Šta kažu Evropljani pred ključni samit EU: Nema apsolutne podrške članstvu Ukrajine, podeljeni i kada je reč o Balkanu

Komentari

Autor: Euronews, ECFR

13/12/2023

20:00

Šta kažu Evropljani pred ključni samit EU: Nema apsolutne podrške članstvu Ukrajine, podeljeni i kada je reč o Balkanu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Dvodnevni samit Evropske unije koji se održava krajem ove nedelje mogao bi da da odgovore na nekoliko ključnih pitanja u ovom trenutku - da li će Brisel otpočeti pristupne pregovore sa Ukrajinom, da li će Gruzija dobiti status kandidata za članstvo, ali i šta će biti sa zemljama Zapadnog Balkana i da li će u Poglavlje 35 pristupnih pregovora sa Srbijom biti uključeni i dogovori postignuti početkom ove godine sa Prištinom. Kada je reč o proširenju EU, Evropski savet za spoljne poslove (ECFR) objavio je rezultate novog istraživanja koje je pokazalo da je mišljenje Evropljana podeljeno, te da su "generalno otvoreni" kada je reč o pristupanje Ukrajine, ali i u najboljem slučaju "mlaki" u pogledu proširenja bloka na Gruziju i naš region.

Prema istraživanju u šest zemalja članica EU, koje je u utorak objavio ECFR, ne postoji jasna većinska podrška da se bilo koja od sadašnjih zemalja kandidata uskoro pridruži bloku, uprkos tome što su ispitanici, kako prenosi Euronews, otvorenog uma prema pristupanju Ukrajine, Moldavije i Crne Gore.

Čini se, kako se navodi, da se stavovi razlikuju u zavisnosti od toga da li su ispitanici iz "starijih" ili "novih" država članica. U Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Danskoj preovladava stav da EU ne bi trebalo uskoro da dobije nove članice, dok u Poljskoj i Rumuniji postoji šira podrška proširenju.

Deset zemalja, podsetimo, trenutno ima status kandidata ili se smatra "potencijalnim" kandidatom za pristupanje bloku od 27 članica, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.

Početak ruske agresije na Ukrajinu doneo je određenu vrstu žurbe u tradicionalno spor proces odobravanja pristupa novih članica, dok Brisel nastoji da ojača svoju geopolitičku moć integracijom istočnog krila.

Evropska komisija je preporučila otvaranje formalnih pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom prošlog meseca, pa je lopta prebačena u dvorište Evropskog saveta koji će to pitanje razmatrati na samitu koji počinje u četvrtak.

Međutim, mađarski premijer Viktor Orban uporno izražava protivljenje, a čak i preti da će staviti veto na otvaranje pregovora sa Ukrajinom i tako poremetiti planove EU za davanje preko potrebnog podsticaja ambicijama Kijeva da postane članica EU u trenutku kada podrška Zapada Ukrajini slabi.

Apetit za proširenjem nedosledan

Sveobuhvatno gledajući sve zemlje u kojima je sprovedeno ispitivanje, 37 odsto ispitanika podržava ulazak Ukrajine, dok se 33 odsto protivi.

Ispitanici su takođe bili otvoreni prema članstvu Moldavije, koja je do sada išla u korak sa Kijevom u svojim nastojanjima, i Crne Gore, koja se smatra najnaprednijom od zemalja Zapadnog Balkana u usklađivanju sa ekonomskom i spoljnom politikom EU.

Većina anketiranih (51 odsto) protivi se pridruživanju Turske EU, a mišljenja su podeljena kada je reč o ostatku Balkana - više od jedne trećine protivi se ulasku Kosova u EU (37%), Srbije (35%) i Albanije (35%).

Apetiti za proširenjem takođe variraju među od zemlje do zemlje, pri čemu su Austrijanci najskeptičniji od svih ispitanika. Njih 53 odsto navodi da se protivi dodavanju novih članica u EU. Zapanjujućih 72 odsto protivi se pridruživanju Turske, a više od polovine se protivi članstvu Kosova i Ukrajine.

Ispitanici u Rumuniji i Poljskoj su generalno bili otvoreniji za pridruživanje novih zemalja, sa najvećim otporom u Rumuniji prema Ukrajini (29 odsto protiv) i u Poljskoj prema Turskoj (26 odsto protiv).

Stavovi nisu uvek podeljeni u odnosu na podele istok-zapad ili sever-jug, a danski ispitanici bi najverovatnije podržali članstvo Ukrajine u EU. Njih 52 odsto smatra da bi Kijev trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži bloku, a samo 28 odsto njih u Austriji.

Uticaj pridruživanja Ukrajine izaziva zabrinutost

Potencijalne implikacije pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji takođe zabrinjavaju Evropljane. U proseku, 45 odsto ispitanika u svih šest ispitanih zemalja strahuje da će bezbednost EU da bude narušena ako Ukrajina postane članica.

Ovakvi rezultati su uprkos tome što lideri EU tvrde da je članstvo Ukrajine potrebno da bi se zaštitila bezbednost bloka i držale "imperijalističke ambicije" Vladimira Putina pod kontrolom.

Skoro svaki četvrti (39 odsto) takođe strahuje da bi članstvo Ukrajine imalo uticaj i na ekonomiju bloka.

Moguća integracija Ukrajine, čiji je BDP po glavi stanovnika tri puta manji od BDP-a Bugarske, najmanje privrede u EU, izaziva bojazan da bi Kijev destabilizovao budžetsku strukturu bloka i značio da bi zemlje EU prešle sa neto korisnika na neto davaoce doprinosa.

I mađarski premijer Viktor Orban i slovački premijer Robert Fico takođe su u prošlosti izražavli rezerve u vezi sa pridruživanjem Ukrajine zbog zabrinutosti oko onoga što smatraju visokim nivoom korupcije u zemlji koji bi mogao da naškodi visokim standardima EU protiv korupcije.

Uprkos jačanju korupcije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uložio je ogromne napore da ispuni zahteve Brisela protiv korupcije. Ti napori kulminirali su u septembru kada je njegov ministar odbrane Aleksij Reznikov napustio funkciju nakon višestrukih skandala u vezi sa nabavkom robe i opreme u njegovom ministarstvu.

Komisija je dala zeleno svetlo za otvaranje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom prošlog meseca uprkos nekim reformama koje su i dalje na čekanju.

Ko najviše pruža podršku članstvu Srbije?

Kada je reč o Srbiji, najveća podrška članstvu stiže od ispitanika iz Austrije (njih 49 odsto smatra da bi Srbija trebalo da pristupi). Slede Nemačka, pa Francuska, dok najmanje ispitanika iz Rumunije (njih 11 odsto) smatra da bi Srbija trebalo da postane članica.

U Rumuniji je najviše i onih koji su odgovori "ne" na pitanje o pristupanju Srbije (čak 42 odsto), a posle toga slede Poljaci (28 odsto).