Oštre sankcije, pozivi na dijalog i kupovina vremena: Sukob strategija na putu do mira između Rusije i Ukrajine

Mir u Ukajini još deluje prilično daleko, ali se o miru i potencijalnom sporazumu mnogo govori u diplomatskim krugovima. Ključno pitanje, čini se, jeste koji put do mira je pravi, a deluje da različiti akteri imaju i različita viđenja. 

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da bi eventualno uvođenje novih američkih sankcija Rusiji dovelo do toga da Moskva odustane od razgovora o okončanju rata u Ukrajini. Nasuprot tome, Evropska unija je juče usvojila 17. paket sankcija protiv Rusije.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius rekao je da je predsednik SAD Donald Tramp precenio svoj uticaj na Putina i da ostaje da se vidi hoće li Vašington podržati evropske mere. Za to vreme Ukrajina traži od Evropske unije da razmotri nove velike korake ka izolaciji Moskve, uključujući zaplenu ruske imovine i uvođenje sankcija za kupce ruske nafte. 

Postavlja se pitanje kakav je potencijal za pregovore u svetlu najnovijih dešavanja. Vladimir Trapara sa Instutita za evropske studije je rekao za Euronews Srbija da je Rusija na neki način već ušla u pregovore, ali kad je reč o direktnim pregovorima, u kojima bi učestvovali šefovi država, očigledno je da za to još nije sazrelo vreme. 

"Amerika nije direktna strana u sukobu"

Govoreći o ulozi Amerike i njenim mogućnosti,a Trapara ističe da je nesporno da Trampu ide kredit za to što je omogućio da se o miru u Ukrajini uopšte govori.

"Takoreći, od trenutka kada je on izabran, ne od kada je stupio na dužnost, svi govore o miru – Amerika, Evropa, Ukrajina i Rusija na kraju krajeva. Kao što vidimo sada, oni preduzimaju konkretne korake na tom planu. A da je kojim slučajem Kamala Haris pobedila na tim izborima, sumnjam da bi danas bilo ko govorio o miru. Tako da je to već u startu nekakav pomak", istakao je Trapara. 

Tanjug/AP

Međutim, dodaje da je problem sa Amerikom to što oni nisu direktna strana u sukobu.

"Štaviše, Tramp nastupa kao da uopšte nije strana u sukobu, već posrednik između Rusije i Ukrajine, bez obzira na dotadašnje ponašanje SAD i na njihovu ulogu u podršci Ukrajini. To je nešto što njemu automatski ograničava mogućnost uticaja da do mira dođe. Oni koji treba o miru da se saglase jesu oni koji direktno ratuju na terenu. Mislim da će to pre svega zavisiti najviše od Rusije i Putina", veruje Trapara. 

"Evropa ostaje pri starom pristupu"

Govoreći o novom paketu sankcija EU prema Rusiji, naš sagovornik je naveo da, ako su Evropljani, kao i Tramp, iskreni u nameri da poguraju rusko-ukrajinski sukob ka miru, onda se tu radi o razlici u viđenju kojim sredstvima do toga doći.

"Sa američke strane stvari nisu tako čiste. Rubio je rekao da bi to bilo kontraproduktivno, a samo pre nekoliko dana Tramp je izjavio da Rusiju čekaju još žeđće sankcije ako Putin ne pristane da pregovara. To su prosto malo protivrečne poruke", naglasio je. 

Kaže da, sa evropske strane, usvajanje tog paketa sankcija samo znači da oni ostaju pri svom starom pristupu da Rusiju na neki način prinude da uđe u pregovore i da ona pristane na mir.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

"Da li su sankcije kontraproduktivne ili ne, to će vreme pokazati, ali njihovo viđenje je takvo da Rusiji, koja je agresor u ovom ratu, ne treba popustiti nego je treba pritisnuti da dođe do mira. Jer bi popuštanje zapravo bilo kontraproduktivno sa stanovišta Evrope, i dovelo bi do toga da Rusija počne opet da traži više i da ne prihvati mir koji bi bio iole povoljan za zapadnu i ukrajinsku stranu", rekao je Trapara. 

"Rusija kupuje vreme"

Kada je reč o ruskoj poziciji, Vladimir Trapara veruje da je, kako sada stvari stoje, Moskva ta koja ne želi iskrene pregovore i odugovlači, odnosno kupuje vreme sa idejom da će na terenu uspeti za sebe da izdejstvuje neko povoljnije stanje koje bi onda mogla da prihvati u eventualnom primirju.

"Jasno je da Putinu trenutno stanje ne odgovara, dakle zato sam rekao da pre svega od njega zavisi da li će do mira doći. Ovde imamo nekoliko strana. Kad bi se Tramp pitao, mir bi bio zaključen odmah. Dakle, njemu odgovara ovako stanje kako je sada. Što se Ukrajinaca tiče, oni su pokazali spremnost pre svega da zaključe 30-dnevno primirje koje bi bilo na snazi za vreme pregovora, a onda i da se privremeno odreknu teritorija koja je Rusija do sada zauzela, ali da dobiju određene bezbednosne garancije. Dakle oni su uslovno spremni na mir", rekao je Trapara. 

Tanjug/AP/Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin

Kako dodaje, sa druge strane vidimo vrlo uopštene poruke, prvenstveno od samog Putina koji kaže da u tom mirovnom rešenju treba dotaknuti dublje uzroke sukoba. Ističe da to sve navodi na priču da on zapravo ne želi nezavisnu Ukrajinu i da bi Ukrajina trebalo da se odrekne svoje nezavisnosti i pokloni je Rusiji, da bi predala teritorije koje su joj potrebne, da bi došla do mira.

"A onda ovo što je procurilo u javnost, mislim da je ukrajinska strana rekla da su to ruski pregovarači u Istanbulu tražili, a o tome se govorilo i ranije, mada nikad nije ispostavljeno zvanično kao ruski zahtev - da Ukrajina prvo preda određene teritorije, pa onda da se uđe u direktne pregovore. Ili da Ukrajina prizna teritorije i uopšte da te teritorije koje je Rusija pripojila dobiju međunarodno priznanje. Dakle, to su neki nemogući zahtevi. To je nešto što niko neće da prihvati i ako su to zaista Putinovi zahtevi, onda on nije za mir. Dakle, on je za nastavak rata na neodređeno sa nekom idejom da Rusija ima kapaciteta da taj rat vodi godinama, ako ne i decenijama, dok se odnos snaga ne promeni u toj meri da ona može da ostvari svoje ciljeve bez pregovora, odnosno borbom na terenu", naveo je Trapara.