Desnica jača nego ikad pre: Centristi pobedili, ali suverenistički talas zapljusnuo Evropu
Komentari
20/05/2025
-19:17
Centristi su u nedelju odahnuli kada su njihovi kandidati nadmašili desničarske rivale na istovremenim izborima u tri evropske zemlje. U Rumuniji je centrista Nikušor Dan iznenadio pobedom nad vatrenim desničarom Džordžom Simionom u drugom krugu predsedničkih izbora. U Poljskoj je liberal Rafal Tšaskovski jedva pretekao svog protivnika iz desničarske stranke Pravo i pravda, Karola Navrockog, u prvom krugu predsedničkih izbora. U Portugalu, na vanrednim izborima, krajnje desničarska partija Čega doživela je nalet, iako nijedna stranka nije osvojila većinu.
U Briselu su se smirili strahovi da bi nalet krajnje desničarskih i evroskeptičnih kandidata mogao da uzdrma ključne članice EU i NATO saveznike. Međutim, uprkos pobedama centrista, ovi izbori nikako se ne mogu smatrati porazom desnice, piše "Politico".
Rumunija: Desničarski talas dobija zamah
U Rumuniji raste podrška ultranacionalističkim političarima. Visoka izlaznost na izbore spasla je umerenog Nikušora Dana, koga je većina Rumuna u nedelju izabrala za predsednika. Nezavisni gradonačelnik Bukurešta, proevropski kandidat koji je vodio kampanju zasnovanu na reformama, pobedio je Džordža Simiona iz desničarsko-nacionalističkog Saveza za ujedinjenje Rumuna (AUR) u drugom krugu.
Rumunija je ključna članica EU i NATO-a, ali uspon Simiona, samoproglašenog "trampiste" koji zagovara smanjenje vojne pomoći Ukrajini, izazvao je strahove da bi ova zemlja od 19 miliona stanovnika mogla biti destabilizovana. Simion je, doduše, pokušao da ublaži te brige, pišu oni.
Danu su šanse bile male, pošto je morao da sustigne Simiona, koji je u prvom krugu ostvario ubedljivu prednost. Simion se predstavljao kao naslednik ultranacionaliste Kalina Đorđeskua, čija je pobeda u novembru poništena zbog navoda o ruskom mešanju.
U nedelju je Dan pobedio Simiona sa razlikom od sedam procenata. On je u ponedeljak potvrdio da će Rumunija "nastaviti da bude nepokolebljivi saveznik" NATO-a i da će "ulagati u odbranu kako bi ojačala transatlantske veze".
Tanjug/AP/Vadim Ghirda
Ključno za Danovu pobedu bila je ogromna izlaznost u drugom krugu – sa 53 odsto u prvom krugu, skočila je na skoro 65 odsto u nedelju, što je najviše od 1996. godine. Ovaj trend bio je očigledan i u dijaspori, gde je Simion u prvom krugu osvojio 61 odsto glasova, ali je u drugom krugu, kada je broj glasača porastao sa nešto manje od milion na 1,6 miliona, njegova podrška pala na 56 odsto.
Povezane vesti
U Moldaviji, gde je velika većina podržala Dana, broj glasača skočio je sa 90.500 na preko 157.000. U zemljama poput Italije, Španije i Velike Britanije, Simionova podrška je opala, iako je tamo pobedio.
Dan je u video-poruci u nedelju uveče zahvalio "svakom Rumunu koji je izašao na izbore, podigao glas i borio se za ono u šta veruje", pripisujući pobedu "neviđenoj mobilizaciji". Kod kuće, Dan je povećao prednost, posebno zahvaljujući podršci mađarske manjine, koja je u drugom krugu prešla sa kandidata establišmenta Krina Antoneskua na Dana.
Ipak, brzi rast podrške Simionu i Đorđeskuu je zabrinjavajući. U poništenom prvom krugu, Đorđeskuova pobeda šokirala je zemlju. U prvom krugu ponovljenih izbora ranije ovog meseca, Simion je ostvario bolji rezultat od svog i Đorđeskuovog kombinovanog novembarskog učinka. Izborna mapa drugog kruga pokazuje da su Dan i Simion bili u tesnoj trci u velikim delovima zemlje.
Poljska: Podeljena zemlja na raskršću
U Poljskoj je liberalni gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, ali sa manjom razlikom nego što se očekivalo. Umesto predviđenih pet procenata prednosti, imao je samo dva procentna poena više od svog desničarskog rivala Karola Navrockog, koji je iznenadio jakim nastupom.
Ovi izbori su ključni za premijera Donalda Tuska, čije je liderstvo bilo ograničeno od strane predsednika Andžeja Dude, saveznika populističke desničarske stranke Pravo i pravda (PiS). U nedelju je Tšaskovski, član Tuskove Građanske platforme, osvojio 31,4 odsto glasova, dok je Navrocki, koga podržava PiS, dobio 29,5 odsto.
Tanjug AP/Beata Zawrzel
Međutim, Slavomir Mencen, kandidat krajnje desničarske Konfederacije, zauzeo je treće mesto sa 14,8 odsto, dok je antisemitski kandidat krajnje desnice Gžegož Braun iznenadio četvrtim mestom sa 6 odsto.
Ovi glasovi biće presudni u drugom krugu 1. juna, kada će Tšaskovski i Navrocki morati da pridobiju glasače kandidata koji nisu prošli dalje. Navrocki je već u nedelju pozvao Mencena i njegove glasače da ga podrže, poručivši: "Obojica želimo suverenu, snažnu, bogatu i bezbednu Poljsku".
Povezane vesti
Izborna mapa prvog kruga u Poljskoj pokazuje podeljenu zemlju: zapad i veći gradovi podržavaju Tšaskovskog, dok većina istoka preferira Navrockog.
Portugal: Desnica jača iz senke
U Portugalu je centrističko-desničarska "Demokratska alijansa" osvojila najviše glasova na vanrednim izborima u nedelju.
Međutim, pravi pobednik večeri bila je krajnje desničarska partija Čega, koja je skočila na drugo mesto, izjednačivši se sa Socijalističkom partijom kao druga najveća snaga u parlamentu.
Čega je iskoristila narodni gnev prema glavnim strankama u Portugalu. Njen nastup u nedelju potvrdio je naizgled nezadrživ rast: od samo jednog poslanika 2019, postala je treća po snazi na prošlogodišnjim izborima, a sada kontroliše četvrtinu mesta u zakonodavnom telu.
AP Photo/Joao Henriques
Trenutno ima 58 parlamentarnih mesta, a taj broj bi mogao da poraste kada se završi prebrojavanje glasova dijaspore.
Njeni veliki uspesi na jugu Portugala, poljoprivrednom regionu koji je decenijama podržavao Komunističku partiju nakon Revolucije karanfila, izazivaju zabrinutost pred jesenje lokalne izbore.
Čega bi mogla preuzeti kontrolu nad opštinskim vlastima u ključnim gradovima, dodatno učvršćujući prisustvo krajnje desnice u Portugalu.
Komentari (0)