Evropa

Orban opipava teren sa "Hugzitom"- da li je izlazak Mađarske iz EU uopšte realna opcija

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

26/08/2021

-

06:54

Orban opipava teren sa "Hugzitom"- da li je izlazak Mađarske iz EU uopšte realna opcija
Orban opipava teren sa "Hugzitom"- da li je izlazak Mađarske iz EU uopšte realna opcija - Copyright EPA/SZILARD KOSZTICSAK, profimedia, Printscreen

veličina teksta

Aa Aa

Tema "Hugzita", odnosno izlaska Mađarske iz Evropske unije dugo je bila tabu, ali je ponovo izazvala interesovanje javnosti u Mađarskoj i Evropi. "Krivac" za to je list "Mađarska nacija" u kojem je objavljen članak na tu temu i to u trenutku kada je mađarski premijer Viktor Orban na meti kritika zbog sukoba sa Briselom i otvorenog protivljenja određenim odlukama i politikama Evropske unije.

Stručnjaci smatraju da ovaj tekst prestavlja potez "ispipavanja terena", odnosno stavova političke javnosti kada je tema napuštanja Evropske unije u pitanju. Iako se veruje da to nema mnogo veze sa predstojećim izborima, to će svakako prikazati stavove političara, analitičara i građana o važnim političkim pitanjima, kao što je odnos Mađarske sa Evropskom unijom.

Tanjug/AP/Laszlo Balogh

 

Šta piše u članku "Mađarske nacije"?

U mađarskoj verziji članka u listu "Mađarska nacija" navodi se da "napokon mora da se razmotri mogući izlazak iz saveza država koji krvari iz hiljadu rana, pokazuje imperijalne simptome i ponaša se podcenjivački i arogantno prema svojim istočnoevropskim članicama."

Autor ovog teksta je politikolog Tamas Fric, koji je član organizacija bliskih Orbanu, poput Foruma civilnog udruživanja.

Kako jedan o razloga zašto bi Mađarska mogla da se opredeli za put van EU, navodi se i to što "Zapad već potpuno svesno raskida s hrišćanskim moralom i svetskim poretkom i umesto toga najavljuje izgradnju kosmopolitskog, bezličnog svetskog društva, koje se oslanja na bezgraničnu samodopadnost i samouništenje individue".

Sa druge strane, kako navodi list, Mađarska, uz Poljsku i ostatak srednje Evrope čvrsto se drže tradicionalnih, kulturnih i verskih temelja. 

Printskrin/ Magyar Nemzet

 

Kao argumente za napuštanje EU, Fric u tekstu navodi da bi ovo pitanje trebalo sagledati iz polkitičkog, ekonomskog, kulturnog i moralnog, ali i vojnog stanovitra.

"Iz ugla politike, podsticaj za ostanak u EU je osećaj sigurnosti koju svaki građanin oseća u razvijenom, demokratskom savezu slobodnih nacija, pripadnost kojoj smo oduvek težili i koju smo postigli nakon četrdeset godina komunizma. Ako želimo to da napustimo nakon 15 godina, potrebni su nam jaki argumenti", piše Fric.

On navodi da su se prioriteti EU promenili i da se od zajednice slobodnih i suverenih zemalja, sada gradi "imperijalna, nadfederalna Evropa", zasnovana na potčinjavanju naiconalnih država.
Kako navodi, najveće želje Mađarske, suverenost i nezavisnost, sada su u opasnosti.

Politikolog je iz ekonomskog ugla skrenuo pažnju da bi izlaskom Mađarske iz EU doveo i do odlaska zapadnih kompanija, posebno nemačkim gigantima, Audija, BMV-a i Mercedesa, koji će zatvarati svoje fabrike.

Ipak, navodi, ne bi bilo nemoguće da kompanije ostanu u Mađarskoj, koja bi, kako je rekao mogla da sklopi bilateralne sporazume, po ugledu na Veliku Britaniju i druge zemlje van EU.

Takođe, kao jedan od argumenata za napuštanje Unije navode se i pretnje kaznama za Mađarsku, odnosno ukidanje korišćenje određenih fondova, kao i uključivanje u određene rasprave.

"Globalistička finansijska elita i evropske institucije na čijem su čelu Evropska komisija, Evropski parlament, Sud pravde i, u nekim slučajevima, Savet Evrope, zapravo nameravaju da nas pouče, čak i više, da nas kazni i učini život potpuno nemogućim ako odbijemo da postupimo po njihovim uputstvima", naveo je Fric u tekstu za "Mađarsku naciju".

Istovremeno naglašava da Mađarska svakako mora intenzivno da učestvuje u debatama o budućnosti Evropske unije.

Orban se za sada ne izjašnjava

List "Mađarska nacija", osnovan još 1938. godine i jedno je od vodećih glasila u Mađarkoj. Pripada grupaciji pod okriljem fondacije KESMA (Közép-Európai Sajtó és Média Alapítvány). Ova fondacija ima kontrolu nad više od 500 različitih medija u Mađarskoj. 

Međutim, KESMA je zbog bliskih veza sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom bila na meti kritike Evropske federacije novinara i Evropskog centra za slobodu štampe i medija. Zbog toga mnogi veruju da je Vlada Mađarske bila informisana o Fricovom tekstu. 

Pažnju je izazvalo i nekliko izjava mađarskih političara. Laslo Kover, predsednik mađarskog parlamenta, početkom jula je u jednom intervjuu izjavio da bi danas na referendumu o članstvu u EU sigurno glasao protiv.

Takođe, ministar finansija Mihali Varga prošle nedelje je rekao da bi na referendumu, doduše, trenutno glasao sa "da", ali da bi to pitanje moglo dobiti novo značenje krajem ove decenije, kada Mađarska počne više da uplaćuje na račun EU nego što od nje bude dobijala.

I Viktor Orban je u prošlosti povremeno izjavljivao da postoji i život izvan EU, poslednji put 2016. u vezi s Bregzitom. U ovoj najnovijoj raspravi se do sada nije izjasnio, ali je u poslednjem periodu Orban u stalnom sukobu sa EU.

Podsetimo, poslednja u nizu odluka zbog koje je Orban bio u centru pažnje, u negativnom smislu, jeste kontroverzni Zakon o zaštiti dece koji diskrimiše prava LGBT zajednice u toj zemlji.

Mađari su protestovali protiv ovog zakona koji je nedavno zvanično i usvojen, a Orban je ove nedelje najavio i referendum o tom zakonu.

Takođe, reakcije građana Mađarske bile su burne nakon projekta izgradnje kineskog univerziteta Fudan u Budimpešti, koji je u fokus doveo odnos Orbana sa Kinom.

Ipak, mađarski premijer najviše je uzburkao odnose sa Evropskom unijom kada je u novembru prošle godine stavio veto na budžet EU, što je prethodno i najavljivo. Iako je to učinila i Poljska, mnogo više pažnje privukla je Orbanova odluka, posebno jer je to drugi put da se Mađarska suprotstavlja kada je u pitanju budžet saveza.

Timoti Les: Dva ključna momenta

Mnogi su ocenili da objavljivanje teksta ima veze sa predstojećim izborima u Mađarskoj, ali među njima nije Timoti Les iz Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž. On za Euronews Srbija napominje da većina glasača i dalje podržava članstvo Mađarske u EU. 

Umesto toga, kaže da vlada radi na tome kako da se izbori sa rastućim strateškim problemom – da se troškovi i koristi članstva u EU menjaju u korist povlačenja – i želela bi da razgovara sa ljudima o tom pitanju.

On podseća da bi neki od lidera zemalja članica želeli da Mađarska ode, kao što je to skoro izjavio holandski permijer Mark Rute. Ipak, kako navodi Les, pre svega ne postoji pravni mehanizam koji bi prisilio zemlju na odlazak.

"Oni pokušavaj Mađarsku da istisnu uskraćujući joj razvojna sredstva EU, što je glavna korist od članstva za relativno siromašnu članicu Unije, a nekima bi bilo drago ukoliko bi Mađarska dobrovoljno otišla", objašnjava Les.

Za dalji razvoj situacije, prema njegovom mišljenju, ključna su dva događaja, glasanje o spornom takozvanom "zakonu protiv LGBTQ popoulacije" i rešavanje pitanja izbeglica iz Avganistana.

Kada je reč o referendumu o zakonu, Les navodi da će to na neki način biti glasanje o članstvu u EU, jer se tako pitaju Mađare da li su spremni da ostanu deo EU, ako to zahteva usvajanje liberalne socijalne politike te zajednice.

"Glasanje u prilog zakona imaće za posledicu blokiranje korišćenja novca iz fonda EU za oporavak od koronavirusa", kaže on.

EPA/Zoltan Balogh

 

Kada je reč o pitanju izbeglica iz Avganistana, pretpostavlja se da će zapadni deo EU nametnuti pitanje kvota njihovog raspoređivanja u zemlje EU.

"Mađari to neće prihvatiti, a argument koji sledi mogao bi se pokazati kao katalizator u utvrđivanju da li je položaj Mađarske u EU održiv", objašnjava Timoti Les sa Univerziteta Kembridž.

Ipak, kako zaključuje, izlazak Mađarske iz EU ne bi bio dobro rešenje za tu zajednicu.

"Kratkoročno, EU bi se mogla osloboditi svoje najnezgodnije članice, ali gubitak Mađarske značio bi da Bregzit nije bio jednstveni događaj. EU bi radije da se Mađarska promeni, a neki veruju da bi za zo postoji šansa ako dođe do promena nakon izbora sledeće godine", istakao je Les.

"Ispitivanje terena" i opomena

Prema mišljenju Milana Igrutinovića sa Instituta za evropske studije, za sada nema indicija da bi "Hugzit" mogao da postane politička agenda Orbanove partije Fides.

"Ovo je nabacivanje teme, gledanje reakcija. Glavna stvar je kako će mađarske političke elite reagovati na to. To je ispitivanje više političke javnosti, opozicije, pa i Evropske unije, više nego same populacije", naveo je Igrutinović za Euronews Srbija.

Kako je naveo, dalji razvoj situacije i ponašanje u odnosu na ovu temu biće jasniji kada Fides bude uvideo kakave su rekacije.

"Za njih je to utilitarna stvar, nije to stvar tvrde ideološke matrice ili bilo čega. Za njih je pitanje da li to mogu da uključe u svakodnevni žargon i da sa njm nastupaju i prema Briselu i u unutrašnjem dijalogu", objašnjava Igrutinović.

Takođe, smatra da tema "Hugzita" nije preterano popularna, kao i da birači nisu spremni da je prigrle.

"Stanje nije došlo do te tačke u Mađarskoj. Mislim da je ovo dugoročnije ispipavanje terene i bio bih iznenađen da to postane predizborna platformska tačka", dodao je Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije.

Unsplash

 

Na drugoj strani, profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević ovaj potez, gledajući u širem kontekstu, vidi upravo kao opomenu za višegodišenje razmirice između Mađarske i EU.

Kako je objasnila, godinama stižu kritike od institucija EU, pre svega Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

"Oni zapravo već duže vremena prete, kao i u slučaju Poljske, da će pokrenuti član kojim bi eventualno Mađarskoj mogle da budu uvedene sankcije od strane drugih država članica", kaže Kovačević i dodaje da se radi o sankcijama koje bi sprečile učešće u donošenju nekih odluka, kao i onim oko raspodele nekih fondova.

Zato bi ovaj potez pokretanja teme "Hugzita" mogao da bude i neka vrsta opomene i EU i Mađarskoj, kako ni jedna ni druga strana ne bi otišle predaleko.

Kako navodi profesorka Kovačević, ovakvi procesi su vrlo nezgodni jer mogu da odu predaleko.

"Treba proceniti koliko, u kojoj meri, kojim tonom, možete da kritikujete vladu jedne zemlje članice, a da ne izazovete svojevrsni politički bumernag", navodi ona i dodaje da se od početka nerazumevanja Mađarske i Poljske sa EU čuju i pretnje o mogućnosti napuštanja EU, to se aktuelizovalo izlaskom Britanije.

Takođe, s obzirom na činjenicu da se bliže izbori, ona ovaj potez vidi i kao pridobijanje oni glasača koji su iziritirani kritikama koje stižu iz Evropske unije.

Profesorka Kovačević navodi da tek u slučaju intenzivnije rasprave o mogućnosti da Mađarska napusti EU, to može da se pretvori u političku opciju.

Kakve su reakcije u Mađarskoj?

Liberalno orijentisani autori navode da, iako su ranije političari Fidesa, kao i sam Orban, govorili da Mađarska mže da napreduje čak i izvan EU, nikada nisu formalno doveli u pitanje koristi članstva EU.

Na jednoj strani su analitičari ubeđeni da bez Orbanovog odobrenja nijedan takav stav ne bi mogao da se pojavi u listu "Mađarska nacija". Navode da je Orban izuzetno talentovan političar koji ne bi požurio da poviče neki opasan potez, koji bi za njega mogao da znači poraz.

Klara Dobrev, koja je jedna od opozicionih kandidatkinja za premijerka, izjavila je da je ovaj članak "napisan po Orbanovom nalogu i u Orbanovim interesima“, prenosi Kafkadesk.

Gabor Bojar  biznismen koji je politički angažovan, navdi da Orban mora da ubedi samo oko 50 odsto biračkog tela da Mađarsku nepravedno kažnjava Evropska komisija. Taj broj bi bio dovoljan za pokretanje referenduma, na kojem bi, s obzirom na propagandnu mašinu Orbanovog režima, Mađari mogli ispasti žrtve mađarskog ekvivalenta Najdželu Faražu.

Kako navodi Kafkadesk, prema israživanju javnog menjanja, većina Mađara, odnosno 83 odsto pristalice su članstva u Evropskoj uniji. U taj procenat ubraja se 79 odsto glasača Orbanove partije Fides.

Takođe, prema istraživanju o kojem piše sajt Telex, većina glasača Fidesa želi da ostane u EU. Kako su naveli autori teksta na tom sajtu, "Hugzit" je od koristi samo kritičarima mađarske vlade u EU, pre svega predsedniku Francuske Makronu, koji želi da ojača i centralizuje EU.

Ipak, prema navodima sajta Kafadesk, vlada može uspešno uveriti birače da je Evropska unija ta koja kažnjava Mađarsku, zbog zakona protiv pedofila i širenja homoseksualne propagande među decom, može ih odvratiti od vrste masovne propagande u kojoj se ističe podršku Evropske unije.
 

 

Komentari (1)

Milos

26.08.2021 18:01

Ne smeju oni o tome ni da misle, a ne da pokrenu referendum. Britanija je svetska sila, a ovi bi pocrkali da im nije EU.

Evropa