Važnost afere "Fajzergejt": Telefon Fon der Lajen možda krije ključ o "bačenim" milijardama i tajnim ugovorima
Komentari14/05/2025
-14:46
Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen moraće da se suoči sa političkim posledicama presude u aferi "Fajzergejt", nakon što je Evropski sud pravde (ECJ) danas presudio protiv EK po svim tačkama tužbe New York Times-a (NYT) iz 2023. U presudi se navodi da Komisija nije uverljivo objasnila zašto je 2021. odbila da američkom listu pokaže elektronsku prepisku između Fon der Lajen i generalnog direktora farmaceutske kompanije "Fajzer" Alberta Burle pred nabavku vakcina protiv kovida-19 vrednu 35 milijardi evra.
EK je tvrdila da te privatne poruke nisu važne, ali je sud odlučio da predstavljaju dokumentaciju i da izvršno telo EU ne može prosto da kaže da ih ne poseduje, već mora da javnosti ponudi verodostojna objašnjenja zašto je nemoguće pronaći ih. Takođe, EK nije uverila sud da ne poseduje te poruke.
Presuda, koja će verovatno privući značajne političke reakcije, pojačava rastuću zabrinutost oko visoko centralizovanog stila vođstva fon der Lajen, navodi briselski portal Euractiv. Međutim u drugom tekstu se iznosi teza da Fon der Lajen verovatno neće snositi teške političke posledice "koliko god evroposlanici i nevladine organizacije bili zgroženi".
Navodi se da je Fon der Lajen navikla na intenzivne kritike i poslanika Evropskog parlamenta i nevladinog sektora, ali da to do sada nije umanjilo njenu ogromnu, konsolidovanu moć na čelu EK. Zbog toga se očekuje da ona nastavi da, kao i do sada, ignoriše i baca u drugi plan kritike i optužbe kojima će krenuti da je obasipaju.
Fon der Lajen je neposredno pre presude bila u centru drugog potencijalnog skandala, kada su ona, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola privatnim avionom leteli od Brisela do Luksemburga i nazad prošlog petka, za šta kolima treba nešto više od dva sata. Prema portparolki EK Pauli Pinjo, odluka je doneta zbog gustih rasporeda zvaničnika koji su hteli da Dan Evrope provedu sa luksemburškim premijerom Lukom Fridenom. Istog tog dana sastali su se sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Briselu.
Privatni letovi se ni malo ne sviđaju Zelenima u Evropskom parlamentu, dok je nemački Der Spiegel prošle godine pisao kako je Fon der Lajen za dve godine 57 puta putovala privatnim avionom.
Čudne brojke i tajni ugovori iza nabavke kovid vakcina
"Fajzergejtu" je prethodila odluka članica EU da dozvole EK da u njihovo ime pregovara o zajedničkoj nabavci vakcine, nakon što su proizvođači obećali raniji pristup i nižu cenu. Ne samo da su vakcine stigle mnogo kasnije nego što je obećano, već je Komisija naručila naizgled neopravdano velike količine. Kako je Politico pisao krajem 2023. najmanje 215 miliona doza je uništeno, što je poreske obveznike koštalo oko četiri milijarde evra.
Povezane vesti
U istraživanju Univerziteta Kembridž navodi se da niža prosečna cena po dozi vakcina u EU u odnosu na SAD i ostatak sveta ne znači da je vakcinacija bila jeftinija zbog raznih članova ugovora koji nisu otkriveni, poput obima isporuke, rasporeda, garancija kupovine i klauzule o odgovornosti. Više od četiri milijarde doza vakcina protiv kovida-19 je obezbeđeno za oko 445 miliona stanovnika EU, piše u istraživanju. Kao glavni razlozi za višak pominju se diverzifikacija tehnologije radi veće šanse da vakcine budu efikasne i bezbedne, kao i to što mnoge od njih zahtevaju više doza i bustere.
Studija Kembridža došla je do brojke od čak 450 miliona doza koje su propale do maja 2023.
Fon der Lajen je od juna 2020. do kraja 2021. ugovorila nabavku čak 4,6 milijardi doza po ceni od 71 milijarde evra, prema podacima EU. Do danas, uključujući sve dodatne buster doze, građani EU su primili nešto više od milijardu kovid vakcina, što znači da je čak 3,5 milijardi doza vakcine kojima je istekao rok upotrebe ili odbačeno ili će uskoro biti odbačeno, što je mnogo više od brojki Kembridža od pre dve godine.
Tačne cene ili bilo koji drugi detalji poverljivih ugovora nisu zvanično objavljeni, uprkos presudi Evropskog suda pravde i ombudsmana EU da oni moraju biti javno dostupni. EK je odmah uložila žalbu na sudsku presudu, a naknadna odluka se još uvek čeka.
EU "Fajzeru" platila mnogo više od prvobitnog dogovora?
Međutim, neke detalje ugovora sa "Fajzerom" otkrio je Financial Times tri meseca nakon što je zahtev NYT-a odbijen i oni pokazuju da je EU platila veću cenu za nove doze, koje je Fon der Lajen pomogla da se nabave, nego u prethodnoj tranši. Novi sporazum, uključivao je povećanje cene pojedinačne doze sa 15,50 evra na 19,50 evra, što je evropske vlade koštalo dodatnih milijardi evra novca poreskih obveznika.
Sporni slučaj predstavlja oko 40 odsto ukupnih nabavki, to jest 1,8 milijardi doza, što ovo kompaniju čini ubedljivo najvećim dobavljačem EU. Šta se nalazi u tim ugovorima, moglo bi biti ključno za razumevanje kako i zašto je Evropska komisija donosila odluke u vezi nabavke vakcina. Ključ za to mogao bi da se krije u telefonu Fon der Lajen, zbog čega je sadržaj poruka toliko važan.
Upravo je generalni direktor "Fajzera" Albert Burla, tokom intervjua u aprilu 2021. godine otkrio da je pregovarao o istorijskom ugovoru o nabavci vakcina sa Fon der Lajen za 1,8 milijardi doza, barem delimično putem SMS poruka. Priznanje je odmah izazvalo interesovanje onih koji su već imali sumnje zbog naizgled nerazumnih brojki, zahtevajući da se SMS poruke objave kako bi se odagnale sumnje na korupciju.
Povezane vesti
Fon der Lajen je to odbila, tvrdeći da su "kratkotrajne“ poruke slučajno izbrisane, ali u tim porukama ionako nije bilo "ničeg suštinskog“ što bi vredelo otkrivati. NYT nije odustao i nakon više od godinu dana neuspešnih zahteva za slobodu informacija, koje je više puta podržavao ombudsman EU, a čije su neobvezujuće odluke kojima se zahteva otkrivanje informacija, list je tužio EK ECJ u januaru 2023. godine.
EK je na saslušanju u Luksemburgu u novembru tvrdila da su poruke korišćene samo za koordinaciju sastanaka i da nisu sadržale suštinske informacije.
Međutim, advokati Komisije su priznali da zapravo nisu lično videli poruke, nego su se oslanjali na ono što im je kabinet Fon der Lajen saopštio.
Advokati takođe nisu mogli da odgovore na pitanja suda o tome da li poruke još uvek postoje. Iako Komisija nije arhivirala poruke, sudije su pokušavale da utvrde da li su one bile sačuvane na nekom fizičkom telefonu.
Pobeda transparentnosti i oštre kritike za Fon der Lajen
Portparol NYT-a rekao je povodom presude da je ona "pobeda za transparentnost i odgovornost u Evropskoj uniji i da šalje snažnu poruku da kratkotrajne komunikacije nisu van domašaja nadzora javnosti“.
"Sud je priznao pogrešno postupanje Evropske komisije sa ovim zahtevom i jasno stavio do znanja da zvaničnici imaju obavezu da čuvaju i dostave relevantne zapise, uključujući i tekstualne poruke“, kazao je portparol.
Nekoliko NVO i poslanika Evropskog parlamenta oštro je kritikovalo Fon der Lajen još i pre presude.
"Ove poruke je trebalo da budu objavljene davno. Kada odluke utiču na zdravlje miliona ljudi, tajnost ne može prevladati. U širem smislu – i što je najvažnije – veliki javni ugovori ne bi trebalo da se donose putem privatnih poruka, već kroz formalne procese koji obezbeđuju demokratsku odgovornost“, rekla je Šari Hinds, rukovodilac za politički integritet EU u Transparensi internešenel.
Nekoliko političkih grupa u Evropskom parlamentu – uključujući Socijaliste i Demokrate, Zelene i frakciju Obnovimo Evropu, takođe su pozvali Komisiju da objavi poruke kada je skandal izbio.
"Transparentnost nije luksuz, to je demokratska obaveza. Kada Evropska komisija, pod Ursulom fon der Lajen, odbija da objavi SMS poruke ili u velikoj meri rediguje ugovore o vakcinama, ona šalje opasnu poruku: da korporativna tajna može da nadjača javni interes“, rekla je poslanica Zelenih Tili Mec, prenosi Euroactiv.
Komentari (0)