevu, što pravi ogromnu štetu pre svega samoj Bosni i Hercegovini", ocenjuje Stambolić.

Euronews Srbija

Uprkos opstrukcijama, Stambolić ističe da je ugovor doneo ogromne benefite u proteklih dvadeset godina, posebno u novije vreme, kada su infrastrukturni projekti dodatno intenzivirani. Kao ključne uspehe navodi izgradnju autoputa Kuzmin - Sremska Rača i novog mosta na Savi, čime se ostvaruje direktna veza Beograda i Banjaluke.

On deli Miletićev stav da privreda mora biti u fokusu, ohrabrujući srpske privrednike da se snažnije okrenu Banjaluci, gde uspešno posluju savremene IT kompanije sa ozbiljnim međunarodnim partnerstvima i infrastrukturom. Pored unapređenja ekonomije, Stambolić podvlači i ogromnu važnost kontinuirane kulturne i političke kohezije.

"Taj trenutak da su rukovodstva Srbije i Srpske uvek jedinstvena, uvek prisutna na obeležavanju važnih datuma, daje jasan signal. Sve to doprinosi tome da je nivo saradnje danas viši nego ikada pre, iako naravno uvek postoji veliki prostor da se dodatno unapredi", zaključio je Stambolić u razgovoru za Euronews Srbija, naglašavajući uspeh zajedničkih sednica vlada.