Hoće li EU zaista da stavi tačku na Inckov zakon i krizu u BiH ili je to samo stav Varheljija

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

27/12/2021

07:03

Hoće li EU zaista da stavi tačku na Inckov zakon i krizu u BiH ili je to samo stav Varheljija - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, odnosno takozvani Inckov zakon, inicirao je političku krizu u toj zemlji koja je paralisala institucije i kojoj se još ne nazire kraj. Sada se, međutim, spekuliše o mogućem planu EU da "ispravi" izmenjeni zakon o zabrani i sankcionisanju negiranja genocida, koje je poslednjeg dana svog mandata nametnuo bivši Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko.

O mogućoj intervenciji EU i pokušaju da na taj način reši krizu u BiH pojavile su se nakon objave o poseti komesara za proširenje EU Olivera Varheljija BiH, koja se desila krajem novembra. U dokumentu koji je objavio i britanski Gardijan, navodi se da bi u slučaju da do izmena spornog zakona ne dođe, mogli da izbiju novi regionalni sukobi. Britanski dnevnik pozvao se na Izveštaj o boravku Varheljija u BiH 24. i 25. novembra, koji su objavili bosanski mediji u kojem se konstatuje da je on tokom tog sastanaka sa delegacijom EU u BiH, dao, kako se navodi, "iskrenu ocenu" da je Incko "kriv za krizu" i "delegitimizaciju" Kancelarije visokog predstavnika u BiH.

I dalje, ipak, ostaje upitno, ukoliko su navodi tačni, da li je to stav Evropske unije ili samog Varheljija i da li Evropska unija ima nameru da zaista izmeni sporan zakon i na taj način utiče na rešavanje krize u Bosni i Hercegovini i na vraćanje predstavnika Republike Srpske u rad institucija.

Takođe, ponovnim "podgrevanjem" priče o intervenciji EU zaoštrila se i retorika političara. Tako dok blokada državnih institucija i dalje traje, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine prethodnih dana razmenjuju međusobne optužbe.

Sa jedne strane, srpski član Predsedništva Milorad Dodik glasao je protiv svih predloženih odluka tokom sednice Predsedništva, a bošnjački i hrvatski članovi osudili su na drugoj strani ovakav postupak i ocenili ga kao vidljivu blokadu institucija. Posebno oštar bio je predsedavajući, hrvatski član Željko Komšić, koji je Dodika zbog ovog postupka nazvao "razbojnikom", te poručio da ukoliko "stranci ne zaustave Dodika, moraće da ga zaustave sami".

Mogućnost intervencije EU

Naime, iako se EU tokom poslednjeg perioda više angažovala u rešavanju krize u BiH, sve to vreme primetna je nejedinstvena politika bloka, te je, za razliku od izjava Varheljija, bilo rasprave o uvođenju sankcija Miloradu Dodiku, što je inicirala Nemačka. Ipak, sada se u fokusu našla mogućnost da EU suspenzijom ili izmenama tzv. Inckovog zakona pokuša da reši krizu.

Tim povodom, doktorand Fakulteta političkih nauka Vuk Lazić rekao je za Euronews Srbija da iako izgledi za taj način intervenisanja EU u izvesnoj meri rastu, oni i dalje nisu dostigli tačku u kojoj se sa sigurnošću može tvrditi da će do izmena spornog zakona doći.

"Politička kriza predstavlja logičan rezultat suštinski nepromenjene politike Zapada prema ključnim političkim akterima u Bosni i Hercegovini. Eventualno, i sa stanovišta Evropske unije nevoljno, povlačenje spornog zakona rešilo bi samo jednu etapu, dok bi kvalitativni pomak u rešavanju složene bosanskohercegovačke jednačine predstavljalo uravnoteživanje pozicije Zapada, naročito u odnosu prema Republici Srpskoj", kazao je Lazić.

On je istakao i da, imajući u vidu dosadašnji skromni angažman u Bosni i Hercegovini, teško može da se očekuje toliko aktivna uloga u narednom periodu i da će se politika uglavnom temeljiti na angažmanu SAD.

"Poslednji potezi Evropske unije, a naročito rasprave o mogućim sankcijama, kao i neprimerene izjave pojedinih članova Predsedništva, dodatno su zaoštrile postojeću krizu, dok su ujedno umanjile mogućnost njenog skorog rešavanja", zaključio je Lazić.

Sa druge strane, analitičar iz Sarajeva Adnan Huskić rekao je za Euronews Srbija da nisu velik izgledi da EU i Visoki predstavnik utiču na promenu zakona, te da bi najveću odgovornost trebalo da preuzmu domaći političari.

"Teško da će EU, odnosno teško Šmit, jer ovde govorimo o Visokom predstavniku koji bi trebalo tu da stavi van snage i zameni nečim drugim, radii na tome jer ne postoji konsenzus unutar međunarodne zajednice na koji način i kojim prustupom rešiti ovu krizu", kaže Huskić.

Kako je rekao, čini se da međunarodni akteri insistiraju na tome da se napravi dogovor oko novog zakona i ovaj potom stave van snage.

"Međutim, ono što bi moglo biti interesantno i poželjno je da domaći akteri sednu i pripreme izmene krivičnog zakona koje bi se odnosile na ovo što je Incko nametnuo i da onda na jednoj sesiji parlamenta prvo usvoje prethodne izemene, a onda da ga Skupština menja tragom onoga što traže iz Republike Srpske", naveo je Huskić.

On je istakao da bi upravo to angažovanje domaćih političara bilo ključno, te da bi "politički akteri tako pokazali dozu zrelosti i neočekivanu spremnost da se bave svojim poslom na ozbiljan način".

"Ako vi čitavu priču bazirate na konfliktu i radikalnim stavovima, vi u stvari stvarate sve gori ambijent i to je ono u čemu se nalazimo tada. Nije bilo pokušaja da se sedne i razgovara o problemu sa zakonom, te je jasno da oni koji vode državu nemaju interes da se ova kriza završi", zaključio je Huskić.

Izjave Varheljija i veze sa Mađarskom

Takođe, u svetlu poslednjih objava i spekulacija, trebalo bi napomenuti i da su, uz navode da će se EU zalagati za ukidanje ili izmenu tzv. Inckovog zakona, mediji preneli i da se Oliver Varheji dogovorio sa Miloradom Dodikom o održavanju sednice Skupštine Republike Srpske, na kojoj je razmatran prenos nadležnosti sa nivoa BiH na nivo entiteta, ali i moratorijum od šest meseci na odluke kako bi se dalo vreme pregovorima.

Ubrzo su od strane političara iz RS, ali i iz Brisela, stigli demanti, ali su objave ipak izazavale pažnju, te je i dalje enigma da li su poruke ukidanju Inckovog zakona, zaista došle od zvaničnog Brisela ili samo od komesara Varheljija.

Povod da se o tome može polemisati je bliskost Varheljija i mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je nedavno jasno dao podršku Miloradu Dodiku, ističući da će ta zemlja biti protiv svih eventualnih sankcija, te obećala finansijsku pomoć od 100 miliona evra.

"Zapravo, ono o čemu je Varhelji razgovarao sa Dodikom se svodilo na to da je Dodik njemu obećao da će na šest meseci odložiti delovanje tih odredbi o povlačenju iz institucija. U suptornom, EU će ga smatrati odgovornim za drugačije korake. Dakle, ne mislim da je to nešto posebno prododikovski, ali nakon ovih najavao o finansijkosj pomoći, jedna konekcija svakako postoji", rekao je za Euronews Srbija Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

Podrška Rusije

Ipak, osim Mađarske, kao članice EU, Milorad Dodik izvesno ima i podršku iz Rusije. Sam Dodik boravio je u Moskvi početkom decembra, a tada je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da se Rusija zalaže za poštovanje Dejtonskog sporazuma te da ta zemlja i dalje neće podržati imenovanje Kristijana Šmita za novog Visokog predstavnika.

Takođe, u svetlu navoda o ukidanju Inckovog zakona, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da je ta zemlja stava stava da je političku krizu u BiH značajno produbio bivši Visoki predstavnik Valentin Incko i njegova odluka o izmenama zakona i odbacio tvrdnju da su postupci Dodika pretnja miru u BiH i regionu.

Lavrov je rekao da je Incko postupio krajnje neodgovorno te da je time prouzrokovao haos, a to mu je i dokaz za tezu kako je institucija visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH nepotrebna te da bi tu poziciju trebalo ukinuti.

Upravo imajući u vidu ove navode, vidljivo je da Rusija stoji na strani RS, te da je i to važan aspekt daljeg uticaja EU i načina rešavanja krize u BiH.