Politička nestabilnost u Crnoj Gori ne prestaje: Dogovor o novoj vladi na tankom ledu, na potezu Đukanović, a on - ćuti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/09/2022

12:18

Politička nestabilnost u Crnoj Gori ne prestaje: Dogovor o novoj vladi na tankom ledu, na potezu Đukanović, a on - ćuti - Copyright EPA/BORIS PEJOVIC, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Iako su stranke pobednice izbora u Crnoj Gori dogovorile da će napraviti novu vladu i jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić saopštio da je poslao pismo predsedniku države sa predlogom lidera Demosa Miodraga Lekića za mandatara, takav dogovor još nema formalnu snagu. Ključevi su zapravo u rukama predsednika Mila Đukanović, koji bi zvanično trebalo da prihvati Lekićevu kandidaturu. Uz to rok je praktično istekao juče, a Đukanović se još nije oglašavao.

Najnoviji rasplet situacije samo je još jedan pokazatelj da Crna Gora ide iz krize u krizu. Šta se zapravo desilo?

Nakon maratonskih sastanaka i niza pokušaja, stranke tri koalicije koje su pobedile na izborima 2020. godine, juče su objavile da su postigle dogovor o novoj vladi i da će svoj predlog dostaviti Đukanoviću, poslednjeg dana roka kada je mandatar trebalo da bude proglašen.

Međutim, proglašenje je izostalo, jer se Đukanović juče nalazio u Londonu gde je prisustvovao sahrani britanske kraljice Elizabete Druge. Prema Ustavu, prošlo je 30 dana od pada vlade, a do kad je trebalo da bude proglašen mandatar, a Đukanović se nije oglasio.

Predlog Lekića mogao bi postati problematičan u tome što predsednik države mandat daje kandidatu za mandatara onda kada ga on uveri da ima potrebnu većinu za sastavljanje vlade. Stranke nisu juče dostavile potis 41 poslanika Đukanoviću, već, kako je Mandić objavio, samo pismo u kojem ga obaveštavaju da je Lekić mandatar.

Šta su mogući raspleti

Nejasno je da li je takva verbalna kandidatura dovoljna da neko bude smatran za valjanog kandidata za mandatara.

Iako nije potrebno da ima potpise poslanika, Đukanović ima pred sobom opciju da kandidaturu ne prihvati iz razloga što nije uveren da Lekić ima potrebnu većinu. Zato, Đukanović može da odbije ovu kadidaturu i predloži raspuštanje Skupštine, što bi značilo izlazak na vanredne parlamentarne izbore. Kao još jedan razlog za neodobravanje Lekićeve kandidature Đukanović može da navede i to što se stranke koje sada predlažu Lekića nisu pojavile na konsultacijama kod njega.

Druga opcija je da Đukanović prihvati ipak kandidaturu, budući da su stranke objavile da imaju dogovor o novoj vladi, te da potpisi koji to dokazuju formalno nisu potrebni. Podsetimo, kada je premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović otišao kod Đukanovića po mandat za sastavljanje 43. vlade, nije imao potpis nijednog poslanika.

Đukanović situaciju može da reši i tako što bi predložio nekog drugog mandatara, predstavnika nekih od političkih opcija koje su bile kod njega na konsultacijama, a koja ga je uverila da ima potrebnu većinu za mandatara.

Najveću prepreku dogovoru stranaka pobednica sada predstavlja to što je Đukanović, osim što je predsednik države je i lider Demokratske partije socijalista, koja ne gleda blagonaklono na učešće Demokratskog fronta u vlasti, a što bi se dogodilo ako dogovor stranaka stupi na snagu.

Upravo iz Demokratske partije socijalista (DPS) na čijem je čelu Đukanović, nakon konsultacija je saopšteno da su parlamentarni izbori najbolji put ka izlasku iz krize, te "da bi još jedan eksperiment po državne interese bio poguban".

Kriza koja ne jenjava

Zbog svega toga, Crna Gora se sada nalazi u novoj političkoj krizi, izazvanoj pre svega time što se Đukanović i dalje ne oglašava.

Za to vreme, ne prestaju optužbe na relaciji nekadašnjih politički saradnika, a sada političkih oponenata, Demokrata i GP URA. Naime, Demokrate su sinoć saopštile da URA ucenjuje političke dogovore time što traži da vodi sektor spoljne politike, osim što su zatražili i i da uz SNP i manjine imaju pola ministarstava u vladi. Na to danas iz GP URa odgovaraju da ne ucenjuju.

"Naravno da smatramo da spoljne poslove treba da vodi URA i sačuva spoljnopolitički kurs kao što smo to radili protekle dve godine. Niste valjda mislili da smo spremni da dovodimo u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Crne Gore, dajući je u ruke onima koji nemaju stav niti o jednom važnom državnom pitanju", rekao je generalni sekretar GP URA Mileta Radovanić.