Kako je Ana Frank postala nepoželjna u gradiću na istoku Nemačke?

Namera uprave obdaništa "Ana Frank" u mestu Tagerhut u nemačkoj pokrajini Saksonija Anhalt da promene ime objekta nazvanog po jevrejskoj devojčici koja je jedna od najpoznatijih žrtava holokausta, izazvala je oštre reakcije i negodovanje ne samo jevrejske zajednice, nego i lokalnih vlasti u toj zemlji.  

Upravni odbor obdaništa u malom mestu na istoku Nemačke, koje ne broji više od 10 hiljada stanovnika više ne želi da se taj vrtić naziva po jevrejskoj devojčici. Umesto Ane Frank, upravni odbor predlaže da se u budućnosti dnevni boravak zove "Svetski istraživač".

"Deca se muče da razumeju ime, dok roditelji sa imigrantskim poreklom često ne mogu da se poistovete sa Anom Frank, objašnjava direktorka vrtića u Tagerhutu Linda Šihor.

Direktorka obdaništa se pravda kako uprava vrtića "želi mesto bez političke pozadine".

U trenutku dok traje sukob između Izraela i Hamasa, a antisemitizam i islamofobija tinjaju širom sveta, priča o promeni naziva vrtića Ana Frank, raspalio je sve od jevrejske zajednice do lokalnih vlasti. 

Šokirani odlukom, najpre su se pojedini roditelji obratili medijima, tražeći da se odustane od odluke o promeni imena obdaništa. 

Kako bi sprečili potencijalni skandal, iz gradske uprave su saopštili da je ideja o pomeni imena vrtića nastala pre sukoba Izraela i Hamasa. 

"Mnogo pre aktuelnih događaja, početkom 2023. nastala je rasprava da se promena koncepta učini vidljivom davanjem drugačijeg imena instituciji. O tome se još uvek razgovara, i nije doneta nikakva odluka. Tangerhut se zalaže za kosmopolitsku Nemačku koja je svesna svoje istorijske odgovorrnosti kao i svoje obrazovne misije", poručili su gradske vlasti.

Međutim, saopštenje je stiglo u pogrešno vreme jer je uprava obdaništa već postala meta civilnog sektora.

Najpre je Međunarodno udruženje Aušvica ocenilo da je odluka zabrinjavajuća. 

"Ako ste spremni da tako olako odbacite sopstvenu istoriju, posebno u vremenima novog antisemitizma i desničarskog ekstremizma, i ako se ime Ane Frank percipira kao neprikladno u javnom prostoru, onda se zabrinite za kulturu sećanja u našoj zemlji", bili su jasni u udruženju.
Za to vreme predsednik Udruženja jevrejskih zajednica Maks Privorozki izjavio je da ime Ane Frank mora da ostane naziv vrtića. 

"Pozivanje na roditelje sa migrantskim poreklom koji se često ne mogu povezati sa imenom Ane Frank, najbolji je argument protiv promene imena. Ta priča o promeni imena stvara neprijatan ukus" poručio je Privorozki. 

Kritike su stigel i od premijera pokrajine Saksonije Anhalt koji "nema razumevanja" za raspravu o preimenovanju obdaništa "Ana Frank" u Tagerhutu i vidi ovu nameru kao "slanje potpuno pogrešnog signala".

"Važno je održavati jevrejsku istoriju živom u Saksoniji Anhalt, poručio je premijer te pokrajine. 
Slučaj je došao do lokalnog parlamenta jer je Hrišćansko demokratska unija (CDU) najavila da neće pristati na preimenovanje vrtića. 

"Nadamo se da neće ni ostali odbornici. Ne samo u današnjem svetu, nego uopšte, takva sugestija je potpuno apsurdna, instiktivna i maloumna", saopštili su iz te partije.

 A priča će možda već sutra dobiti epilog jer je zakazana sednica gradskog veća, a iz Hrišćansko demokratske unije kažu da će predlog o preimenovanju biti odbijen od strane lokalne vlasti.