Igre 
Pritisak na evropskim granicama: Nemačka uvodi kontrole ka Poljskoj i Češkoj, problemi i između Slovenije i Hrvatske
Komentari28/09/2023
-16:00
U prvih osam meseci ove godine, oko 204.000 ljudi zatražilo je azil u Nemačkoj. To je 77 odsto više nego u istom periodu prošle godine, pa su se nemački lideri našli pod pritikom da suzbiju sve veći broj tražilaca azila, od kojih mnogi sada prelaze preko granica Poljske i Češke. Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova zato je objavilo da će ponovo uspostaviti granične kontrole sa ove dve zemlje, što je potez koji je naišao na snažno protivljenje, kako unutar koalicione vlade, tako i sindikata, koji su ga nazvali neefikasnim.
Nensi Fazer, nemačka ministarka unutrašnjih poslova, planira da, kako piše Politko, sprovede provere na licu mesta na prelazima "za koje se zna da ih često koriste krijumčari ljudi", preneo je zvaničnik. Ove "privremene kontrole na odabranim graničnim prelazima" počeće "u narednim danima".
"Za sada pripremamo stacionirane granične kontrole. Radi se o dodavanju dodatnih kontrola. Moramo da vidimo da li će to pomoći", rekla je Fazer za Dojčlandfank.
Taj potez, međutim, ne odgovara njenim koalicionim partnerima iz liberalnog FDP-a i Zelenih. A osim što je ovo pitanje donelo nove probleme unutar vladajuće koalicije, nanelo je Berlinu i poteškoće u odnosima sa svojim susedima. Poljska vlada, naime, našla se pod pritiskom zbog navodne afere oko prodaje viza, a nemački kancelar Olaf Šolc zatražio je objašnjenje o tom slučaju.
"Ne želim da Poljska jednostavno mahne ljudima da prođu, a zatim da razgovaramo o našoj politici azila", rekao je Šolc okupljenima tokom političkog mitinga u bavarskom gradu Nirnbergu.
Pritisak na Berlin
Zbog povećanog broja ilegalnih prelazaka granice, pritisak raste i na nemačku vladu. Osim novih kontrola, i dalje se sprovode takozvane "dubinske kontrole" na nemačkoj teritoriji, posebno u blizini granice sa susednim zemljama.
Sindikat službenika policije (GdP) smatra ipak da stacionarne kontrole nisu efikasan instrument u borbi protiv ilegalnog doseljavanja. Krijumčari mogu jednostavno da zaobiđu fiksne kontrolne punktove, rekla je kopredsednica ogranka GdP u Saveznoj policiji Nemačke Erika Krauze-Šene za dnevni list Rajniše post, prenosi Dojče vele.
Povezane vesti
Oko te mere skeptičan je i Georg Mejer, SDP-ov ministar policije u pokrajini Tiringiji.
"Ne postoji pravna mogućnost odbijanja ljudi na samoj granici ako oni nameravaju da podnesu zahtev za dodeljivanjem azila", objasnio je.
Bilo kakve kontrole bi morale biti tretirane sa osetljivošću prema prekograničnoj trgovini i poslovanju, poručuju iz Udruženja nemačkih privrednih komora (DIHK) i Saveznog udruženja za špediciju i logistiku (DSLV).
Tanjug AP/Markus Schreiber, File
Zatvorene granice bi mogle da nanesu "ogromnu ekonomsku štetu Nemačkoj", rekao je Marsel Fračer, ekonomista i predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV), ukazujući na Bregzit kao negativan primer.
U Nemačkoj se (privremene) stacionarne granične kontrole trenutno nalaze samo u Bavarskoj, na granici sa Austrijom. One su tamo postavljene još u jesen 2015, i ta mera je u više navrata produžavana, uz odobrenje Evropske unije.
Od januara do kraja avgusta ove godine nemačka Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) registrovala je više od 204.000 novih prvih zahteva za dodeljivanjem azila u Nemačkoj, odnosno 77 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U Nemačkoj se trenutno nalazi i nešto više od milion izbeglica iz Ukrajine.
Skandal u Poljskoj
Zbog skandala oko izdavanja viza pritisak je u sred predizborne kampanje u Poljskoj porastao prvenstveno na vladajuću stranku Pravo i pravda (PiS). Ta nacionalno-konzervativna stranka se do sada naime zalagala za strogi kurs Evropske unije u odnosu prema migrantima.
Povezane vesti
Međutim, kako su nedavno objavili poljski mediji, konzulati te zemlje u inostranstvu očigledno su izdali veći broj šengenskih viza ljudima iz Afrike ili Azije nakon što su oni platili mito. Poljske opozicione stranke tvrde da se radi o brojci i do 350.000 migranata koji su tako dobili poljske vize.
Olaf Šolc je, u kontekstu porasta broja migranata na nemačko-poljskoj granici, rekao da ne želi da susedi Poljaci jednostavno propuštaju te ljude na drugu stranu granice. Postupak bi, kako je dodao, morao da bude takav da "oni koji stignu u Poljsku tamo budu i registrovani, odnosno da tamo prođu kroz postupak provere prava na azil" – a ne da se vizama koje su se delile za novac samo dodatno povećava taj problem, naglasio je Šolc.
Tanjug AP/Markus Schreiber, File
A Poljska je u međuvremenu pojačala kontrolu granice prema Slovačkoj. U slučaju sumnje da se radi o vozilima u kojima se nalaze osobe koje ilegalno žele preko granice, poljski graničari kontrolišu autobuse, mini-buseve, dostavna vozila i automobile.
I Slovačka je nedavno objavila da je registrovala znatan porast broja migranata. Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova u Bratislavi, ove godine je zabeleženo više od 27.000 osoba koje su ilegalno ušle u tu zemlju. To je devet puta više nego u prošloj godini. Većinom su ti ljudi u Slovačku stigli preko Srbije i Mađarske.
Kontrola i na granici Slovenije i Hrvatske
Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković izjavio je da Šengen nije suspendovan uvođenjem policijske kontrole na granici Slovenije i Hrvatske i dodao se tako nešto moglo očekivati s obzirom na povećani broj ilegalnih prelazaka.
"Slovenačke kolege će na nekim punktovima vršiti kontrole pojedinih vozila za koja procene da su sumnjiva. S obzirom da je povećan broj ljudi koji ilegalno ulaze, ovo je nešto što smo mogli predvideti i moraćemo zajednički traziti rešenja kako zaustaviti ilegalne migracije”, kazao je Jandroković.
On je rekao da se ovde očito radi o pritisku lokalnog stanovništva, a ne o nepoverenju prema Hrvatskoj.
Potpredsednik hrvatske vlade i ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović je rekao da ova odluka ne znači uvođenje unutrašnje kontrole, već o pojačanom nadzoru i profilaciji vozila unutar Slovenije zbog aktivnosti krijumčara.
To, konkretno znači da policija na putu može zaustaviti vozilo koje odabere i pregledati koga ono prevozi, ali nije reč o sistematskoj proveri svih vozila i putnika.
"Nešto slično sprovodi Hrvatska kroz kompenzacijske mere, koje su zamena za granične prelaze. U prvih osam meseci ove godine Hrvatska je na taj način sprečila 22.000 ulazaka migranata u Sloveniju”, naveo je Božinović.
Kompenzacione mere su upravo to – nasumične provere vozila na saobraćajnicama.
"Uz to, razlika između ovakvih, kompenzacijskih mera, i uvođenja kontrola na granicama provodi se i drugom procedurom – država koja namerava uvesti kontrole na granicama obavesti susednu državu o tome. Tako je, na primer, Mađarska pre obavestila Hrvatsku", prenosi zagrebački Večernji list.
Komentari (0)