Igre 
Putinova nuklearna "maskirovka" u Belorusiji: Šta se krije iza nove doktrine odvraćanja atomskim oružjem Minska?
Komentari10/02/2024
-18:31
Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da je Belorusija ušla u klub nuklearnih sila odjeknula je Evropom u ponedeljak, posebno jer je usledila ubrzo nakon što je ta zemlja 19. januara usvojila novu vojnu doktrinu odvraćanja potencijalnih neprijatelja taktičkim nuklearnim oružjem.
Međutim, Putinove reči odnose se samo na početak rada nuklearne elektrane u Astravecu, na severozapadu zemlje, koju je od 2013. do 2023. izgradila firma "Atomstrojeskport", podružnica ruskog nuklearnog giganta "Rosatoma". U pitanju prva nuklearka van Rusije koja koristi nove "Rosatomove" reaktore 3+ generacije i ima kapacitet od 2.400 megavata, prenosi RIA Novosti. Takođe, očekuje se da će podmiriti 40 odsto beloruske potražnje za električnom energijom.
Priču o ruskoj elektrani u Belorusiji i upotrebi nukearne energije u miroljubive svrhe potrebno je razdvojiti od šire priče o vojnoj doktrini, rekao je za diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić. On objašnjava da se gorivo koje koriste nuklearni reaktori ne može upotrebiti za nuklearno naoružanje bez dodatne prerade i dorade, što se mora obaviti van Belorusije.
"Te kapacitete Belorusija nema, ima ih jedino Rusija, tako da je to jedna linija i jedna civilna priča. Tu ima dosta problema sa pribaltičkim zemljama, zato što je ta nuklearka napravljena uz samu granicu sa Litvanijom. Mislim da je nekih 30-40 km od Viljnusa, što je prilično neobično za takve objekte. Međutim, Belorusija i Lukašenko su insistirali i podigli tu nuklearku koja se gradila deset godina", kaže diplomata.
Đukić: Nema dokaza da je Rusija predala Belorusiji vlasništvo nad nuklearnim oružjem
Kada je u pitanju nuklearno naoružanje Đukić objašnjava da su u pitanju manje taktičke bojeve glave koje je navodno Rusija dala Belorusiji. One bi trebalo da su smeštene u specijalnim skladištima, kontejnerima i podzemnim postrojenjima, a mogu se ispaljivati na balističkim raketama kratkog dometa "Iskander" (500 km), koje je Rusija poslala Belorusiji, i sa modernizovanih beloruskih "migova".
Ipak, diplomata ne misli da Belorusija ima vlasništvo nad ruskim nuklearnim naoružanjem na svojoj teritoriji jer bi to bilo kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
"U međunarodnoj javnosti ne postoji uverenje da je vlasništvo nad tim nuklearnim projektilima Rusija predala Belorusiji, da sa tim nuklearnim bojevim glavama, može sama Belorusija da raspolaže po svom nahođenju. Dakle, nema uverenosti da je to tako. Ako jeste, onda bi Belorusija već postala nuklearna zemlja i ušla u krug drugih nuklearnih zemalja. Ako bi Rusija zvanično izjavila da je ona predala to nuklearno oružje u posed Belorusiji, to bi bilo kršenje sporazuma i onda bi bilo moguće da nuklearno oružje ima svaka druga zemlja, uključujući Estoniju i Poljsku", ističe Đukić.
Povezane vesti
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je u junu 2023. objavio da su u zemlju počele da stužu bojeve glave i dodao da su neke od njih tri puta jače od onih koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine, preneo je tada Rojters. To je bilo prvo raspoređivanje takvog naoružanja van granica Rusije posle pada Sovjetskog Saveza.
Tanjug AP/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Šest meseci kasnije, beloruski ministar odbrane Viktor Hrenin je, govoreći o novoj odbrambenoj doktrini, rekao da su nuklearne bojeve glave važne u sprečavanju potencijalne agresije.
"Razmeštanje taktičkog nuklearnog naoružanja na teritoriji Republike Belorusije smatra se važnom merom preventivnog odvraćanja potencijalnih protivnika od oružane agresije na Republiku Belorusiju", istakao je on i dodao da je u okviru doktrine novim poglavljem opisano kakve će akcije biti preduzete u slučaju "oružane agresije" protiv saveznika Belorusije iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
Inače ovaj savez čini šest zemalja: Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan i Tadžikistan. Srbija je od 2013. zemlja posmatrač.
Da bi počela da se primenjuje nova doktrina potrebno je odobrenje Narodne skupštine Belorusije, koja će glasati u aprilu, prenosi RIA.
Ipak, bivši ambasador Srbije u Minsku ne veruje da je Rusija prepustila svoje nuklearno naoružanje Belorusiji, već da se radi o menevrisanju usmerenom ka zapadnim silama.
"Ja mislim da Rusija to nije učinila, već je ona jednostavno dislocirala to svoje nuklearno oružje kratkog dometa u Belorusiju u celom tom nadmetanju sa NATO-om, sa Evropom i sa Sjedinjenim američkim državama, kao i da je vlasništvo i komandu nad tim oružjem zadržala Rusija. Ja sam sklon toj verziji i mislim da je to tako", kaže Đukić.
Povezane vesti
Pitanje da li su bojeve glave stvarno prebačene u Belorusiju
Takođe se nameće pitanje da li je Rusija zaista prebacila nuklearne bojeve glave, ili je to nova Putinova "maskirovka" u strateškom nadmetanju sa NATO silama.
"Uz to još ima jedna dilema koja je jako prisutna, nema zvaničnih potvrda sa Zapada da je Rusija prevezla to nuklearno oružje u Belorusiju. Ima skladišta koja su izgrađena, ima kontejnera koji tamo postoje, ali nema zvanične nezavisne potvrde da je i nuklearno oružje tamo prebačeno. Jedno je da ima skladišta i kontejnera za čuvanje tog oružja. a drugo da li su ta skladišta popunjena zaista sa pravim nuklearnim bojevim glavama, ili su to neki školski primerci. Postoji školsko naoružanje, a imate i stvarno naoružanje. Na školskom se uče vojnici, a ono pravo se upotrebljava u ratu. Nema te uverenosti da je Rusija zaista prebacila i nuklearno oružje u Belorusiju. To je ipak takva operacija koja bi se morala detektovati na neki način, ili obaveštajnim kanalima, ili satelitskim snimcima, ili nekim trećim načinom", objašava Đukić i ističe da potvrde za sada jednostavno nema.
Profimedia
Pritom, diplomata smatra da se Zapad nije toliko zabrinuo zbog premeštanja oružja jer njegovo ispaljivanje na Poljsku, ili neke druge zemlje Evrope, sa teritorije Belorusije, ne daje nikakvu veliku prednost Rusiji, u odnosu na lansiranje udara unutar njenih granica.
"To bi jednostavno značilo možda jedan minut uštede u vremenu, ništa više, koliko leti ova taktička nuklearna bojeva glava. Sa druge strane, stručnjaci su dokazali i pokazali da bi ispaljivanjem tih raketa, na primer na Ukrajinu, na Poljsku, ili na neke druge susedne zemlje Belorusiji i Rusijiji, s obzirom na ruže vetrova koje postoje u tom delu sveta, od tog radioaktivnog zračenja postradali više Rusi i Belorusi nego oni u Evropi. Tako da je to jako sporno pitanje i jednostavno to je u celoj ratnoj euforiji nadmetanje između dve strane, ali mislim da to nadmetanje nije nešto što donosi prednost Rusiji", smatra Đukić.
Komentari (0)