Prava brojka preminulih od kovida 19: Koje zemlje u Evropi imaju najviše stope mortaliteta?

Skoro 4,3 miliona ljudi širom sveta izgubilo je život zbog kovida 19 od početka pandemije, podaci su Univerziteta Džons Hopkins.

Čak i dok programi vakcinacije stalno napreduju, ukupan broj koji se stalno menja nastavlja uzlaznom putanjom sa sve većim brojem novozaraženih, hospitalizacija i smrtnih slučajeva povezanih sa virusom.

Međutim, brojka američkog univerziteta daleko je od konačne, jer je poznato da na podatke iz različitih zemalja u velikoj meri utiču faktori kao što su kapaciteti za testiranje i različite definicije od zemlje do zemlje o tome šta predstavlja "smrt od kovida".

Veruje se, da se kao takav zvanični broj žrtava drastično potcenjuje. "Ekonomist" je u maju izvestio da je procenjeno da je tokom pandemije u svetu bilo od sedam do 13 miliona više smrtnih slučajeva, što je u to vreme bilo dva do četiri puta više od zvanične smrtnosti od kovida.

Nova studija objavljena ove sedmice u žurnalu "eLife" veruje da nudi najuverljivije dokaze o stvarnim brojkama smrtnosti u svakoj zemlji.

Tanjug/AP/Denis Grishkin, Moscow News Agency

To bi takođe moglo pomoći u razumevanju budućih pandemija, smatraju njeni autori Arijel Karlinski, apsolvent na izraeslkom Hebrejskom univerzitetu i Dmitri Kobak, sa Univerziteta Tibingen u Nemačkoj.

Zašto se ova brojka smatra pouzdanijom?

Autori studije prikupljali su nedeljne, mesečne i kvartalne podatke o stopi mortaliteta iz 103 zemlje i teritorije od 2015. do 2019. godine kako bi izgradili javnu bazu podataka koju su nazvali Svetskim skupom podataka o mortalitetu.

Na osnovu toga su uspeli da izračunaju osnovnu brojku smrtnih slučajeva koje bi svaka zemlja mogla da očekuje u 2020. godini. To je zatim upoređeno sa brojem smrti pripisanih kovidu.

"Merenje viška smrtnosti omogućava nam da kvantifikujemo i pratimo pandemije poput kovida 19 na način koji prevazilazi kapacitete i politiku testiranja i prijavljivanja", rekli su Karlinski i Kobak u saopštenju.

"Međutim, do sada nije postojalo globalno, često ažurirano skladište podataka o mortalitetu u svim zemljama", dodali su.

Višak mortaliteta - dodatnih smrtnih slučajeva osim onih koji se rutinski pripisuju faktorima kao što su starost, nasilje, saobraćajne nesreće, itd. - široko se smatra objektivnijim pokazateljem smrtnosti pripisane pandemiji.

Korišćen je kao merilo za procenu smrtnosti od pandemija i drugih ekstremnih događaja poput prirodnih katastrofa još u vreme velike kuge u Londonu 1665. godine, kao i pandemije španskog gripa 1918.

Iako studija ne uključuje zemlje poput Kine i Indije ili velike delove Afrike, skup podataka daje potpuniju sliku Evrope, oslanjajući se na podatke prikupljene iz 43 zemlje (ne računajući unose podataka za Kavkaz, autonomne teritorije Grenland i Gibraltar ili spornu regiju Pridnjestrovlje).

Dakle, šta podaci otkrivaju o pravom uticaju kovida na Evropu? Evo zemalja koje beleže najmanji i najveći procenat viška smrtnosti tokom pandemije.

Zemlje sa najnižim stopama

5. Nemačka i Luksemburg

Nemačka je do sada zvanično zabeležila skoro 92.000 smrtnih slučajeva, prema Univerzitu Džons Hopkins. Najnovija studija otkrila je da je Nemačka zabeležila blagi porast smrtnosti od 4 odsto u odnosu na početnu vrednost iz 2020. godine. Zajedničko peto mesto sa Nemačkom (i takođe povećanje od 4 odsto) beleži Luksemburg.

4. Finska

Najnoviji podaci za Finsku govore da je od početka pandemije od koronavirusa umrlo 984 ljudi. Višak smrtnih slučajeva u zemlji iznosio je 410, što znači da je Finska porasla za samo 1 odsto u odnosu na očekivanu godišnju stopu smrtnosti.

3 i 2. Danska i Island

I u Danskoj i na Islandu tokom pandemije, procenjen je pad od 1 odsto u broju smrtnih slučajeva. Inače, Dance su posebno hvalili širom sveta zbog odgovora na krizu i kasnijeg rešavanja pandemije.

1. Norveška

Uz Dansku i Island, Norveška je bila jedna od samo sedam zemalja na listi od 103 analizirane, koje su zabeležile pad broja očekivanih godišnjih smrtnih slučajeva na -4 odsto. Opšte mišljenje da su mere povezane sa pandemijom, poput fizičkog distanciranja, sprečile prenos drugih potencijalno smrtonosnih bolesti poput gripa, što je dovelo do pada.

Zemlje sa najvećim stopama

4. Slovačka, Češka Republika i tzv. Kosovo

Zajednički četvrti po veličini, susedi Slovačka i Češka beleže rast od 30 odsto u broju smrtnih slučajeva, kao i tzv. Kosovo. Osim što su prikazali višak mortaliteta sa povećanjem procenata, autori studije su takođe normalizovali procene srazmerno veličini populacije. Češka je zabeležila jednu od najvećih stopa smrtnosti sa 320 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, dok je Slovačka zabeležila 310 smrtnih slučajeva na 100.000.

3. San Marino

Mikrodržava koja je okružena Italijom, ima nešto više od 33.000 stanovnika. Iako je zabeleženo 90 zvaničnih smrtnih slučajeva od kovida, višak smrtnosti od 110, iznosi rast od 42 odsto u odnosu na osnovnu vrednost, što je ekvivalent od 320 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.

2. i 1. Severna Makedonija i Albanija

I susedi Severna Makedonija i Albanija zabeležili su povećanje od 43 odsto na godišnjoj osnovi prekomerne smrti. Zvanični podaci za Albaniju zabeležili su 2.200 smrtnih slučajeva od kovida, ali 9.300 viška smrtnih slučajeva. Ponovo, u relativnom smislu, Severna Makedonija je zabeležila jednu od 10 najvećih stopa smrtnosti sa procenjenih 420 viška smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.

Šta je sa evropskim zemaljama u kojima je bio veliki broj smrtnih slučajeva?

Bilo je nekoliko zemalja u Evropi koje su stojički izdržale velike epidemije korone, kao što su Velika Britanija, Italija i Španija.

Dok je Velika Britanija prijavila najveći zvanični broj preminulih u Evropi sa preko 130.000 žrtava kovida, u odnosu na šire stanovništvo to se prevodi u znatno manji porast smrtnosti od 18 odsto.

Što se tiče uticaja pandemije na ostatak sveta, većina evropskih zemalja uključenih u studiju generalno je zabeležila manji porast višak mortaliteta.

Najteže su pogođene južnoameričke nacije poput Perua, Ekvadora, Bolivije i Meksika, a višak smrtnosti porastao je na znatno više od 50 odsto očekivanje godišnje smrtnosti.

Nasuprot tome, u zemljama poput Novog Zelanda i Australije gde su slučajevi korone bili relativno niski, višak smrtnosti je pao ispod očekivanog niova.

Zbog čega? Pa, slično kao i u Norveškoj, ovaj pad se u velikoj meri pripisuje ranom usvajanju mera fizičkog distanciranja, koje su smanjile rizik od širenja bolesti poput sezonskog gripa na širu zajednicu.

Prevela: Tara Tomović