Da li je mir u Ukrajini na vidiku: Između američkog plana i evropskog kontra-predloga
Komentari26/11/2025
-22:01
U emisiji "Despot Stefan" politikolozi Despot Kovačević i Stefan Surlić analizirali su da li novi američki predlog za okončanje rata u Ukrajini može da dovede do stvarnog mira i koliko je evropska alternativa uopšte održiva.
Profesor Despot Kovačević kaže da ga iskustvo čini veoma skeptičnim da će mir zaista doći. Podseća da su još od 2014. postojali brojni pokušaji smirivanja tenzija, a naročito tokom 2022. godine, kada se više puta razgovaralo o primirju i mirovnim okvirima. Ipak, smatra da se ovakav, konkretan predlog nije pojavio godinama.
"Čini mi se da do sada nismo imali ozbiljniji predlog od ovog koji je na stolu. Prednost dokumenta koji je ponudio Tramp jeste što prvi put imamo znatno konkretniju situaciju i stabilnija očekivanja od jedne i druge strane".
Kovačević podseća i na dramatične momente u odnosima Vašingtona i Kijeva: od situacije kada je Donald Tramp "isterao Zelenskog iz Bele kuće", preko susreta u Vatikanu na sahrani pape, do postepenog stišavanja tenzija i postizanja aktuelnog predloga. Najvažnijim smatra signal iz Moskve.
"Prvi put Vladimir Putin kaže da je ovo dobra platforma za dalje razgovore".
Surlić dodaje da ništa u prethodnim nedeljama nije nagoveštavalo ovakav razvoj događaja, podsećajući na otkazani susret u Budimpešti. Ipak, dokument od 28 tačaka sada je pred akterima.
Kovačević ocenjuje da se prvi put nazire zajednički jezik u pregovorima, ali upozorava da "mir" i "prestanak rata" nisu isto.
Povezane vesti
"Može biti postignuto primirje ili mirovni sporazum, ali mir je mnogo ozbiljnija stabilizacija".
Surlić smatra da američki predlog gotovo u potpunosti ispunjava ključne ciljeve Rusije: teritorijalne koncesije, smanjenje broja ukrajinskih vojnika i čvrstu zabranu članstva Ukrajine u NATO. Podseća da je u ranim pregovorima Rusija bila spremnija na kompromis, ali da sada, posle ogromnih žrtava i podignutih uloga, svoje crvene linije neće pomerati: potvrđivanje kontrole nad Donbasom i Krimom ostaje uslov bez kojeg ne ulaze u dalju diskusiju.
Američki plan donosi i elemente koji su Moskvi dodatno privlačni, kaže Surlić, poput demilitarizovane zone u delovima Donjecka koje Ukrajina još kontroliše.
Euronews Srbija
"Čak bi Rusija dobila i teritorije koje nikada nije kontrolisala", naglašava on.
Kovačević, međutim, ukazuje na paradoks.
"Kao da su Rusi diktirali ono što je Tramp predložio, ali se time stvara i pozicija u kojoj se Rusija odriče dela imidža globalne sile — jer Amerika postaje ne samo garant, nego i kontrolor sprovođenja sporazuma".
Dodaje da se kroz ceo dokument vidi "ozbiljna suspenzija suvereniteta Ukrajine", uprkos tome što prva tačka sporazuma upravo potvrđuje njen suverenitet.
Povezane vesti
Surlić primećuje i niz praktičnih i finansijskih nedoumica, naročito oko planiranog korišćenja 300 milijardi zamrznutih ruskih sredstava.
"Ispada da će američki fondovi upravljati tim novcem, investirati u Ukrajinu, ali i u Ameriku. To je, zapravo, Trampov dil — 200 milijardi zadržava Amerika, a 100 ide za obnovu Ukrajine".
Euronews Srbija
Obojica sagovornika ukazuju da mnoge tačke ostavljaju prostor za različita tumačenja i buduće sporove — od načina povlačenja vojske do kontrole brojnog stanja ukrajinskih snaga.
Surlić poredi moguće ishode za Ukrajinu sa regionalnim iskustvima Srbije.
"Scenario koji sledi zavisi od toga da li će prevladati američki ili evropski predlog. To može biti kosovizacija — nepriznavanje gubitka teritorije uz prihvatanje realnosti, ili sudanizacija — priznavanje otcepljenja, kao što je Sudan priznao Južni Sudan".
Sagovornici su saglasni da predlog SAD jeste najkonkretniji do sada i nesumnjivo najbliži ruskim interesima, ali da svaki element dokumenta ima potencijal da postane nova tačka spora — što put do trajnog mira čini dugim i neizvesnim.
Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)