Pretnje uništenjem na Dan pobede: Kako bi Ukrajina mogla da napadne Moskvu i kakav se odgovor Rusije očekuje
Komentari
08/05/2025
-18:09
Eskalacija rata dronovima i obostrane pretnje Rusije i Ukrajine obeležili su pripreme za proslavu jubilarnog 80. Dana pobede u Moskvi i vojne parade, na kojoj će prisustvovati lideri 29 zemalja, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rusija tvrdi da je njena protivvazdušna odbrana (PVO) za 24 sata oborila čak 524 bespilotne letelice, što bi bio apsolutni rekord, dok Ukrajina tvrdi da je od 187 dronova oboren 81.
Nakon što je Ukrajina juče izvela masovni napad dronovima i paralisala aerodrome u ruskoj prestonici, a Rusija izvršila udare na Kijev, usledilo je relativno zatišje 8. maja i obostrana obustava noćnih dejstava dronova i raketa, što se poklapa sa trodnevnim primirjem koje je proglasio ruski predsednik Vladimir Putin. Ukrajina je odbacila ovaj prekid vatre, a borbe nisu potpuno stale, kao ni drugi vazdušni udari. Kijev je jutros prijavio tri ruska napada teškim navođenim avionskim bombama FAB u Sumskoj oblasti.
Prethodno su pretnje razmenili ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev. Ukrajinski lider je prvo rekao da "ne može da garantuje bezbednost" lidera koji dolaze na vojnu paradu u Moskvi, dok je ruski zvaničnik zapretio da u slučaju provokacije "niko ne može da garantuje da će Kijev doživeti 10. maj".
Po vojnim Telegram kanalima i nekim medijima pojavile su se i neproverene informacije da je Putin odobrio napad novim raketama "Orešnik" na Kijev 9. maja u slučaju provokacija, mada on o tome nije govorio, niti se pojavilo bilo kakvo saopštenje zvaničnika o načinu na koji bi Rusija mogla da uzvrati.
U Moskvi su uvedene dosad neviđene mere bezbednosti. Elektronska komunikacija se ometa, a mobilni internet periodično ne radi po nekoliko sati. Ukrajinski portal Strana prenosi reči očevidaca, da se na ulazu u rusku prestonicu nalaze se pojačane patrole saobraćajne policije koje selektivno zaustavljaju automobile. Ruski strahovi deluju opravdano s obzirom da je jedan lakši dron već pogodio krov Kremlja 3. maja 2023. a ruska vojska tada popela PVO sisteme Pancir-S1 na krovove višespratnica.
Udaljenost od ukrajinske granice do Moskve je oko 450-500 kilometara, a ukrajinska vojska ima mnoštvo dronova koji mogu da je pokriju. Međutim, Strana upozorava da ih je prilično lako oboriti i, s obzirom na pojačane mere bezbednosti u Moskvi i okolini 9. maja, velika je verovatnoća da će dronovi biti uništeni na prilazima prestonici.
Prema analizi ovog portala, oni će ipak igrati glavnu ulogu ako se donese odluka o napadu na Moskvu, mada je malo verovatno da će naneti bilo kakvu ozbiljniju štetu, osim psihološke i informacione.
Povezane vesti
Prema otvorenim izvorima, ukrajinski vazdušno-desantni dron UJ-22 ima domet do 800 km i mnogo puta je korišćen za udare duboko u rusku teritoriju. Napredniji kamikaze dron "Bobr", koji je postao poznat nakon serije napada na Moskvu, ima domet do 1000 km i nosi bojevu glavu težine do 20 kg. Još jedan model je dron na mlazni pogon "Ljuti“, sposoban da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 1000 km sa bojevom glavom do 75 kg. Razvijen je sa očekivanjem da izbegne sisteme protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja.
Ukrajinske vazdušne snage takođe imaju hibridnu verziju - raketu drona "Paljanica". Specifikacije nisu objavljene, ali vojni Telegram kanali sugerišu da bi domet mogao biti i do 700 kilometara. Ovo je jedan od najnovijih sistema i nije poznato koliko je spreman za borbu. Međutim, već kruže glasine o izolovanim udarima.
Treba napomenuti da je nakon prilično intenzivnih napada na Moskovsku oblast 2023. aktivnost bespilotnih letelica tamo uglavnom zamrla. Među skorijim presedanima je napad 11. marta, kada su dronovi prvi put posle dužeg vremena napali Moskovsku oblast. Iako je napad bio masovan, nema izveštaja o značajnijoj šteti na ruskim objektima, što ukazuje na to da je PVO ruske prestonice najverovatnije značajno ojačana tokom protekle godine.
Druga opcija su rakete iz zapadnih zemalja, što vuče ogromne geopolitičke rizike i ostavlja mnoge nepoznanice. Naime, krstareće rakete iz NATO zemalja Ukrajinci ne mogu samostalno da koriste, bez odobrenja zemalja porekla. Nakon što je New York Times obelodanio da su američka i ukrajinska vojska i obaveštajne službe praktično integrisani svaki napad NATO oružjem na proslavu Dana pobede bi zemlje čiji su lideri prisutni lako mogle da pripišu SAD.
Treba napomenuti i da od inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa gotovo nema izveštaja o udarima na međunarodno priznatu rusku teritoriju britanskim ili američkim raketama dugog dometa.
Britansko-francuske rakete vazduh-zemlja "Storm Shadow/SCALP" imaju maksimalni domet do 560 kilometara, a najnovija modifikacija rakete ATACMS Block 1A-ER, može da pogodi ciljeve na razdaljini do 500 km.
Na ukrajinskoj teritoriji smeštene su Storm Shadow i ATACMS rakete koje se povremeno koriste protiv ruskih ciljeva. Međutim, ostaje pitanje da li ukrajinska vojska ima verzije sa maksimalnim dometom. Ranije je bilo izveštaja da Ukrajina ima rakete dometa 300-350 km, a ali nije bilo vesti o udarima u dubinu ruske teritorije. Njihovo dejstvo je bilo ograničeno na regione koji se graniče sa Ukrajinom, kao na početku nedavno poražene Kurske ofanzive.
Povezane vesti
Pored toga, kod korišćenja vazduh-zemlja raketa postoje ograničenja u pogledu blizine aviona sa njima ruskoj granici, gde ih mogu oboriti ruski PVO sistemi ili lovci.
Ukrajinske vojne vlasti su saopštile da je razvoj domaćih balističkih raketa sličnih ruskom "Iskanderu“ sa dometom od oko 500 ili čak 700 kilometara (projekti "Grom“ i "Sapsan“) u završnoj fazi. Međutim, nema potvrde da su ove rakete spremne za borbenu upotrebu.
Takođe je navedeno da je ukrajinska krstareća raketa "Neptun“, prvobitno za morske ciljeve, već prilagođena za udare na kopno. Bilo je izveštaja o njenoj mogućoj modernizaciji i povećanju dometa na 400-500 km. Međutim, nije bilo javne potvrde o prisustvu takvih modifikacija u Oružanim snagama Ukrajine.
Povezane vesti
Politički ciljevi udara i scenariji ruske osvete
Ruski ratni dopisnik i vojni analitičar Aleksandar Koc pokušao je da odgovori na pitanje zašto uošte napadati Moskvu, ako se obe strane slažu da su šanse za uspeh gotovo nikakve. Po njemu je glavni cilj je bio što više omesti dolazak stranih lidera u nadi da će neki od njih otkazati prisustvo, kao i da se sve verovatno radi prema nalogu iz inostranstva.
"Poenta ovde, naravno, nije u tome da je 'Stari svet' našim praznicima 'izvitoperen'. Sama činjenica da su lideri tridesetak država zvanično potvrdili spremnost da dođu u Moskvu govori mnogo. Svet se potpuno promenio. Više nema zapadnog diktata koji prstom pokazuje gde možete da idete, a gde ne", napisao je Koc u autorskom tekstu za Komsomolskaju pravdu, dodavši da je Moskva sticajem okolnosti postala centar ujedinjenja.
Interesantno da Koc ne iskuljučuje mogućnost da ruska vojska otkaže svečane nalete borbenih aviona jer bi Ukrajina mogla da cilja aerodrome sa kojih oni poleću.
Koc, poput Strane, govori o psihološkoj šteti preko zastrašivanja civila i stvaranja haosa u avio-saobraćaju, koji je inače poremećen zbog sukoba Indije i Pakistana.
Ruski analitičar kao još jednu mogućnost navodi pokušaj Ukrajine da isprovocira silovit i momentalan odgovor Rusije i natera je da prekrši primirje koje je sama proglasila u trenutku kada je Zelenski pozvao strane lidere da se okupe u Kijevu.
"Rusija nikada nije preduzela nikakve drastične korake zasnovane na emocijama. To je stil Vladimira Putina. Stoga, ne mislim da će 'odgovor' biti munjevit", smatra Koc, ali dodaje da bi u slučaju udara na Moskvu zapadni lideri mogli da zaborave na "politički turizam" u Kijev.
Što se tiče udara "Orešnikom", Koc ne misli da bi ukrajinski politički vrh, a posebno Zelenski mogli da budu meta, ali da bi on mogao da usledi nakon isteka primirja.
"Mogućnost korišćenja ove nove rakete bih ocenio sa 50/50 — ili ćemo udariti ili nećemo. Ali meta će očigledno biti vojna. I očigledno veoma osetljiva za Ukrajinu. Lično, ne vidim svrhu lansiranja skupe municije, čija industrijska proizvodnja tek počinje, za rat ciglama", napisao je Koc, misleći na puko rušenje zgrada u znak odmazde.
Po njemu je verovatnije da će, kao i do sada, Rusija odgovoriti jačim pritiskom na liniju fronta, kao i već viđenim masovnim raketnim udarima drugim tipovima projektila, pošto je nakupila zalihe tokom 30-dnevne obustave ciljanja energetskih postrojenja.
Sa druge strane Washington Post piše o sve glasnijim spekulacijama da bi Kijev napadom mogao da pokuša da "osramoti" Moskvu pred stranim liderima, posebno kineskim predsednikom Si Đinpingom. Ipak, prema rečima neimenovanog visokog zvaničnika iz ukrajinske vojske, pokušaj napada na Moskvu je malo verovatan zbog malih šansi za uspeh.
"Kao što vidite, premestili su sve ruske sisteme protivvazdušne odbrane da bi zaštitili Moskvu. Čak i ako dođe do pokušaja, neće biti uspešan. Možda bi moglo biti ukrajinskih napada na druge regione, ali ne i na Moskvu“, rekao je on za vašingtonski list.
Još jedan vojni zvaničnik dodao je da bi napad na paradu na Crvenom trgu, kojem bi trebalo da prisustvuju kineski, indijski, pa čak i evropski zvaničnici, rizikovao rusku odmazdu i mogao da razljuti Vašington. Zvaničnik je opisao spekulacije da Ukrajina planira napad kao preterivanje.
Komentari (0)