Igre 
Migrantska kriza u Italiji sve izraženija: Pooštravanje mera ne daje rezultate, pritisak sa obala preselio se i u Rim
Komentari04/10/2023
-09:31
Od početka godine u Italiju je ušlo 140.000 migranata što je dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine. Vlada u Rimu uvela je vanredne mere i upozorila Brisel da Italija ne može da postane evropski izbeglički kamp. Ipak, priliv migranata se ne smanjuje uprkos velikom broju stradalih na putu do boljeg života.
Pritisak migranata preselio se sa obala Italije i u glavni grad, pa se sve više njih može videti na ulicama Rima. Prihvatnih centara nema mnogo u glavnom gradu, a kapaciteti onih koji postoje su odavno premašeni. Međutim, postoje udruženja koja pružaju podršku migrantima, među kojima je i "Afrička kuća". Ovo udruženje vodi migrantkinja iz Etiopije Džema Vekio, koja je u Italiju došla pre više od 40 godina.
Ona migrantima pruža prvu pomoć, obroke, a pojedinima pronađe i posao. Preko svog udruženja organizovala je i školu italijanskog jezika. Koliko je priliv migranata u Italiju veliki svedoči i podatak da je u ovom trenutku u školu upisano više od 2.000 polaznika iz 104 zemlje, dok je tokom cele prošle godine broj polaznik bio manji od hiljadu.
"Danas ljudi prodaju sve što imaju i kreću na put u bolji život. Mnogi umiru u pustinji, neki u moru. Oni koji im nude takve usluge ne prikazuju šta se dešava na Lampeduzi i ovde u Rimu", kaže Džema Vekio za Euronews Srbija.
Rimljani su navikli na gužve na ulicama, pre svega turističke, ali sada osim onih koji traže pogled na bogatu istoriju i kulturu Rima, sve je više onih koji dolaze u potrazi za boljim životom. Mohamed Ibanese iz Burkine Faso i Sulejman Mobarak iz Togoa u Italiju su došli preko Sredozemnog mora i sada su u Rimu polaznici škole italijanskog jezika u Afričkoj kući.
"Došao sam u Italiju čamcem. Prešao sam Sredozemno more. Voleo bih da ostanem, ova škola me zaista zanima. Učim jezik i mogu da razumem kako se ovde živi i mogu da napredujem", kaže Mohamed Ibanese za Euronews Srbija.
"Prešao sam sredozemno more iz Tunisa i tako došao u Italiju. Na put sam krenuo sam. Voleo bih da ostanem jer ako ovde nađem posao moći ću da pomognem svojoj porodici", kaže Sulejman Mobarak.
Povezane vesti
Vlada Italije pooštrila mere protiv ilegalnih migracija
U Italiji je ove godine više migranata nego ikada do sad, uprkos pooštravanju niza mera u cilju zaustavljanja migratornog talasa. Početkom prošle nedelje Vlada Italije odobrila je uredbu o migrantima kojom će operacija "Sigurne ulice" biti pojačana sa još 400 vojnika.
Ova operacija počela je još 4. avgusta 2008. godine na teritoriji čitave Italije, nakon donošenja zakona kojim se dozvoljava "upošljavanje vojnog kontingenta Oružanih snaga u posebnim i vanrednim okolnostima radi suzbijanja kriminala".
Kako se navodi u saopštenju vlade, posebno će biti povećan broj vojnika na železničkim stanicama gde ima sve više migranata i gde je zabeležen porast kriminala, prenela je ANSA.
Istovremeno, uredba se bavi i obračunom sa migrantima koji lažu o svojim godinama i nalaže više proterivanja.
"Fenomen 'lažnih maloletnika' biće suzbijen", poručili su iz italijanske vlade.
Prema ovoj uredbi deca starija od 16 godina mogla bi da budu smeštena u prihvatne centre rezervisane za odrasle, a takvi centri, koji su u prošlosti kritikovani zbog jako loših uslova, mogli bi da prime duplo veći broj ljudi od uobičajenog.
Među poslednjim merama koje je italijanska vlada preduzela je produženje deportacionog pritvora sa tri na čak 18 meseci, za one za koje se utvrdi da su nelegalno u zemlji. Osim toga vlada je donela odluku da će oni koji čekaju na obradu zahteva za azil morati da plate depozit, kako bi izbegli da budu privedeni.
Povezane vesti
Prema podacima Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) s kraja septembra ove godine je u zemlje na jugu Evrope stiglo oko 186.000 migranata i izbeglica. Najveći broj njih došao je u Italiju dok su ostali otišli u Grčku, Španiju, na Kipar i Maltu.
Najveći broj izbeglica i migranata koji su pokušali da preko Mediterana stignu do Evrope je iz Tunisa - više od 102.000 njih, navodi se u izveštaju.
Može li dogovor sa Tunisom da smanji problem ilegalnih migracija?
U borbi da zaustavi nelegalne migrantske tokove širom Mediterana Evropska unija je krajem jula potpisala migracioni sporazum sa Tunisom, koji uključuje obračun sa švercerima ljudi i pooštravanje sistema granične kontrole. Reč je o sporazumu prema kojem bi ta zemlja dobila veliku finansijsku pomoć od EU ukoliko bi zadržala migrante.
Povezane vesti
Premijerka Italije Đorđa Meloni tom prilikom je rekla da su ilegalni tokovi migranata naneli štetu mediteranskim zemljama i uputila poziv za zajedničku borbu protiv trgovaca ljudima.
Ona je dodala da je njena vlada otvorena da primi više izbeglica koje dolaze legalnim putem i ukazala da je "imigracija potrebna i Italiji i Evropi".
"Masovna ilegalna imigracija svima nanosi štetu. Od nje imaju korist samo kriminalne grupe koje se bogate o trošku najugroženijih, a svoju moć koriste čak i protiv vlada", upozorila je Meloni.
I dok se Vlada uzda u sporazum sa Tunisom iz kojeg dolazi najveći broj migranata u Italiju, Džema Vekio iz Afričke kuće ne veruje u uspeh tog projekta.
"Ne verujem da će projekat vlade sa Tunisom uspeti, kao što nije ni sa Libijom nešto slično uspelo. Ključ je da mediji u Africi promovišu poslove koje plaća Evropa i da prikazuju realnu sliku koja ih ovde čeka. Dokle god toga nema migranti se neće zaustaviti", navodi ona.
Zbog dugog zastoja funkcionisanja sistema za podelu tražilaca azila širom EU, nakon što stignu u Evropu van zvaničnih graničnih prelaza, ministri EU su krajem septembra pokušali da naprave dogovor o tome kako da se nosi sa neregularnom imigracijom.
Prethodno je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj poručio da EU mora da pokaže solidarnost sa Italijom dok se ta zemlja bori sa povećanim brojem dolaska migranata i izbeglica na njenu južnu obalu.
“Moramo da pokažemo svu našu solidarnost sa Italijom u ovom teškom trenutku. Evropska unija će stajati uz Italiju”, rekao je Borelj u intervjuu za France 24 i Radio France International, prenela je ANSA.
On je naveo da je potrebna granična politika koja prevazilazi mere bezbednosti i koja podrazumeva sporazume sa tranzitnim i zemljama porekla.
”Potrebni su nam sporazumi koji će nam omogućiti da prihvatimo migrante koji su nam potrebni, ali i kojim će biti omogućena deportacija ilegalnih migranata koji uzalud rizikuju svoje živote”, rekao je Borelj.
Uprkos tome do dogovora evropskih ministara nije došlo jer je Rim rekao da mu je potrebno više vremena za razmatranje teksta.
Samo dan nakon toga italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da migranti pronađeni na moru spasilačkim brodovima moraju biti poslati u zemlje koje podržavaju dobrotvorne nevladine organizacije (NVO).
On je to rekao zahtevajući da Evropska unija ponovo sačini pakt o migraciji, nakon što je Berlin prethodno potvrdio da finansijski podržava tri nemačke nevladine organizacije (NVO), koje deluju na Mediteranu i redovno dovode migrante u Italiju, preneo je Rojters.
"Želimo da napravimo novi dogovor, a nevladine organizacije koje funkcionišu pod nemačkom zastavom ili zastavom neke druge zemlje, treba da pokupe migrante i odvedu ih u svoje zemlje", rekao je Tajani.
Ove godine stradalo ili nestalo skoro 2.800 migranata
Od januara do 24. septembra ove godine je stradalo ili se vodi kao nestalo skoro 2.800 ljudi koji su pokušavali da pređu Mediteran, što je značajan porast u odnosu na 1.680 osoba koje su umrle ili nestale u istom periodu 2022. godine. Do sada je u ovakvim pokušajima poginulo čak 27.000 ljudi.
Danas se navršava 10 godina od najveće migrantske tragedije u Mediteranu kada je nekoliko stotina migranata poginulo u brodolomu pokušavajući da dođe do Evrope.
U Italiji se ovaj dan obeležava kao Nacionalni dan sećanja na 368 migranata koji su poginuli u brodolomu koji se dogodio oko tri sata ujutru 3. oktobra 2013. Nekoliko događaja je organizovano na ostrvu Lampeduza uoči ove ceremonije kojoj su prisustvovali kako italijanski tako i studenti iz Evrope, kao i predstavnici međunarodnih humanitarnih organizacija.
Danas je organizovan i marš, kao i bacanje cveća u more. Cilj Komiteta za obeležavanje ove tragedije i koji organizuje komemoracije svake godine od 2013. je da se društvo podseti na sve one koji su poginuli te godine, ali i da se sete svih drugih koji su stradali u pokušaju da pređu Sredozemno more u poslednjoj deceniji.
Humanitarne organizacije stalno postavljaju jednostavno pitanje - kako je moguće da se deceniju kasnije brodolomi i dalje događaju i da je toliko mnogo ljudi poginulo kao posledica toga. To je ujedno i glavna tema ovogodišnje komemoracije.
Sama ceremonija ove godine je posebno značajna jer se udeo pristižućih migranata na Lampeduzu povećao u poređenju s prethodnim godinama, a Lampeduza je postala glavna tačka za migrante koji pokušavaju da se mediteranskom rutom domognu starog kontinenta.
Preporuka za vas
Komentari (0)