Pregovori i diplomatske aktivnosti SAD, Rusije i EU oko Ukrajine - da li je kompromis na vidiku?
Komentari05/12/2025
-21:30
Ove nedelje su se američki izaslanici sastali sa Putinom u Moskvi, a danas sa Ukrajincima u Majamiju. Mnogo detalja nema sem što Putin kaže da se sa nekim delovima američkog plana ne slaže. Za to vreme, Evropska unija razmatra kako da upotrebi zamrznuta ruska sredstva za pomoć Ukrajini uprkos protivljenju Belgije.
Florida, Moskva pa ponovo Florida - ovo je trasa američkih pojačanih diplomatskih aktivnosti ove nedelje. Pregovarački maraton započeli su Rubio i Umerov početkom nedelje.
Iako detalji pregovora nisu poznati, američki državni sekretar Marko Rubio je sastanak ocenio kao produktivan i dodao da ima još mnogo posla.
“Iako smo u različitoj meri bili u kontaktu i sa ruskom stranom, prilično dobro razumemo i njihove stavove. Dakle, još mnogo posla je pred nama, ali ovaj sastanak je opet bio veoma produktivan i koristan”, kaže on.
Štafetu su preuzeli specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner, koji su se uputili u Moskvu. Sastanak sa Putinom trajao je pet sati, međutim kompromis nije postignut.
Spoljnopolitički savetnik predsednika Rusije Juri Ušakov kaže da se najviše govorilo o teritorijama.
“Posebno su razmatrana teritorijalna pitanja, bez kojih ne vidimo rešenje krize. Za sada nije pronađen kompromis, neki od američkih predloga deluju manje više prihvatljivo, ali ih je potrebno razmotriti. Neke od formulacija koje su nam predložene nam ne odgovaraju, dakle, rad će se nastaviti”, naveo je on.
Povezane vesti
Istog dana Rusko ministarstvo odbrane objavilo je snimke za koje tvrdi da su napravljeni u Pokrovsku, a na kojima se vide vojnici sa ruskom zastavom. Kijev je demantovao pad strateški važnog rada, a Putin je zaoštrio retoriku prema Evropi.
“Nećemo ratovati sa Evropom, već sam rekao. Ako Evropa iznenada poželi da ratuje sa nama i zapuši ga, mi smo spremni”, rekao je kratko Putin.
Tanjug/AP/Alexander Nemenov
Iako nema vidljivog napretka u pregovorima, Bela kuća nastavlja da šalje optimistične poruke. Citirajući svoje savetnike, Tramp je rekao da veruje da Putin namerava da okonča rat.
“To je bio njihov utisak. Da, njihov utisak je bio da bi voleli da vide kraj rata. Mislim da bi voleo da se vrati normalnijem životu, mislim da bi voleo da trguje sa Sjedinjenim američkim državama, iskreno, umesto da, znate, gubi hiljade vojnika dnevno”, rekao je Tramp.
U međuvremenu, nemački kancelar Fridrih Merc je u Briselu kako bi ubedio belgijskog kolegu Barta de Wevera da njegova zemlja podrži zajam od 165 milijardi evra za reparacije Ukrajini koristeći zamrznutu imovinu Rusije na belgijskom tlu.
U međuvremenu, u dokumentu o nacionalnoj bezbednosnoj strategiji od 33 strane, Trampova administracija upozorava da se Evropa suočava sa civilizacijskim brisanjem i postavlja pitanje da li određene nacije mogu ostati pouzdani saveznici.
Kantone o situaciji u Briselu
Nema sumnje da je Brisel ovih dana u znaku političkih i finansijskih tenzija, jer Evropska unija pokušava da ubedi Belgiju da dozvoli korišćenje zamrznute ruske imovine u vrednosti od 160 milijardi evra. U misiji lobiranja učestvuju nemački kancelar Fridrih Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koji su se sastali sa belgijskim premijerom kako bi ga motivisali na odluku.
Povezane vesti
Urednik Euronews-a i novinar iz Brisela Serđo Kantone kaže za Euronews Srbija da je mogućnost da Merc ubedi belgijskog premijera u ovom trenutku jako nejasna. On ističe da će konačna odluka verovatno biti donesena na narednom Evropskom savetu koji će biti održan za jedno desetak dana u Briselu.
Belgija je, kaže, oprezna zbog visokog javnog duga i straha da ostale članice EU neće pružiti podršku u slučaju finansijskog rizika.
“Sa strane Belgije postoji manjak poverenja u kojoj meri su Evropska unija i evropske zemlje u stanju da budu jedinstvene do završetka ovog otvorenog sukoba sa Rusijom, čak i posle rata u Ukrajini”, naveo je on.
Povezane vesti
Evropska komisija, objašnjava, planira da pruži bilateralne finansijske garancije do 105 milijardi evra do 2028. godine, kako bi ublažila zabrinutost Belgije. Na pozadini ovog sporazuma pojavljuju se i američki interesi.
Bloomberg je danas nešto interesantno javio a to je da su Amerikanci lobirali pri nekoliko evropskih zemalja da blokiraju taj plan vezan za ruska zamrznuta sredstva, da su ta sredstva potrebna da bi se isposlovao mirovni sporazum među Kijevom i Moskvom.
“Ta priča je kredibilna. SAD su sigurne i uverene da se taj novac može koristiti u pregovorima sa Rusijom. Zašto da sebi uskrate takav adut”, navodi Kantone.
Prema njegovim rečima, Trampova administracija gleda prvenstveno sopstvene finansijske interese, dok EU želi da sredstva iskoristi za kupovinu oružja proizvedenog u EU i Ukrajini.
Istovremeno, Brisel je potreslo hapšenje bivše šefice diplomatije EU Federike Mogerini i Stefana Sanina iz Evropske komisije.
“Do sada, prema elementima koji su dostupni, to deluje kao nekakav problem oko sukoba interesa. Može da bude i korupcija, ako bude dokazana. Federika Mogerini kada se kandidovala na javnom tenderu već je bila direktorka Koledža Evrope. Zašto je tačno optužuju? Naime, da je upotrebila svoje veze sa Evropskom komisijom da bi dobila određene povlastice u trenutku tendera”, kaže on.
Navodi da je i situacija u Briselu pokazuje kako finansijske, političke i pravne tenzije mogu istovremeno opterećivati EU i njene članice. Dok pregovori oko ruske imovine traju, hapšenje Mogerini dodatno komplikuje političku atmosferu u evropskim institucijama.
Komentari (0)