Crna Gora beleži negativan prirodni priraštaj u poslednje tri godine

U poslednje tri godine, Crna Gora beleži negativan prirodni priraštaj što znači da broj umrlih prevazilazi broj rođenih, a prema analizi CDT i Društva statističara i demografa u prošloj godini je u samo sedam od 24 opštine zabeležen pozitivan.

Reč je o Podgorici (+797), Budvi (+142), Rožaju (+119), Tivtu (+69), Tuzima (+40), Plavu (+18) i Ulcinju (+5).

U analizi CDT i DSD pod nazivom „Zašto Crnoj Gori nije stalo do sopstvenog stanovništva?“, navodi se da je smanjenje stope nataliteta uslovljeno nizom različitih faktora, pre svega biološkim i ekonomskim faktorima.

Navodi se i da prosečna starost populacije u Crnoj Gori od 40 godina, predstavlja biološko ograničenje, što znači da se, kako ukazuju, ne može očekivati dinamični rast nataliteta kao što se dešava u državama sa prosečnom starošću populacije 25 godina i niže.

“Iako ekonomski faktori imaju ograničeno dejstvo na kretanje nataliteta, jer i najrazvijenije države beleže pad nataliteta, ipak u Crnoj Gori to nije slučaj. Poslednje povećanje nataliteta u Crnoj Gori desilo se upravo u periodu snažnog ekonomskog rasta u godinama nakon obnove državne nezavisnosti, kada je stopa nataliteta zabeležila svoj maksimum od 14 rođenih na 1.000 stanovnika. Međutim, već od 2009. godine, kada nastupa svetska ekonomska kriza i pad BDP-a u Crnoj Gori od -5,6 odsto, beležimo smanjenje nataliteta za 14,2 odsto. Stopa nataliteta u Crnoj Gori nikada nije vraćena na period pre krize, iako je bio zabeležen period opšteg ekonomskog oporavka”, navodi se u analizi, prenosi portal RTCG.

Nivo nataliteta u Crnoj Gori, kako upozoravaju, nije dovoljan da bi obezbedio rast ukupnog stanovništva.

“Za rast ukupne populacije, bilo bi potrebno imati više od dvoje dece po ženi, što u Crnoj Gori nije slučaj. Prosečan broj dece po ženi u Crnoj Gori iznosi 1,8”, pokazala je analiza.

Crna Gora, kako ističu, nema dobro osmišljenu i planiranu populacionu politiku koja bi dala pravovremene odgovore na navedene i druge negativne demografske tokove zemlje.

“Kao i u mnogim drugim oblastima, tako i u populacionoj politici, vodi se politika 'spektakla' i kratkoročnog dodvoravanja biračima/cama kroz kratkoročne mere – poput plaćanja za novorođenu decu.

Ipak, kratkoročne novčane nadoknade, iako potrebne, nisu dovoljne i ne mogu nadomestiti mnoge funkcije i potrebe koje je država dužna obezbediti kako bi ohrabrila novi život i ostanak u Crnoj Gori", navodi se u analizi i dodaje: "Politike koje se zasnivaju isključivo na direktnim finansijskim nadoknadama, obično vode isključivanju žena sa tržišta rada i svođenju uloge žene samo na reproduktivnu”, upozorava se u analizi Centara za demokratsku tranziciju (CDT) i Društva statističara i demografa (DSD).

Kažu da pre svega, država dužna da obezbedi opšte uslove koji su van realnih mogućnosti roditelja: vladavinu prava, dovoljan broj predškolskih ustanova, osnovnih škola, obavezan produženi boravak u osnovnim školama, škole bez vršnjačkog nasilja, adekvatnu saobraćajnu infrastrukturu, rodnu politiku koja jača položaj žene u društvu, bezbednost društva i mnoge druge koje smanjuju cenu podizanja deteta.