EU postigla dogovor o 17. paketu sankcija Rusiji: Glavne mete su "flota iz senke" i vojnoindustrijski kompleks

Evropska unija se složila da uvede novu rundu sankcija protiv Rusije, ako ona nastavi da odbija 30-dnevni bezuslovni prekid vatre koji su predložili SAD i tzv. Koalicija voljnih.

Odluka stiže u trenutku kada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izaziva ruskog lidera Vladimira Putina da dođe na direktne mirovne pregovore u Turskoj, što format koji je podržao šef Bele kuće Donald Tramp.

Za sada, Kremlj nije potvrdio da li će ruski predsednik zaista putovati u Istanbul. Washington Post je, na osnovu izjave "bivšeg visokog zvaničnika Kremlja" objavio da će rusku delegaciju predvoditi ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i savetnik predsednika za spoljnu politiku Jurij Ušakov

"Verujem da ako Putin ne dođe i bude igrao igre, to će biti konačan dokaz da ne želi da okonča rat“, rekao je Zelenski.

Preliminarni sporazum o novim sankcijama, 17. paketu od februara 2022. godine, zaključen je u sredu ujutru tokom sastanka ambasadora EU i očekuje se da će ga ministri spoljnih poslova formalno odobriti sledeće nedelje.

Mađarska, glasni kritičar ekonomskih ograničenja koja je dva puta ove godine skoro blokirala njihovo obnavljanje, nije se protivila merama. Diplomate su navele da su zakulisne diskusije među državama članicama protekle bez većih kontroverzi, što je mogući znak ograničenog obima predloga, piše Euronews.

Još jednom, glavna meta sankcija je "flota iz senke“ koju Rusija koristi da bi zaobišla zapadna ograničenja u vezi sa trgovinom naftom i održala važan izvor prihoda.

Flota se sastoji od starih, neosiguranih brodova za koje se sumnja da koriste razne forme obmane, uključujući davanje falsifikovanih podataka, isključivanje transpondera kako bi postali nevidljivi i sprovođenje višestrukih prenosa sa broda na brod kako bi se prikrilo poreklo nafte. Plovila su takođe pod lupom zbog navodnog učešća u sabotaži protiv kritične infrastrukture.

Do sada je EU ciljalja 153 tankera iz "flote iz senke“, a svima im je zabranjen pristup lukama i uslugama EU. Nove sankcije dodaju skoro 200 plovila, čime se ukupan broj povećava na preko 350.

Sporazum postignut u sredu takođe stavlja na crnu listu 75 pojedinaca i kompanija uključenih u ruski vojnoindustrijski kompleks i preko 30 firmi osumnjičenih da snabdevaju Moskvu robom dvostruke namene koju su zapadni saveznici zabranili, rekle su diplomate. Takođe zabranjuje izvoz hemikalija proizvedenih u EU koje se mogu koristiti za proizvodnju raketa.

Ultimatum Evrope

Nakon skoro završenog 17. paketa, Brisel već razmatra sledeći korak.

Nedostatak napretka na diplomatskom frontu podstakao je pozive širom Evrope za pooštravanje ekonomskog pritiska na Rusiju kao način da se prisili Putin na primirje. Kremlj, međutim, nije pokazao spremnost da se angažuje oko ovog predloga.

"Možemo potvrditi da, u odsustvu prekida vatre, (...) zaista razmatramo dalje sankcije“, rekao je portparol Komisije u utorak.

U sinoćnjem obraćanju, francuski predsednik Emanuel Makron je imenovao ruske finansijske usluge, naftu i gas kao potencijalne mete, u koordinaciji sa Vašingtonom.

Cilj Evrope je da "postigne tridesetodnevni prekid vatre na kopnu, u vazduhu i na moru kako bi se razgovaralo o pitanju teritorija i bezbednosnih garancija“, rekao je Makron.

Ali svaki novi plan, posebno ako je oštar, spreman je da se suoči sa otporom Mađarske.

Dok je Budimpešta na kraju popustila i pristala da obnovi postojeće sankcije, Brisel je bio uzdrman trkom protiv vremena i trenutno razmatra alternativne metode za zaobilaženje veta i osiguravanje da opsežni režim može ostati na snazi.

„Istražujemo sve opcije“, rekao je u utorak Valdis Dombrovskis, evropski komesar za ekonomiju.

„To su teški razgovori, ali do sada smo uspeli da se dogovorimo o velikom broju paketa sankcija (...) putem postupka jednoglasnog glasanja. Dakle, moramo imati sve alate i sve opcije na stolu.“